Posle 1. aprila javni funkcioneri u Srbiji ne bi trebalo da obavljaju više funkcija zbog sukoba interesa. Međutim, razdvajanje duplih funkcija u Vojvodini moglo bi da dovede do novih izbora u mnogim sredinama, ako se njihovi nosioci odreknu mesta u vojvođanskoj skupštini.
U sukobu interesa su uglavnom poslanici koji su i gradonačelnici, a slede ih državni funkcioneri koji sede u upravnim odborima. I dok su se ranije utrkivali da objasne medijima kako nikako nisu u sukobu interesa, pa samim tim i da nema razloga da se odreknu jedne funkcije sada su ipak spremni da to učine.
Gradonačelnik Jagodine i poslanik Dragan Marković Palma kaže za RSE da će poštovati zakon:
“Podneću ostavku na funkciju narodnog poslanika zato što je moj narod koji me dobro poznaje glasao za listu koja se zvala Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma, a na listi za narodnog poslanika sam bio jedan od 250 kandidata koalicije SPS, PUPS, Jedinstvena Srbija. Ja lično mislim da možemo da definišemo nešto da je sukob interesa ukoliko postoji finansijska korist na obe funkcije. Ja ne primam platu u parlamentu, ne koristim automobile, nemam dnevnice, tako da to nije sukob interesa. Ali, ako Agencija kaže da jeste poštovaću to.”
S obzirom da bi i drugi gradonačelnici i predsednici opština radije ostali u svojim sredinama nego u poslaničkim klupama nejasno je kako će se rešiti problem razdvajanja funkcija u Vojvodini.
Ukoliko oni podnesu ostavke na poslanička mesta to bi značilo i nove izbore gotovo u trećini opština. Najviše poslanika koji imaju ove duple funkcije u Vojvodini je iz Demokratske stranke gde danas nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje šta će preporučiti svojim članovima sa duplim funkcijama.
Poznato je da će sledeće nedelje o ovom raspravljati i vojvođanska skupština, a Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar i poslanik kaže nam da će sačekati tu odluku, ali ako bude morao da bira da će se odreći poslaničkog mesta. Pastor se slaže sa sprečavanjem gomilanja funkcija, ali upozorava na specifičnost Vojvodine:
“Da se taj zakon primenjuje praktično u polovini mandata na jednoj trećini poslanika. Mi imamo 60, odnosno polovinu poslanika, koji ulaze po većinskom principu, znači oni se ne mogu zameniti jer su imenom i prezimenom bili u izbornoj trci, i u slučaju da ti ljudi moraju da podnesu ostavke kod njih se ne mogu imenovati novi poslanici nego se moraju organizovati vanredni izbori.”
Sprečava se rizik zloupotrebe
U strankama se nadaju i da će Agencija za borbu protiv korupcije koristeći pravilo izuzetka dozvoliti ovim funkcionerima da završe mandate. Međutim, direktorka Agencije Zorana Marković odbacuje takvu mogućnost i kaže da vojvođanski funkcioneri imaju pravo izbora, te da izbor poslaničke funkcije isključuje izbore:
“I vojvođanski funkcioneri podležu istoj obavezi kao i svi drugi funkcioneri u Srbiji, da se ukoliko su zatečeni u obavljanju dve funkcije do 1. aprila izjasne koju će funkciju zadržati, i da o tome obaveste agenciju.”
Izuzetak se odnosi na odbornike u lokalnim, gradskim skupštinama:
“Da oni mogu istovremeno da budu i poslanici. Istovremeno obavljanje funkcije u predstavničkim, odnosno zakonodavnim organima nije nespojivo.”
Cilj Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije je da bude uveden red u obavljanje javnih funkcija. Za Čedomira Čupića, predsednika Odbora Agencije zakon podiže i nivo političke odgovornosti funkcionera:
“Sada funkcioneri kada budu imali samo jednu funkciju obavljaće je na onaj način na koji treba da se obavi jedna funkcija, strasno, visoko odgovorno, i sa jednom merom. S druge strane ovim zakonom se sprečava i mogućnost rizika da ljudi koji imaju više funkcija sada i taj rizik koji je vezan za neke zloupotrebe, ili za nešto što je na ivici legalnosti, će biti potpuno isključen.”
Direktorku Agencije za borbu protiv korupcije nije zabrinulo to što se u Beogradu na okruglom stolu gde je trebalo da predstave stavove agencije o zabrani vršenja drugih funkcija odazvalo tek nekolicina funkcionera:
“To zapravo znači da nema nekih velikih dilema ili pitanja.”
U sukobu interesa su uglavnom poslanici koji su i gradonačelnici, a slede ih državni funkcioneri koji sede u upravnim odborima. I dok su se ranije utrkivali da objasne medijima kako nikako nisu u sukobu interesa, pa samim tim i da nema razloga da se odreknu jedne funkcije sada su ipak spremni da to učine.
Gradonačelnik Jagodine i poslanik Dragan Marković Palma kaže za RSE da će poštovati zakon:
“Podneću ostavku na funkciju narodnog poslanika zato što je moj narod koji me dobro poznaje glasao za listu koja se zvala Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma, a na listi za narodnog poslanika sam bio jedan od 250 kandidata koalicije SPS, PUPS, Jedinstvena Srbija. Ja lično mislim da možemo da definišemo nešto da je sukob interesa ukoliko postoji finansijska korist na obe funkcije. Ja ne primam platu u parlamentu, ne koristim automobile, nemam dnevnice, tako da to nije sukob interesa. Ali, ako Agencija kaže da jeste poštovaću to.”
S obzirom da bi i drugi gradonačelnici i predsednici opština radije ostali u svojim sredinama nego u poslaničkim klupama nejasno je kako će se rešiti problem razdvajanja funkcija u Vojvodini.
Ukoliko oni podnesu ostavke na poslanička mesta to bi značilo i nove izbore gotovo u trećini opština. Najviše poslanika koji imaju ove duple funkcije u Vojvodini je iz Demokratske stranke gde danas nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje šta će preporučiti svojim članovima sa duplim funkcijama.
Poznato je da će sledeće nedelje o ovom raspravljati i vojvođanska skupština, a Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar i poslanik kaže nam da će sačekati tu odluku, ali ako bude morao da bira da će se odreći poslaničkog mesta. Pastor se slaže sa sprečavanjem gomilanja funkcija, ali upozorava na specifičnost Vojvodine:
“Da se taj zakon primenjuje praktično u polovini mandata na jednoj trećini poslanika. Mi imamo 60, odnosno polovinu poslanika, koji ulaze po većinskom principu, znači oni se ne mogu zameniti jer su imenom i prezimenom bili u izbornoj trci, i u slučaju da ti ljudi moraju da podnesu ostavke kod njih se ne mogu imenovati novi poslanici nego se moraju organizovati vanredni izbori.”
Sprečava se rizik zloupotrebe
U strankama se nadaju i da će Agencija za borbu protiv korupcije koristeći pravilo izuzetka dozvoliti ovim funkcionerima da završe mandate. Međutim, direktorka Agencije Zorana Marković odbacuje takvu mogućnost i kaže da vojvođanski funkcioneri imaju pravo izbora, te da izbor poslaničke funkcije isključuje izbore:
“I vojvođanski funkcioneri podležu istoj obavezi kao i svi drugi funkcioneri u Srbiji, da se ukoliko su zatečeni u obavljanju dve funkcije do 1. aprila izjasne koju će funkciju zadržati, i da o tome obaveste agenciju.”
Izuzetak se odnosi na odbornike u lokalnim, gradskim skupštinama:
“Da oni mogu istovremeno da budu i poslanici. Istovremeno obavljanje funkcije u predstavničkim, odnosno zakonodavnim organima nije nespojivo.”
Cilj Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije je da bude uveden red u obavljanje javnih funkcija. Za Čedomira Čupića, predsednika Odbora Agencije zakon podiže i nivo političke odgovornosti funkcionera:
“Sada funkcioneri kada budu imali samo jednu funkciju obavljaće je na onaj način na koji treba da se obavi jedna funkcija, strasno, visoko odgovorno, i sa jednom merom. S druge strane ovim zakonom se sprečava i mogućnost rizika da ljudi koji imaju više funkcija sada i taj rizik koji je vezan za neke zloupotrebe, ili za nešto što je na ivici legalnosti, će biti potpuno isključen.”
Direktorku Agencije za borbu protiv korupcije nije zabrinulo to što se u Beogradu na okruglom stolu gde je trebalo da predstave stavove agencije o zabrani vršenja drugih funkcija odazvalo tek nekolicina funkcionera:
“To zapravo znači da nema nekih velikih dilema ili pitanja.”