Iz Vlade Srbije pred dolazak delegacije MMF-a najavljena je „istorijska reforma“ državnog administrativnog aparata.
Gradovi u Srbiji već sada su krenuli u polemiku gde i koliko ima osnova racionalizaciji, a među njima je i Subotica.
Prva od predloženih mera je racionalizacija i reorganizacija lokalne uprave, odnosno smanjenje broja zaposlenih koji se plaćaju iz budžeta. Viška ima i u gradskoj upravi, kao i mnogim javnim ustanovama i preduzećima rekao je Jene Maglai, predsednik Skupštine Subotice.
„Trenutno imamo preko 1.400 ljudi koje plaćamo iz budžeta, a to se odnosi na uprave javne ustanove, fondove, fondacije i tako dalje. Narodno pozorište ima 108 ljudi na platnom spisku, gradska biblioteka 56, Gerontološki centar 85, Naša radost 380 ljudi. Ovo je situacija koja je neodrživa. U određenim javnim preduzećima imamo viškove radne snage i to ne malo.“
Nove lokalna vlast je početkom ove godine dovela sa sobom 30 novih ljudi, podseća subotički predsednik Skupštine.
„Što se tiče uprave, imamo sada nešto više od 370 ljudi koji su na platnom spisku. Realno, uprava može efikasno da radi i funkcioniše sa oko 280 do 300 ljudi. Obećali smo građanima da ćemo prekinuti sa tom praksom. Ne mogu i dalje ljudi da se zapošljavaju po babama i stričevima ili da se zapošljavaju po političkim linijama“, objašnjava Maglai.
Iako već mesecima između koalicionih partnera, SVM i DS, postoje duboka neslaganja oko mnogih pitanja u ovoj stranci veruju u mogućnost dogovora.
„Mislim da praksa da određeni članovi gradskog veća nemaju nedeljama i mesecima kontakt sa gradonačelnikom, nije način na koji grad može da funkcioniše. Ubeđen sam da ćemo moći da se dogovorimo oko mnogih važnih pitanja, jer na neki način više i nema manevarskog prostora. Mora se postići taj dogovor inače će situacija iz meseca u mesec biti sve gora."
Slavko Parać, potpredsednik Skupštine i funkcioner lokalnog DS-a kaže da su to već poznati problemi i da se već odavno krenulo sa njihovim rešavanjem.
„Racionalizaciji uprave se pristupilo još u aprilu mesecu i već sada postoje radni dokumenti i papiri o smanjenju broja odeljenja i službi. Predlog rebalansa je urađen još u junu. Prema tome, to je nešto što već postoji i na čemu se radi u lokalnoj upravi. Čeka se jedan ozbiljan razgovor oko rebalansa budžeta, koji ne može samo da se svede na racionalizaciju uprave.“
Na pitanje da li to znači da je ipak o svemu moguće postići dogovor, Parać kaže:
„Dogovor je moguće postići ukoliko postoji volja na obe strane. Ukoliko volja ne postoji, onda je nemoguće. Znači, ukoliko se na svaki pisani predlog vraća kontra pisanim predlogom, onda su tu smanjene mogućnosti za dogovor.“
Iako veruje da je dogovor moguć Parać napominje da se rebalans budžeta ne može praviti smanjenjem broja zaposlenih, već smanjenjem investicija. To je ujedno i neki prapočetak unutarkoalicionog sukoba,jer je Direkcija za razvoj grada, resor SVM-a. Oni najavu da će se investicije smanjiti za gotovo polovinu, u tumače kao onemogućavanje tog javnog preduzeća da realizuje bilo kakve planove u infrastrukturi.
„Moramo da budemo spremni na odricanje dela investicija kao što je to većina opština i gradova u Srbiji uradila. Ukoliko bude spremnosti i volje da se to tako razume, onda je sve ovo brz posao koji se može efikasno završiti.“
Prva od predloženih mera je racionalizacija i reorganizacija lokalne uprave, odnosno smanjenje broja zaposlenih koji se plaćaju iz budžeta. Viška ima i u gradskoj upravi, kao i mnogim javnim ustanovama i preduzećima rekao je Jene Maglai, predsednik Skupštine Subotice.
„Trenutno imamo preko 1.400 ljudi koje plaćamo iz budžeta, a to se odnosi na uprave javne ustanove, fondove, fondacije i tako dalje. Narodno pozorište ima 108 ljudi na platnom spisku, gradska biblioteka 56, Gerontološki centar 85, Naša radost 380 ljudi. Ovo je situacija koja je neodrživa. U određenim javnim preduzećima imamo viškove radne snage i to ne malo.“
Ne mogu i dalje ljudi da se zapošljavaju po babama i stričevima ili da se zapošljavaju po političkim linijama.
Nove lokalna vlast je početkom ove godine dovela sa sobom 30 novih ljudi, podseća subotički predsednik Skupštine.
„Što se tiče uprave, imamo sada nešto više od 370 ljudi koji su na platnom spisku. Realno, uprava može efikasno da radi i funkcioniše sa oko 280 do 300 ljudi. Obećali smo građanima da ćemo prekinuti sa tom praksom. Ne mogu i dalje ljudi da se zapošljavaju po babama i stričevima ili da se zapošljavaju po političkim linijama“, objašnjava Maglai.
Moguće postizanje dogovora?
Iako već mesecima između koalicionih partnera, SVM i DS, postoje duboka neslaganja oko mnogih pitanja u ovoj stranci veruju u mogućnost dogovora.
„Mislim da praksa da određeni članovi gradskog veća nemaju nedeljama i mesecima kontakt sa gradonačelnikom, nije način na koji grad može da funkcioniše. Ubeđen sam da ćemo moći da se dogovorimo oko mnogih važnih pitanja, jer na neki način više i nema manevarskog prostora. Mora se postići taj dogovor inače će situacija iz meseca u mesec biti sve gora."
Slavko Parać, potpredsednik Skupštine i funkcioner lokalnog DS-a kaže da su to već poznati problemi i da se već odavno krenulo sa njihovim rešavanjem.
„Racionalizaciji uprave se pristupilo još u aprilu mesecu i već sada postoje radni dokumenti i papiri o smanjenju broja odeljenja i službi. Predlog rebalansa je urađen još u junu. Prema tome, to je nešto što već postoji i na čemu se radi u lokalnoj upravi. Čeka se jedan ozbiljan razgovor oko rebalansa budžeta, koji ne može samo da se svede na racionalizaciju uprave.“
Moramo da budemo spremni na odricanje dela investicija kao što je to većina opština i gradova u Srbiji uradila.
„Dogovor je moguće postići ukoliko postoji volja na obe strane. Ukoliko volja ne postoji, onda je nemoguće. Znači, ukoliko se na svaki pisani predlog vraća kontra pisanim predlogom, onda su tu smanjene mogućnosti za dogovor.“
Iako veruje da je dogovor moguć Parać napominje da se rebalans budžeta ne može praviti smanjenjem broja zaposlenih, već smanjenjem investicija. To je ujedno i neki prapočetak unutarkoalicionog sukoba,jer je Direkcija za razvoj grada, resor SVM-a. Oni najavu da će se investicije smanjiti za gotovo polovinu, u tumače kao onemogućavanje tog javnog preduzeća da realizuje bilo kakve planove u infrastrukturi.
„Moramo da budemo spremni na odricanje dela investicija kao što je to većina opština i gradova u Srbiji uradila. Ukoliko bude spremnosti i volje da se to tako razume, onda je sve ovo brz posao koji se može efikasno završiti.“