Posle dvogodišnje pauze u pregovorima predstavnika bivših jugoslovenskih republika, u Beogradu se danas i sutra održava sastanak Visokog komiteta za sukcesiju. Ostalo je otvoreno nekoliko bitnih pitanja, iako je 95 od sto procenata imovine već podeljeno.
Posle gotovo svakog razvoda, čak i kada su u pitanju samo dve osobe, a ne države sa preko 20 miliona ljudi i šest sukcesora, novih država, obično se godinama povlače imovinski sporovi.
Kako podeliti imovinu, bila ona u kešu, zlatu, u novcu na računu stranih banaka, bili to dugovi, ambasade , konzulati, delovi fabrika, arhive…Mnogo toga što je bilo zajedničko u višedecenijskom životu bivše države, bila ona i u velikim dugovima i siromašna, kao što je to bila stara Jugoslavija, nije bilo jasno razgraničeno po tadašnjim republičkim granicama. Kao sto je delikatno podeliti imovinu bivsih supružnika, tako je i sa državnom. To bivše zajedničko valjalo je, posle 90-ih, pravično rasporediti.
Posle potpisivanja Bečkog sporazuma 2001. godine, 95 od 100 odsto imovine je podeljeno. Ipak, osam godina kasnije ostalo je još toga i to što je ostalo moglo bi da uspori , inače spori, evropski put država Balkana.
Premijer Srbije Mirko Cvetković je, otvarajući sastanak Mešovitog komiteta u Beogradu na koga se čekalo pune dve godine, nabrojao je nekoliko otvorenih pitanja koje treba rešiti.
“Povraćaj i naknada prava na imovinu pravnim licima i građanima, povraćaj stanarskih prava, pitanje penzija, pitanje stare devizne štednje. Očekujem da se na ovoj sednici stalog mešovitog komiteta reše neka od ovih pitanja.”
Ranije je postignut dogovor o podeli 44 od ukupno 67 objekata diplomatsko-konzularnih predstavništava SFRJ u drugim zemljama. U međuvremenu je dogovorena prodaja nekoliko njih, tako da je ostalo sporno 18 objekata širom sveta razgranate diplomatske mreže nekadašnje države. Sporna je imovina, od zemljišta do ambasada i stanova, u Kanberi, Kopenhagenu, Rimu, Trstu, Varšavi, Briselu, Frankfurtu, Stokholmu i Ženevi.
Uz to, kada se u potpunosti podeli imovina među bivšim republikama SFRJ, kreće se u pođelu između Srbije i Crne Gore koje su se u međuvremenu razvele. Kažu, podela može biti u srazmeri 95 prema 5 odsto u korist Srbije. Podgorička štampa je svojevremeno pisala da Crna Gora računa na jednu ambasadu ili novčanu protivvredsnot.
Posebno teško je pitanje imovine preduzeća u drugim državama koja su u međuvremenu prodata. Na početku prošle godine Hrvatska je pokušala da zaustavi prodaju brodova u Crnoj Gori za koje je tvrdila da su predmet sukcesije. Tu je i manje privlačno nasleđe –dugovi bivše države koji se, takođe, dele.
Posebno je pitanje, ne znamo da li će i o tome biti reči, što ni ono što je dogovoreno, nije još sve podeljeno.Tako se nedavno BiH potužila da još nije dobila ni svojih 40-ak miliona dolara, od 221-og miliona sa računa stranih banaka, iako je dogovor postignut još 2005. godine".
Uslov za ulazak država Balkana u EU je rešavanje imovinskih sporova, rekao je domaćin Mirko Cvetković.
“Brže i potpuno sprovođenje sporazuma biće važna pretpostavka za to pristupanje. Ovo posebno u delu sporazuma koji je u vezi sa ostvarivanjem evropske konvencije o ljudskim pravima. Naročito, ostvarivanje prava na mirno uživanje imovine.”
Činjenica da je rešavanje imovinskih sporova u direktnoj korelaciji sa evropskim putem država regiona bi mogla motivisati pregovarače da okončaju ovu dugu priču o sukcesiji. Slovenački član Evropskog parlamenta Jelko Kacin pojašnjava ovaj uslov za približavanje Evropskoj uniji.
„To važi za sve zemlje u regionu da je svojina nedodirljiva i pitanje sukcesije zapravo u biti dodiruje to osnovno pitanje i zahteva jasan odgovor da li su zemlje koje se bribližavaju Evropskoj uniji pravne države ili nisu. Da li postoji pravda i istina za sve jednaka ili su neki privilegovani pa neki mogu očekivati i privatizovati na svoj način, uz pomoć vladajućih elita sa nekim preferencijama.“
Ako se nastavi sa sporim dogovaranjem, dvogodišnjim pauzama i slično, kako se to može odraziti na evropski put ovih zemalja pitali smo Kacina. On je to ilustrovao najsvežijim primerom-procesom liberalizacije viznog režima za tri balkanske države.
„Sve dok Srbija, Crna Gora i Makedonija nisu shvatile da one same sebi ukidaju vize, nisu bile u stanju implementirati obaveze koje dolaze iz takozvanih mapa puta, za svaku državu posebno. A što se tiče približavanja i brzine približavanja ka i u EU, i tu važi da države same odlučuju o brzini, dubini, kvalitetu. Ako neko odluči da ne želi još i da želi usporiti, to pokaže sa svojim reakcijama i svojim načinom pristupanja ka tim izazovima.“
Pošto se sutra završi beogradski sastanak, narednom će biti domaćin Bosna i Hercegovina.
Posle gotovo svakog razvoda, čak i kada su u pitanju samo dve osobe, a ne države sa preko 20 miliona ljudi i šest sukcesora, novih država, obično se godinama povlače imovinski sporovi.
Kako podeliti imovinu, bila ona u kešu, zlatu, u novcu na računu stranih banaka, bili to dugovi, ambasade , konzulati, delovi fabrika, arhive…Mnogo toga što je bilo zajedničko u višedecenijskom životu bivše države, bila ona i u velikim dugovima i siromašna, kao što je to bila stara Jugoslavija, nije bilo jasno razgraničeno po tadašnjim republičkim granicama. Kao sto je delikatno podeliti imovinu bivsih supružnika, tako je i sa državnom. To bivše zajedničko valjalo je, posle 90-ih, pravično rasporediti.
Posle potpisivanja Bečkog sporazuma 2001. godine, 95 od 100 odsto imovine je podeljeno. Ipak, osam godina kasnije ostalo je još toga i to što je ostalo moglo bi da uspori , inače spori, evropski put država Balkana.
Povraćaj imovine, stanarskih prava, devizne štednje...
Premijer Srbije Mirko Cvetković je, otvarajući sastanak Mešovitog komiteta u Beogradu na koga se čekalo pune dve godine, nabrojao je nekoliko otvorenih pitanja koje treba rešiti.
“Povraćaj i naknada prava na imovinu pravnim licima i građanima, povraćaj stanarskih prava, pitanje penzija, pitanje stare devizne štednje. Očekujem da se na ovoj sednici stalog mešovitog komiteta reše neka od ovih pitanja.”
Ranije je postignut dogovor o podeli 44 od ukupno 67 objekata diplomatsko-konzularnih predstavništava SFRJ u drugim zemljama. U međuvremenu je dogovorena prodaja nekoliko njih, tako da je ostalo sporno 18 objekata širom sveta razgranate diplomatske mreže nekadašnje države. Sporna je imovina, od zemljišta do ambasada i stanova, u Kanberi, Kopenhagenu, Rimu, Trstu, Varšavi, Briselu, Frankfurtu, Stokholmu i Ženevi.
Uz to, kada se u potpunosti podeli imovina među bivšim republikama SFRJ, kreće se u pođelu između Srbije i Crne Gore koje su se u međuvremenu razvele. Kažu, podela može biti u srazmeri 95 prema 5 odsto u korist Srbije. Podgorička štampa je svojevremeno pisala da Crna Gora računa na jednu ambasadu ili novčanu protivvredsnot.
Posebno teško je pitanje imovine preduzeća u drugim državama koja su u međuvremenu prodata. Na početku prošle godine Hrvatska je pokušala da zaustavi prodaju brodova u Crnoj Gori za koje je tvrdila da su predmet sukcesije. Tu je i manje privlačno nasleđe –dugovi bivše države koji se, takođe, dele.
Imovinski sporovi i ispunjavanje evropskih uslova
Posebno je pitanje, ne znamo da li će i o tome biti reči, što ni ono što je dogovoreno, nije još sve podeljeno.Tako se nedavno BiH potužila da još nije dobila ni svojih 40-ak miliona dolara, od 221-og miliona sa računa stranih banaka, iako je dogovor postignut još 2005. godine".
Uslov za ulazak država Balkana u EU je rešavanje imovinskih sporova, rekao je domaćin Mirko Cvetković.
“Brže i potpuno sprovođenje sporazuma biće važna pretpostavka za to pristupanje. Ovo posebno u delu sporazuma koji je u vezi sa ostvarivanjem evropske konvencije o ljudskim pravima. Naročito, ostvarivanje prava na mirno uživanje imovine.”
Činjenica da je rešavanje imovinskih sporova u direktnoj korelaciji sa evropskim putem država regiona bi mogla motivisati pregovarače da okončaju ovu dugu priču o sukcesiji. Slovenački član Evropskog parlamenta Jelko Kacin pojašnjava ovaj uslov za približavanje Evropskoj uniji.
„To važi za sve zemlje u regionu da je svojina nedodirljiva i pitanje sukcesije zapravo u biti dodiruje to osnovno pitanje i zahteva jasan odgovor da li su zemlje koje se bribližavaju Evropskoj uniji pravne države ili nisu. Da li postoji pravda i istina za sve jednaka ili su neki privilegovani pa neki mogu očekivati i privatizovati na svoj način, uz pomoć vladajućih elita sa nekim preferencijama.“
Ako se nastavi sa sporim dogovaranjem, dvogodišnjim pauzama i slično, kako se to može odraziti na evropski put ovih zemalja pitali smo Kacina. On je to ilustrovao najsvežijim primerom-procesom liberalizacije viznog režima za tri balkanske države.
„Sve dok Srbija, Crna Gora i Makedonija nisu shvatile da one same sebi ukidaju vize, nisu bile u stanju implementirati obaveze koje dolaze iz takozvanih mapa puta, za svaku državu posebno. A što se tiče približavanja i brzine približavanja ka i u EU, i tu važi da države same odlučuju o brzini, dubini, kvalitetu. Ako neko odluči da ne želi još i da želi usporiti, to pokaže sa svojim reakcijama i svojim načinom pristupanja ka tim izazovima.“
Pošto se sutra završi beogradski sastanak, narednom će biti domaćin Bosna i Hercegovina.