Biznismen Stanko Subotić izjavio je na suđenju u Beogradu da je optužnica protiv njega montirana i optužio političare iz Srbije da su mu iznuđivali novac. Subotić je na početku ponovljenog suđenja za šverc cigareta prvi put pred sudom odgovorio na optužbe, nakon što mu je nedavno ukinuta poternica Interpola.
Stanko Subotić rekao je za RSE u pauzi suđenja u Specijalnom sudu da je po dolasku iz Švajcarske srećan što je konačno u prilici da dođe i lično iznese odbranu, ali da do kraja procesa o optužbama više neće govoriti za medije, što je kasnije po izlasku iz sudnice potvrdio i pred kamerama.
“Neću više ništa komentarisati u vezi ovoga. Sem da sam zadovoljan da mi je omogućeno da dođem. Tako da ću u nastavku procesa, tamo gde je mesto, sve reći.”
Subotić je posle sedam godina bekstva pred tročlanim sudskim većem izjavio da je optužnica protiv njega rezultat namere pojedinaca da ga ucenjuju, destabilizuju političke protivnike i domognu se njegovog kapitala.
U tom kontekstu Stanko Subotić je pomenuo nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i bivšeg predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića.
“Dušan Mihajlović u više navrata tražio mi je novac kako bi navodno zaustavio istragu protiv mene, počeo je sa 200.000, pa 500.000 evra, da bi završio sa sumom od 20 i kusur miliona. Ništa ga nisam razumeo pošto nerazgovetno priča, zbog čega sam mislio da se radi o halucinacijama, ali je cifre vrlo jasno izgovarao. U nekoliko navrata Boris Tadić i njegovi saradnici Miodrag Rakić i Vuk Jeremić pitali su me o mom odnosu sa pokojnim Zoranom Đinđićem i vršili pritisak na mene da Demokratskoj stranci prosledim preostali novac iz mog “Fonda za razvoj demokratije”, ukupno oko milion evra, što sam na kraju i uradio. Dve nedelje posle toga protiv mene je pokrenut krivični postupak.”
Tadić je reagovao na Subotićevu izjavu rekavši da nikada nije primio novac od njega i da se tokom svoja dva predsednička mandata nikada nije bavio montiranjem sudskih procesa. Bivši predsednik DS je u pisanoj izjavi naveo da je Subotić u vreme njegovog mandata bio tretiran pred zakonom ravnopravno, kao i svaki drugi građanin.
"Niti je finansirao stranku u vreme kada sam ja bio na njenom čelu, niti mu je dozvoljeno da kupuje svoju slobodu. Očigledno je da on to vidi kao politički pritisak, a da samo onu vlast koja ga oslobodi svih navoda optužnice vidi kao pravednu. Tom logikom bi značilo da oslobađanje od političkog pritiska znači oslobađanje Subotića tereta optužnice, što se kosi ne samo sa zakonom nego i sa zdravim razumom", dodao je Tadić.
Demokratska stranka saopštila je da su optužbe Stanka Subotića neistinite:
“Stanko Subotić, kome je nakon sedam godina bekstva odobreno jemstvo u iznosu 10 puta manjem nego što je ranije traženo, svoju odbranu koristi za napade na političke protivnike onih koji su mu tako nešto omogućili. Ne spominjući svoje veze sa predstavnicima današnje vlasti, ohrabren činjenicom da se postupak koji se vodi na način kako je on želeo, Subotić beskrupulozno optužuje DS”.
Oglasio se i funkcioner DS-a Miodrag Rakić.
“Stanka Subotića Caneta nikada nisam video, za razliku od velikog broja političara u Srbiji. Smatram da je njegovo prisustvo odlična prilika za istražne organe da utvrde finansijsku povezanost Darka Šarića, i kompanija pod njegovom kontrolom, i Stanka Subotića. Takođe, smatram da je pravi motiv skrivanja od naših istražnih organa prethodnih godina upravo Subotićeva želja da se pomenuta činjenica sakrije”, naveo je Rakić.
Opasne sprege
Novinar Vojislav Tufegdžić, autor nekoliko knjiga o kriminalu u Srbiji, kaže za RSE da su tvrdnje Subotića zanimljive prvenstveno iz razloga što traže odgovor na pitanje koji su ljudi izgrađivali karijere na osnovu uzajamne koristi.
“Sada ne možemo znati da li je tačno to što Subotić priča, ali sud bi svakako trebalo da utvrdi validnost njegovih tvrdnji. Ne tvrdim da je ovaj proces krenuo u vreme koje odgovara sadašnjoj vladajućoj garnituri, ali činjenica je da postoji izvesno rastakanje u Demokratskoj stranci i svakako da će političkim protivnicima DS-a odgovarati Subotićevo svedočenje i sve to što je rekao.”
Optuženi je pred sudom opisao i kako se poslovalo devedesetih, rekavši da je njegova kompanija obrtala milijarde dolara u trgovini cigaretama na legalan način i da nije imao potrebu da organizuje kriminalnu grupu za šverc.
“Oni koji su me ucenjivali zamišljali su da u džakovima držim novac pa su zato pokrenuli akciju “Mreža”, mnogi su zahtevali razne koncesije, pare ili drugu kompenzaciju da bi obustavili kampanju protiv mene, a za sve to imam dokaze i svedoke”, rekao je Subotić.
Kriminolog Bogoljub Milosavljević kaže za RSE da se naslućuje da retko ko u ovakvim pričama ima “čiste ruke”, pogotovu ako se radi o kapitalu nastalom devedesetih.
“Jasno je da je postojala sprega između politike i kriminala, i to je vrlo opasno. I naravno, u takvim stvarima dešavalo se da ako onaj ko učestvuje u korupciji kao davalac novca otkaže poslušnost, ili pređe kod nekog drugog, da onda može biti da prema njemu bude pooštrena kaznena akcija, odnosno da dođe do progona.”
Ključ enormnih profita devedesetih, kako je na sudu detaljno objasnio Subotić, bio je da su zakonske obaveze od prodaje cigareta prema državi bile samo 1 odsto, ali da se ni to maltene nije plaćalo jer je bilo obezvređeno inflacijom, dok su plaćanja prema inostranstvu išla novcem u gotovini i neretko bez evidencije.
Ta činjenica, zaključuje Vojislav Tufegdžić, otvara još jedno pitanje.
“Subotić je priznao da je na trgovini cigaretama stekao bogastvo i da je to posle ulagao u preduzeća u Srbiji i u inostranstvu. Činjenica je da je svuda bio slobodan čovek, i pred zakonom čist, osim u Srbiji. Zato bi ovde, gde je stekao taj novac, morao da dokaže da je to učinio na legalan način.”
Stanko Subotić, koji prema sopstvenim tvrdnjama mesečno zarađuje 60.000 švajcarskih franaka, do Specijalnog suda došao je taksijem, a njegovo prvo pojavljivanje u procesu, nakon što je platio jemstvo od 538.000 evra, sa velikom pažnjom pratili su i domaći i strani mediji.
Stanko Subotić rekao je za RSE u pauzi suđenja u Specijalnom sudu da je po dolasku iz Švajcarske srećan što je konačno u prilici da dođe i lično iznese odbranu, ali da do kraja procesa o optužbama više neće govoriti za medije, što je kasnije po izlasku iz sudnice potvrdio i pred kamerama.
“Neću više ništa komentarisati u vezi ovoga. Sem da sam zadovoljan da mi je omogućeno da dođem. Tako da ću u nastavku procesa, tamo gde je mesto, sve reći.”
Subotić je posle sedam godina bekstva pred tročlanim sudskim većem izjavio da je optužnica protiv njega rezultat namere pojedinaca da ga ucenjuju, destabilizuju političke protivnike i domognu se njegovog kapitala.
U tom kontekstu Stanko Subotić je pomenuo nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i bivšeg predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića.
“Dušan Mihajlović u više navrata tražio mi je novac kako bi navodno zaustavio istragu protiv mene, počeo je sa 200.000, pa 500.000 evra, da bi završio sa sumom od 20 i kusur miliona. Ništa ga nisam razumeo pošto nerazgovetno priča, zbog čega sam mislio da se radi o halucinacijama, ali je cifre vrlo jasno izgovarao. U nekoliko navrata Boris Tadić i njegovi saradnici Miodrag Rakić i Vuk Jeremić pitali su me o mom odnosu sa pokojnim Zoranom Đinđićem i vršili pritisak na mene da Demokratskoj stranci prosledim preostali novac iz mog “Fonda za razvoj demokratije”, ukupno oko milion evra, što sam na kraju i uradio. Dve nedelje posle toga protiv mene je pokrenut krivični postupak.”
Tadić je reagovao na Subotićevu izjavu rekavši da nikada nije primio novac od njega i da se tokom svoja dva predsednička mandata nikada nije bavio montiranjem sudskih procesa. Bivši predsednik DS je u pisanoj izjavi naveo da je Subotić u vreme njegovog mandata bio tretiran pred zakonom ravnopravno, kao i svaki drugi građanin.
"Niti je finansirao stranku u vreme kada sam ja bio na njenom čelu, niti mu je dozvoljeno da kupuje svoju slobodu. Očigledno je da on to vidi kao politički pritisak, a da samo onu vlast koja ga oslobodi svih navoda optužnice vidi kao pravednu. Tom logikom bi značilo da oslobađanje od političkog pritiska znači oslobađanje Subotića tereta optužnice, što se kosi ne samo sa zakonom nego i sa zdravim razumom", dodao je Tadić.
Demokratska stranka saopštila je da su optužbe Stanka Subotića neistinite:
“Stanko Subotić, kome je nakon sedam godina bekstva odobreno jemstvo u iznosu 10 puta manjem nego što je ranije traženo, svoju odbranu koristi za napade na političke protivnike onih koji su mu tako nešto omogućili. Ne spominjući svoje veze sa predstavnicima današnje vlasti, ohrabren činjenicom da se postupak koji se vodi na način kako je on želeo, Subotić beskrupulozno optužuje DS”.
Oglasio se i funkcioner DS-a Miodrag Rakić.
“Stanka Subotića Caneta nikada nisam video, za razliku od velikog broja političara u Srbiji. Smatram da je njegovo prisustvo odlična prilika za istražne organe da utvrde finansijsku povezanost Darka Šarića, i kompanija pod njegovom kontrolom, i Stanka Subotića. Takođe, smatram da je pravi motiv skrivanja od naših istražnih organa prethodnih godina upravo Subotićeva želja da se pomenuta činjenica sakrije”, naveo je Rakić.
Opasne sprege
Novinar Vojislav Tufegdžić, autor nekoliko knjiga o kriminalu u Srbiji, kaže za RSE da su tvrdnje Subotića zanimljive prvenstveno iz razloga što traže odgovor na pitanje koji su ljudi izgrađivali karijere na osnovu uzajamne koristi.
Vojislav Tufegdžić, foto: Vesna Anđić
“Sada ne možemo znati da li je tačno to što Subotić priča, ali sud bi svakako trebalo da utvrdi validnost njegovih tvrdnji. Ne tvrdim da je ovaj proces krenuo u vreme koje odgovara sadašnjoj vladajućoj garnituri, ali činjenica je da postoji izvesno rastakanje u Demokratskoj stranci i svakako da će političkim protivnicima DS-a odgovarati Subotićevo svedočenje i sve to što je rekao.”
Optuženi je pred sudom opisao i kako se poslovalo devedesetih, rekavši da je njegova kompanija obrtala milijarde dolara u trgovini cigaretama na legalan način i da nije imao potrebu da organizuje kriminalnu grupu za šverc.
“Oni koji su me ucenjivali zamišljali su da u džakovima držim novac pa su zato pokrenuli akciju “Mreža”, mnogi su zahtevali razne koncesije, pare ili drugu kompenzaciju da bi obustavili kampanju protiv mene, a za sve to imam dokaze i svedoke”, rekao je Subotić.
Kriminolog Bogoljub Milosavljević kaže za RSE da se naslućuje da retko ko u ovakvim pričama ima “čiste ruke”, pogotovu ako se radi o kapitalu nastalom devedesetih.
“Jasno je da je postojala sprega između politike i kriminala, i to je vrlo opasno. I naravno, u takvim stvarima dešavalo se da ako onaj ko učestvuje u korupciji kao davalac novca otkaže poslušnost, ili pređe kod nekog drugog, da onda može biti da prema njemu bude pooštrena kaznena akcija, odnosno da dođe do progona.”
Ključ enormnih profita devedesetih, kako je na sudu detaljno objasnio Subotić, bio je da su zakonske obaveze od prodaje cigareta prema državi bile samo 1 odsto, ali da se ni to maltene nije plaćalo jer je bilo obezvređeno inflacijom, dok su plaćanja prema inostranstvu išla novcem u gotovini i neretko bez evidencije.
Ta činjenica, zaključuje Vojislav Tufegdžić, otvara još jedno pitanje.
“Subotić je priznao da je na trgovini cigaretama stekao bogastvo i da je to posle ulagao u preduzeća u Srbiji i u inostranstvu. Činjenica je da je svuda bio slobodan čovek, i pred zakonom čist, osim u Srbiji. Zato bi ovde, gde je stekao taj novac, morao da dokaže da je to učinio na legalan način.”
Stanko Subotić, koji prema sopstvenim tvrdnjama mesečno zarađuje 60.000 švajcarskih franaka, do Specijalnog suda došao je taksijem, a njegovo prvo pojavljivanje u procesu, nakon što je platio jemstvo od 538.000 evra, sa velikom pažnjom pratili su i domaći i strani mediji.