Ovaj sud, kaže Munira Subašić, "meni više liči na neki cirkus koji hoda od države do države, od kuće do kuće, od opštine do opštine, nego na pravdu i na pravednost". Ovim rečima predsednica Udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" opisuje višegodišnji sudski proces protiv osmorice bivših pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske, optuženih za ubistvo 1.313 muslimanskih zarobljenika u u halama Zemljoradničke zadruge Kravica tokom genocida u Srebrenici jula 1995. godine.
Među 1.300 Bošnjaka ubijenih u Kravici je i Nermin Subašić koji je u to vreme imao 19 godina. Njegova majka, Munira od početka procesa dolazi u Beograd na suđenje pred Specijalnim sudom za ratne zločine.
"Ja sam strašno iznenađena jer, ipak, žrtve očekuju pravdu. Zločinci treba da dobiju svoju zasluženu kaznu. Ja sam tamo izgubila svog najmlađeg sina kojeg su iz Potočara odveli 12 kilometara do Kravice i tamo ga ubili. Našla sam dvije kosti. Imam, hvala bogu, nišan i zabilježeno je da je postojao, da je živio", kaže Munira Subašić.
Međutim, oni koji su odgovorni za Nerminovu nasilnu smrt još uvek nisu kažnjeni. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je januara 2016. godine podiglo optužnicu protiv osmorice ljudi za ubistvo ratnih zarobljenika u hangarima u Kravici kraj Srebrenice.
Za ratni zločin protiv civilnog stanovništva optuženi su bivši pripadnici Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske: Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Dragomir Parović, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić.
Svi se brane sa slobode.
Ovo je cirkus, a ne suđenje: Munira Subašić
U poslednjih nekoliko meseci otkazuje se svako ročište, jer se neko od optuženih ne pojavljuje u sudnici. U maju kao i u junu zastupnik Dragomira Parovića obavestio je sud da se njegov klijent nalazi na psihijatrijskom odeljenju u Kliničkom centru Vojvodine, nakon što je sebi prerezao vene.
"Ne može se reći da odbrana svoje pravo nije zloupotrebljavala. Imali smo situaciju u kojoj je jedan od optuženih otkazao punomoćje, pa je novi branilac tražio da se upozna sa predmetom, što je sud morao da mu omogući. To nije spis koji ima nekoliko stranica, već vrlo ozbiljan i obiman predmet. Sada imamo situaciju sa optužnim koji se nalazi na bolničkom lečenju i situaciju da sud bez naloga veštaka ne može ništa da uradi", kaže Marina Kljajić, istraživačica Fonda za humanitarno pravo (FHP), koja od početka prati ovaj proces.
Sa druge strane, Goran Petronijević, jedan od zastupnika optuženih, tvrdi da nema govora o tome da odbrana opstruira proces.
"Šta hoćete da kažete, da je taktika odbrane da neko iseče vene? Zar ne mislite da je to malo previše? Mora neko da zna da se tamo ne sudi vojno sposobnim momcima, nego starcima", kaže Petronijević.
Da se suđenje za masakr u Kravici vodi pod teškim opstrukcijama, uveren je Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, u čijem je mandatu i podignuta optužnica protiv bivših specijalaca MUP-a Republike Srpske:
"Smatram da se radi o očiglednoj opstrukciji i to je nedopustivo. Mi smo uložili velike snage da dođemo do te optužnice, ali to sad ide jako traljavo", ocenjuje Vukčević.
Nedopustive opstrukcije: Vladimir Vukčević
Suđenje Nedeljku Milidragoviću i sedmorici optuženih trebalo je da počne u decembru 2016. godine, ali je odloženo nakon što su advokati odbrane tražili izuzeće Sudskog veća, jer im nisu u zakonskom roku dostavljena imena zaštićenih svedoka.
To su samo neke od prepreka koje su usporile čitav proces. Marina Kljajić podseća na druge ne manje važne propuste:
"Kasnije je došlo do odlaganja suđenja iz razloga koji se tiču procesnih nedostataka same optužnice. Naime, ista je podignuta u vreme kada Tužilaštvo za ratne zločine nije imalo ni tužioca ni vršioca te funkcije, tako da je faktički optužnicu podigao neovlašćeni tužilac, zbog čega je ta optužnica bila odbačena."
Tu optužnicu Apelacioni sud u Beogradu odbacio je jula 2017. godine, pa je suđenje ponovo počelo marta 2018. godine.
Marina Kljaić ukazuje i na to da se očekuje svedočenje zaštićenih svedoka, čiji su iskazi ključni u ovom postupku, te da je za razdvajanje postupka optuženima neophodno da se izvrši veštačenje:
"Ne može sud, jer ne raspolaže sa dovoljno stručnog znanja, da kaže: on jeste ili nije procesno sposoban. Odgovor na to pitanje mora da da veštačenje, koje nije urađeno", kaže istraživačica Fonda za humanitarno pravo.
Zastupnik odbrane Goran Petronijević kaže da razdvajanje postupaka nije rešenje.
"To bi moglo da dođe u obzir da je u pitanju bilo koja druga radnja, a ne saslušanje zaštićenih svedoka koji su ključni u ovom postupku. Ali ovako, sud bih morao da ih saslušava u svakom postupku, a to znači dupliranje ili tripliranje postupka. To je onda maltretiranje i tih svedoka, maltretiranje i nas, što je potpuno nepotrebno", kaže Petronijević.
Vaš browser nepodržava HTML5
Izudin Alić: Povratak uz živo sjećanje na genocid
Interesantno je da, iako su optuženi za najteže ratne zločine, sva osmorica bivših specijalaca MUP-a Republike Srpske slobodno kreću do okončanja sudskog procesa. Marina Kljajić objašnjava da se sa pravne tačke radi o poštovanju zakonske procedure, ma koliko ona bila apsurdna:
"Naš Zakon o krivičnom postupku od 2012. godine je pooštrio kriterijume za određivanje pritvora kao mere za obezbeđivanje prisustva optuženih na glavnom pretresu. Ovi optuženi jednostavno ne ispunjavaju te uslove i nema validnog razloga da bi se njima odredila mera pritvora."
U međuvremenu, jedan od tri zaštićena svedoka, čiji su iskazi ključni u ovom procesu, obavestio je sud da odustaje od svedočenja jer je i pored svih mera zaštite dobijao pretnje pa se zato plaši za svoju porodicu. Pored toga, navodi da mu je zbog stresa teško zdravstveno stanje, te je odustao od svedočenja.
Murat Tahirović, predsednik sarajevskog Udruženja žrtava i svjedoka genocida, rekao je nakon odlaganja ročišta 12. juna, da porodice žrtava više ne vide smisao vođenja ovog postupka:
"Mi ćemo se obratiti Tužilaštvu Bosne i Hercegovine (BiH), s obzirom na to da je predmet ustupilo Tužilaštvu za ratne zločine u Srbiji, da traži povrat predmeta u BiH. Da se, ako optuženi već ne mogu da se izruče Bosni i Hercegovini, podigne međunarodna tjeralica za ovim osobama, pa ćemo na kraju vidjeti šta će se od svega toga desiti", kaže Tahirović.
Podsetimo, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) ranije je podiglo optužnice protiv Nedeljka Milidragovića i Alekse Golijanina za genocid, ali ih nije moglo uhapsiti jer su živeli u Srbiji. Nakon što su 2013. Srbija i BiH potpisale protokol o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo BiH je prosledilo dokaze u Beograd.