Kreveti na sprat u baraci, dva rešoa i spremanje hrane na podu.
Tu, prema fotografijama koje su Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavile nevladine organizacije, žive radnici iz Indije, zaposleni na izgradnji kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, na severoistoku Srbije.
Na gradilištu na oko 80 kilometara od Beograda su, kako tvrde, provodili šest dana nedeljno po deset sati, bez adekvatne opreme.
A onda im je podizvođač radova koji ih je angažovao, kažu, uzeo pasoše i prestao sa isplatom zarada.
"Nemaju pasoše, nemaju avionske karte za povratak kući i nije im isplaćena zarada koja im se duguje", ističe za RSE Jasmina Krunić iz nevladine organizacije "Astra".
Ova organizacija je u ime 11 radnika podnela krivičnu prijavu zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju, a policija i tužilaštvo u Zrenjaninu su za RSE potvrdili da istražuju slučaj.
Linglong, sa druge strane, u odgovoru za RSE odbacuje povezanost sa ovim slučajem.
Uslovi za pripremanje obroka u baraci za radnike iz Indije, 2. februar 2024.
Jasmina Krunić ističe da radnici žele isplatu dugovanja i avionske karte za Indiju, ali i da ostave pisani trag pred nadležnim institucijama Srbije o kršenju njihovih prava.
Prema kopiji ugovora koju su im dostavili radnici, njih nije angažovao Linglong, već druga kineska firma, registrovana u Srbiji, koja je bila podizvođač Linglongu u izgradnji fabričkog kompleksa.
U Zrenjaninu, gde se gradi najveća Linglongova fabrika guma u ovom delu Evrope, i pre dve godine je zabeležen sličan scenario.
Pažnju međunarodnih institucija privukle su sumnje na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koje je jedan od podizvođača tada angažovao na izgradnji fabrike.
Dok je vlast u Srbiji, koja se hvali "čeličnim prijateljstvom" sa Kinom poručivala da je Linglong "najkontrolisanije gradilište" u državi, pojedini poslanici Evropskog parlamenta ocenili su da je tretman vijetamskih radnika "moderno ropstvo".
Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. zatražio od Srbije istragu ovog slučaja, a nevladini aktivisti ističu da je sve završeno sa povratkom radnika u Vijetnam - bez pokretanja postupka.
Fotografija hodnika barake za smeštaj radnika, koju je Radiju Slobodna Evropa dostavila nevladina organizacija "Astra", 2. februar 2024.
'Ostavljeni na milost i nemilost menadžmenta'
"Povlačim paralelu – isto gradilište, scenografija ista", ocenjuje Jasmina Krunić iz "Astre", poredeći slučaj vijetnamskih radnika sa grupom iz Indije.
"Delimično smo ohrabreni, jer ovog puta postoji viši nivo reagovanja pojedinih državnih organa i institucija", dodaje.
Ipak, naglašava da su nevladini aktivisti zabrinuti za bezbednost radnika iz Indije, nakon što su izašli u javnost sa svojim tvrdnjama.
"Nisu iskorišćeni svi mehanizmi da se radnici zaštite, oni su već nekoliko puta izlagani pretnjama i ostavljeni su u tom smeštaju u blizini kompleksa Linglonga na milost i nemilost menadžmenta kineske firme koja ih je angažovala", zaključuje ona.
Pročitajte i ovo: 'Vojnička' pravila za radnike u kineskoj kompaniji u SrbijiŠta rade institucije?
Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je za RSE odgovorilo da su policiji podneli zahtev "za prikupljanje potrebnih obaveštenja" u vezi sa slučajem radnika iz Indije.
Inspekciji rada je, kažu, upućen zahtev za inspekcijski nadzor.
"Dalje provere su u toku, nakon čega će biti donete adekvatne odluke", poručeno je iz Tužilaštva 2. februara.
Policija je za RSE potvrdila da postupa po nalogu tužilaštva nakon prijave nevladine organizacije Astra, ali nisu dali više informacija.
Za RSE je, bez navođenja detalja, potvrđeno i da Zaštitnik građana postupa u ovom slučaju.
Odgovori, međutim, nisu stigli iz inspekcije rada – da li su inspektori pokrenuli nadzor gradilišta i šta je utvrđeno.
Spoljašnjost barake u kojoj su smešteni radnici iz Indije, angažovani u industrijskoj zoni Linglonga, 2. februar 2024.
'Kreveti bez dušeka, vlaga po zidovima'
"Spavaju na krevetima bez dušeka, vlaga iz kupatila probija na zidove spavaonice", ovako baraku u kojoj borave radnici iz Indije opisuje Tara Rukeci Milivojević iz nevladinog Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Oni su bili među prvim adresama kojima su se radnici obratili.
"Žalili su nam se na lošu hranu, dobijali su neadekvatne obroke", dodaje ona.
Aktivistkinja Zrenjaniskog socijalnog foruma apeluje na hitnu reakciju nadležnih.
"Šta čekaju? Da radnici odu, pa da onda institucije koje treba da utvrde da su oni žrtve trgovine ljudima kažu da im oni nisu više dostupni i da se slučaj zatvori bez procesuiranja odgovornih?", pita Rukeci Milivojević.
Pročitajte i ovo: Eksperti UN zabrinuti za vijetnamske radnike u Zrenjaninu'26 radnih dana, deset sati dnevno'
Jasmina Krunić prenosi svedočanstva radnika, koja su pravnici "Astre" zabeležili na terenu.
"Ideja je bila da dođu u Srbiju i rade kako bi izdržavali porodice u Indiji. Dosta njih se zadužilo kako bi krenuli na put, privučeni obećanom visinom zarade koja je za indijske prilike jako dobra", opisuje ona.
Ali ugovor u koji je "Astra" imala uvid, naglašava Krunić, nije u skladu sa zakonom Srbije i međunarodnim standardima.
"Nema opisa posla i koje su vaše tačne obaveze, ugovor je na 26 radnih dana u mesecu, deset sati dnevno. To je već van onoga što je dozvoljeno zakonom", nabraja.
Zakon u Srbiji propisuje radno vreme od 40 sati nedeljno, a radna sedmica, po pravilu, traje pet dana.
Zarade su im, prema rečima radnika, isplaćivane na ruke, oko 700 dolara u dinarskoj protivvrednosti.
Međutim, ugovor, ukazuje Jasmina Krunić, ne precizira da li je to bruto ili neto iznos.
Potpisan je na dve godine.
"To dosta govori o tome da li je iko ikada uplatio poreze i doprinose za te ljude. I oni kao strani radnici imaju ta radna prava, međutim, na to pitanje još nemamo odgovor", ističe koordinatorka "Astre".
"Sem što su u jednom trenutku prestali da im isplaćuju zarade, upućivali su ih na poslove za koje nisu bili obučeni, niti su imali adekvatnu opremu", opisuje.
Krunić naglašava i da radnicima u ovom momentu nisu obezbeđene dozvole za boravak i rad u Srbiji, što je bila obaveza poslodavca.
"Iz svega onoga mi sumnjamo da je ovo jeste slučaj trgovine ljudima u svrhu izrabljivanja", zaključuje.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vijetnamskim radnicima u Srbiji i dalje stiže pomoć
Linglong tvrdi da radnici iz Indije ne grade fabriku
Reagujući na tvrdnje o kršenju radničkih prava, Linglong poručuje da oni radnike iz Indije nisu angažovali.
"Pomenuti radnici indijske nacionalnosti nisu zaposleni i nikada nisu bili zaposleni u preduzeću Linglong International Europe, niti rade na projektu izgradnje fabričkog kompleksa u Zrenjaninu", piše u odgovoru Linglonga za RSE.
Dodaju da su u pitanju zaposleni u firmi "China First Highway Engineering Co. Ltd." i da "rade na drugom projektu", ne precizirajući na kojem.
Međutim, firma koju Linglong navodi kao nadležnu za radnike iz Indije, ne poklapa se sa nazivom firme iz ugovora kojeg su radnici dostavili nevladinoj organizaciji "Astra".
U tom ugovoru piše da je sklopljen u leto 2022. sa firmom od nazivom "China Energy Construction Tianjin Electric Power Construction Co. Ltd", ali Linglong u odgovoru za RSE tvrdi da je sa njima raskinuo saradnju u septembru 2022.
Linglong kaže i da se u odnosima sa zaposlenima "strogo pridržava zakona i propisa" Srbije i Evropske Unije, te da će "adekvatno i etički upravljati" svojim poslovanjem, izvođačima i podizvođačima.
"Linglong će nastaviti da se pridržava principa fokusiranih na dobrobit zaposlenih i obezbedi dalje poštovanje zakona i propisa", zaključuje se u odgovoru.
Kompanija, međutim, nije odgovorila na pitanje šta je preduzela nakon što su u javnost izašle tvrdnje radnika iz Indije o eksploataciji na gradilištu.
Pročitajte i ovo: Kineska kompanija 'popravlja' imidž kroz sport u SrbijiDokumenta podizvođača pokazuju saradnju sa Linglongom
China First Highway Engineering Co. Ltd, firma za koju Linglong tvrdi da je angažovala radnike iz Indije, nije odgovorila na pitanja RSE.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), osnovana je u novembru 2022, sa sedištem u elitnom beogradskom naselju Dedinje, a delatnost joj je izgradnja stambenih i nestambenih zgrada.
U vlasništvu je istoimene kompanije sa sedištem u glavnom gradu Kine, Pekingu.
Finansijski podaci ove kompanije za 2023. nisu objavljeni u privrednom registru, a navodi se da su u 2022. imali četrnaestoro zaposlenih i gubitak od oko 15 miliona dinara, odnosno 134.000 evra.
Iako Linglong tvrdi da ova kompanija ne gradi fabrički kompleks, finansijska dokumenta China First Highway Engineering Co. Ltd. za 2022. navode suprotno.
"Ogranak kompanije u Srbiji je preuzeo drugu i šestu sekciju projekta izgradnje fabrike guma Linglong, a potom preuzeo i prvu, treću, četvrtu i petu sekciju projekta", piše u godišnjem izveštaju o poslovanju firme, kojeg je analizirao RSE.
Na pitanja RSE do zaključivanja teksta nije odgovorila ni firma koja se pominje u ugovoru radnika iz Indije - China Energy Construction Tianjin Electric Power Construction Co. Ltd, a sa kojom je Linglong, prema sopstvenim tvrdnjama imao saradnju do septembra 2022.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vijetnamski radnik za RSE: Kada smo došli u Srbiju ništa nije bilo dobro
Da li je Linglong odgovoran za gradilište?
Jasmina Krunić iz "Astre" ističe da kompaniju Linglong načelo "dužne pažnje", koje je evropski standard, obavezuje na odgovornost i za postupanje firmi sa kojima sarađuju.
"Možemo svi da se pravimo ludi, kad oni (Linglong) kažu da ih nisu angažovali, ali poenta načela 'dužne pažnje' je da ste vi odgovorni za dobavljača, podizvođača radova. Ovi radnici imaju propusnice na kojima piše Linglong, to je dokumentovano, smešteni su u kompleksu Linglonga", naglašava ona.
Dodaje da Linglong mora da pazi da njihovi saradnici ne krše ljudska prava i ne zagađuju životnu sredinu.
"Ne možete biti potpuno neodgovorni jer je to 'druga firma', pošto vi poslujete zajedno", zaključuje.
Kada je reč o postupanju institucija Srbije, koordinatorka "Astre" smatra da je ključna politička volja vlasti da se ispitaju navodi o kršenju radnih i ljudskih prava na gradilištima poput Linglonga.
Kineske investicije i infrastrukturni projekti u Srbiji deo su inicijative "Pojas i put".
Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.
Istovremeno, ti projekti su pod lupom Evropske unije, u kojoj postoji zabrinutost da li narušavaju evropska pravila transparentnosti i zaštite životne sredine.
Na to su više puta upozoravali izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije, kao kandidata za članstvo u Uniji.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ekspolatacija radnika u kineskim fabrikama širom sveta
*Saradnja na tekstu: Sonja Gočanin