Badinterova komisija je nakon raspada bivše Jugoslavije zaključila da pravo na sukcesiju imaju samo republike bivše države i da to pravo ne pripada tadašnjim pokrajinama Kosovu i Vojvodini. Takva odluka je bila pre svega politčka i nije uzela u obzir da su i pokrajine bile konstitutivni elementi jugoslovenske federacije.
U vreme kada se taj proces vodio na Kosovu je bila vlast postavljena od strane institucija Srbije, bez učešća legitimnih predstavnika većinskog naroda na Kosovu, nakon oduzimanja autonomije Kosova i nakon što su kosovski Albanci izašli od svih institucija sistema.
Daans, skoro dve godine od proglašavanja nezavisnosti Kosova, zvaničnici institucija Kosova smatraju da tema sukcesije i prava koja treba da pripadnu Kosovu treba da budu pitanje kojem će biti posvećena jedna međunarodna konferencija.
Portparol Vlade Memli Krasniqi kaže da Kosovo ima prava na sukcesiju ali da se zbog političkih problema koje ima sa Srbijom to još uvek ne može dogoditi. On smatra da se ovaj problem može rešiti kada dve zemlje budu međusobno priznate.
„Pitanje sukcesije se može razmatrati samo onda kada bude obostranog priznanja država koje imaju sporove iz prošlosti. To je praksa i bez međusobnog priznanja između Kosova i Srbije taj proces ne može da započne“, smatra Krasniqi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Prištini Mehdi Bektashi ocenuje da u procesu sukcesije ne treba da budu uključeni samo dug, već i sva zajednička imovina koja je stvorena u vreme bivše Jugoslavije. Zbog toga, prema njegovim rečima, Srbija u proces sukcesije treba da uključi i sve zemlje bivše zajednice.
Profesor Bektashi kaže da institucije Republike Kosovo treba što pre da podnesu zahtev za nadoknadu ratne štete iz perioda 1997-1999 godina uključujući tu i ubistvo 13.000 građana Kosova.
„ I reparacija ratnih šteta koje je izazvala Srbija tokom prinudnih mera od 1991-1998 godine i rata na Kosovu su deo zahteva Kosova. Međutim Kosovari imaju i mnogo drugih zahteva, od stare devizne štednje, koja iznosi nekoliko stotina miliona dolara, odnosno tadašnjih maraka, nerešeni problem penzija, nasleđe nepokretne imovine kosovskih firmi u bivšim republikama Jugoslavije i drugo“, kaže Bekatshi.
On smatra da zbog nepostojanja diplomatskih i drugih odnosa između Kosova i Srbije međunarodni faktori treba da budu ti koji će naterati Srbiju da se održi konferencija o sukcesiji. To, prema njemu treba da se dogodi odmah nakon odluke Međunarodnog suda pravde.
„Može biti opcija da međunarodni faktor, u prvom redu SAD i EU insistiraju da pre ulaska Srbije u EU započnu razgovori o sukcesiji između dve zemlje, iako Srbija ne priznaje Kosovo kao državu. Međutim istovremeno to može da bude i preudslov za liberalizaciju viza, ili sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“, kaže Bektashi.
Predstavnici Vlade i ekonomski stručnjaci kažu da se ne može precizno reči koliki su dugovi Srbije i Kosova. Tokom razgovora o statusu Kosova u Beču pitanje međusobnih dugova je bila jedna od tema razgovora, ali kao što je bio slučaj i sa drugim pitanjima i po ovom pitanju Kosovo i Srbija su imali dijametralno suprotne stavove.
U sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa Kosova predsednika Martija Ahtisarija je ocenjeno da Kosovo ima pravo na sukcesiju imovine bivše Jugoslavije.
U vreme kada se taj proces vodio na Kosovu je bila vlast postavljena od strane institucija Srbije, bez učešća legitimnih predstavnika većinskog naroda na Kosovu, nakon oduzimanja autonomije Kosova i nakon što su kosovski Albanci izašli od svih institucija sistema.
Daans, skoro dve godine od proglašavanja nezavisnosti Kosova, zvaničnici institucija Kosova smatraju da tema sukcesije i prava koja treba da pripadnu Kosovu treba da budu pitanje kojem će biti posvećena jedna međunarodna konferencija.
Portparol Vlade Memli Krasniqi kaže da Kosovo ima prava na sukcesiju ali da se zbog političkih problema koje ima sa Srbijom to još uvek ne može dogoditi. On smatra da se ovaj problem može rešiti kada dve zemlje budu međusobno priznate.
„Pitanje sukcesije se može razmatrati samo onda kada bude obostranog priznanja država koje imaju sporove iz prošlosti. To je praksa i bez međusobnog priznanja između Kosova i Srbije taj proces ne može da započne“, smatra Krasniqi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Prištini Mehdi Bektashi ocenuje da u procesu sukcesije ne treba da budu uključeni samo dug, već i sva zajednička imovina koja je stvorena u vreme bivše Jugoslavije. Zbog toga, prema njegovim rečima, Srbija u proces sukcesije treba da uključi i sve zemlje bivše zajednice.
Potrebna konferencija o sukcesiji
Profesor Bektashi kaže da institucije Republike Kosovo treba što pre da podnesu zahtev za nadoknadu ratne štete iz perioda 1997-1999 godina uključujući tu i ubistvo 13.000 građana Kosova.
„ I reparacija ratnih šteta koje je izazvala Srbija tokom prinudnih mera od 1991-1998 godine i rata na Kosovu su deo zahteva Kosova. Međutim Kosovari imaju i mnogo drugih zahteva, od stare devizne štednje, koja iznosi nekoliko stotina miliona dolara, odnosno tadašnjih maraka, nerešeni problem penzija, nasleđe nepokretne imovine kosovskih firmi u bivšim republikama Jugoslavije i drugo“, kaže Bekatshi.
On smatra da zbog nepostojanja diplomatskih i drugih odnosa između Kosova i Srbije međunarodni faktori treba da budu ti koji će naterati Srbiju da se održi konferencija o sukcesiji. To, prema njemu treba da se dogodi odmah nakon odluke Međunarodnog suda pravde.
„Može biti opcija da međunarodni faktor, u prvom redu SAD i EU insistiraju da pre ulaska Srbije u EU započnu razgovori o sukcesiji između dve zemlje, iako Srbija ne priznaje Kosovo kao državu. Međutim istovremeno to može da bude i preudslov za liberalizaciju viza, ili sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“, kaže Bektashi.
Predstavnici Vlade i ekonomski stručnjaci kažu da se ne može precizno reči koliki su dugovi Srbije i Kosova. Tokom razgovora o statusu Kosova u Beču pitanje međusobnih dugova je bila jedna od tema razgovora, ali kao što je bio slučaj i sa drugim pitanjima i po ovom pitanju Kosovo i Srbija su imali dijametralno suprotne stavove.
U sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa Kosova predsednika Martija Ahtisarija je ocenjeno da Kosovo ima pravo na sukcesiju imovine bivše Jugoslavije.