Evropski sud za ljudska prava (ECJ) doneo je 8. jula presudu protiv Mađarske, zbog proterivanja državljana Pakistana koji su u Mađarsku ušli iz Srbije 2016. godine.
Prema objašnjenju presude, sudsko veće je jednoglasno zaključilo da je došlo do kršenja dva člana Evropske konvencije o ljudskim pravima i to člana 4: zabrana kolektivnog proterivanja stranaca, i člana 13: pravo na efikasan pravni lek.
Presuda je doneta na osnovu tužbe pakistanskog državljanina Kurama Šahzada (1986).
Kako stoji u presudi, on je avgusta 2016. iz Srbije, gde je bio odbijen njegov zahtev za azil, ilegalno ušao na teritoriju Mađarske zajedno sa još 11 drugih migranata, ali ih je ubrzo uhvatila i uhapsila mađarska policija i bez formalne odluke i uz primenu fizičke sile, prebacila ih na srpsku stranu granične ograde.
Pročitajte i ovo: Mađarska odbacila presudu Evropskog suda o nelegalnom tretmanu migranataSud je posebno utvrdio da je Šahzad bio podvrgnut „kolektivnom“ proterivanju, jer, kakao stoji u presudi „vlasti nisu ispitale pojedinačnu situaciju nijednog člana grupe i nisu obezbedile istinske i efikasne načine ulaska u Mađarsku, niti su mu obezbedile odgovarajući pravni lek“.
Takođe, utvrđeno je da vlada Mađarske nije dostavila dokaze da je prisustvo ovih ljudi stvorilo smetnju ili rizik za javnu bezbednost u toj zemlji.
Prijava je podneta Evropskom sudu za ljudska prava 10. februara 2017, a presudu je donelo veće od sedam sudija. Sud je presudio da će Mađarska platiti podnosiocu predstavke 5.000 evra na ime nematerijalne štete i 5.000 evra na ime troškova i izdataka.
Mađarska je 2018. usvojila zakon, koji je omogućio automatsko odbacivanje zahteva za azil podnet u tranzitnim zonama na granici.
Pročitajte i ovo: Balkanska ruta i dalje 'igra života i smrti'Oglušivanje Mađarske na presude suda u Strazburu
ECJ je i ranije doneo nekoliko sličnih presuda protiv Mađarske.
Kao najviši sud EU, u novembru 2019. ECJ je presudio da je Mađarska prekršila svoje obaveze u zaštiti ljudskih prava vraćanjem tražilaca azila u Srbiju, ne uzimajući u obzir rizik da bi mogli biti izloženi nehumanom i ponižavajućem tretmanu.
Međutim, vlada Mađarske je odbacivala presude ECJ.
Pročitajte i ovo: Krijumčarenje migranata na Balkanu biznis vrijedan 50 miliona euraU jednoj od njih iz maja 2020. navodi se da je ta zemlja prekršila zakone Evropske unije, nelegalno držeći tražioce azila iz Avganistana i Irana u prihvatnim centrima na granici sa Srbijom, u uslovima nalik na zatvorske, pri čemu su se posebno isticali loši uslovi i tretman u pograničnom tranzitnom centru Rozke.
Mađarska ministarka pravde Judit Varga odbacila je ovu presudu, navodeći da su "mađarsko zakonodavstvo i praksa u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom".
Nakon presude Evropskog suda, organizacije za ljudska prava su zatražile od mađarskih vlasti da oslobode tražioce azila i migrante koje nelegalno drži u tranzitnim zonama.
Orbanova vlada, međutim, smatra da ovi ljudi nisu nezakonito zadržani, jer mogu slobodno da se vrate u Srbiju.
Pročitajte i ovo: U kampu na severu Srbije 'bezbednosno interesantna lica'Pored toga, u decembru 2020. Evropski sud pravde proglasio je da su deportacije izbeglica iz Mađarske u Srbiju nezakonite, ali nacionalno-konzervativna vlada premijera Viktora Orbana ignoriše tu presudu i nastavlja da proteruje migrante.
Kako piše Deutsche Welle, prema zvaničnim statistikama dostupnim na internet-stranici mađarske policije, samo u januaru 2021, u blizini granične ograde sa Srbijom pokupljeno je 2.824 izbeglica, koje su silom prebačene natrag u Srbiju. Uz to su zabeležena još 184 slučaja izbeglica koji su prošli kroz krivični postupak u Mađarskoj. I oni su deportovani u Srbiju.
To ne predstavlja samo kršenje međunarodnih sporazuma, poput Ženevske konvencije o izbeglicama čija je potpisnica i Mađarska, već i kršenje pravosnažne presude Evropskog suda pravde od decembra 2020. kojom su prisilna vraćanja migranata proglašena nezakonitim, navodi Deutsche Welle.
Mađarska je u više navrata bila kritikovana od Evropske unije zbog rigoroznog odnosa prema migrantima pre nego što je pokrenut prvi slučaj pred Evropskim sudom sa sedištem u Luksemburgu.
Evropska unija se suočila talasom migranata 2015-2016. godine, uključujući i mnoge iz ratom pogođene Sirije, što je dovelo do podela među članicama oko migracione i politike azila.