U Subotici čak 30 odsto građana radi “na crno” , odnosno poslodavci ih ne prijavljuju, ili su prijavljeni sa manjim zaradama od realnih, a najeksplicitniji primer nelegalne ekonomske aktivnosti jeste subotički buvljak, na kojem se sva trgovina odvija u sivoj zoni. Država je započela veliku akciju borbe protiv rada na crno, a Subotica je jedan od gradova koji su se na lokalnom nivou priključili toj akciji. Inspekcijske kontrole su pojačane još tokom prošle godine, a nastaviće se ove još intenzivnije, kaže Bojan Jocić, direktor Inspektorata pri Ministarstvu za rad i član Koordinacionog tela Vlade za borbu protiv sive ekonomije. Pri tom, kako navodi, država je kampanju započela u širokom frontu, te će se ona odvijati sinhorno na svim nivoima, i na celoj teritoriji Srbije.
„Svi državni organi su se ujedinili u borbi protiv rada na crno, a inspekcijske kontrole se mogu očekivati u bilo koje doba dana i noći“, rekao je Jocić na jednom od prvih javnih skupova posvećenom ovom pitanju, održanom u Subotici.
Gradonačelnik Subotice Jene Maglai ističe da neprijavljivanje radnika ima za direktnu posledicu manje sredstava u budžetu, te da je za grad poseban problem buvljak.
„Za gradski budžet najveći prihod predstavljaju porezi na zarade. Ukoliko se radnici ne prijavljuju, i ne plaćaju se porezi i doprinosi, lokalna samouprava gubi velike pare i u tom smislu za nas je od izuzetnog značaja da u ovoj godini napravimo ozbiljan iskorak u suzbijanju te pojave“, rekao je Maglai.
Sa druge strane, rad na crno predstvlja izvor nelojalne konkurencije, i u takvoj situaciji gube oni koji rade legalno. A s obzirom da u Srbiji rad na crno čini veliki procenat privrede, uvođenje tih privrednih aktivnosti u legalne tokove može obezbediti toliki priliv novca da možemo računati i na smanjenje kreditne zaduženosti zemlje, smatra Slobodan Vojinović, predsednik Refgionalne privredne komore.
„Budžet je sve opterećeniji, a sa druge strane rad na crno deluje razarajuće na naše tržište, i nedozvoljivo je da se to dalje toleriše. Ukoliko bismo sivu ekonomiju sa 30 odsto smanjili na oko 20 odsto, neće nam biti potrebni ni MMF, ni kreditne linije“, kategoričan je Vojinović.
Dušan Torbica iz subotičke filijale Nacionalne službe zapošljavanja napominje, međutim, da bi kontrola nelegalnog poslovanja morala imati više aspekata.
„Ova kampanja mora obuhvatiti eliminisanje korupcije u inspekcijskim organima, inspekcisku kontrolu poslodavaca, ali i inpekcijske kontrole građana koji troše, a nisu zaposleni. U Centru za socijalni rad pojavljuju se ljudi sa džipovima kao primaoci socijalne pomoći“, kaže Torbica.
Milan Popović, predsednik subotičkog Samostalnog sindikata, ocenjuje da bi, međutim, Ministarstvo rada i inspekcije moralo napraviti analizu zbog čega ljudi krše neke propise.
„Treba znati da ljudi to ne rade namerno. Prosto, neki su u situaciji da jedva obezbeđuju plate svojim radnicima, jedva posluju, i ukoliko ih država počne kažnjavati, oni će prosto ugasiti svoje male firme. Tada ćemo samo dobiti više nezaposlenih. Treba biti oprezan sa tim kontrolama, keko se ne bi dogodilo da bude zatvoreno hiljade i hiljade malih radnji“, smatra Popović.