U Tuzli je započela dvodnevna konferencija o ulozi univerziteta u izgradnji mira. Studenti univerziteta iz Novog Sada, Mostara i Tuzle žele poslati poruku sa konferencije svojim profesorima da studenti iz Srbije i BiH nemaju problem sa kulturom dijaloga, niti kulturom mira. Za naš program govore da su već mnogo mostova zajedno izgradili, ali da im mediji i politike njihovih zemalja u tome ne pomažu, već samo odmažu.
U Srbiji se mladi tek na fakultetima educiraju o suživotu i multikulturalnosti. Škole ni tamo u sklopu obrazovnog sustava nemaju programe koji bi doprinosili stvaranju mostova među mladima čiji su roditelji donedavno živjeli u zajedničkoj državi.
„Moje lično mišljenje je da se kasno počinje sa edukacijom mladih o tome. Ja do fakulteta uopšte nisam ni čuo za pojam multikulturalizma ili interkulturalnosti. Jedna od bitnih stvari koje naš univerzitet praktikuje je da mi pokušavamo da prvo ljude naučimo šta su to zapravo ljudska, nacionalna i manjinska prava da bismo mogli da ih poštujemo. Ako studenti ne znaju šta to treba da poštujemo, oni to neće ni poštovati“, kaže Srđan Marinković, student Pravnog fakulteta iz Novog Sada.
Profesori u školama i na univerzitetima veoma malo govore o važnosti uspostave dijaloga i suradnje s univerzitetima drugih zemalja. Ljiljana Dragutinović iz Novog Sada kaže da velika većina mladih se s pojmom ljudskih prava nikada nije ni susrela:
„Tu postoji neznanje. Nemaju kulturu ljudskih prava, nemaju osnovna znanja o tome šta su ljudska prava, da bi uopšte mogli druge da razumeju, niti da ih shvate, niti da ih poštuju. Ali nisu oni sami krivi. Dosta uticaja imaju neki drugi faktori - mediji, to dolazi možda i iz kuće itd. Studenti u uopšte mladi treba da se druže, treba da upoznaju jedni druge, i samim tim možda će otkloniti barijere i doprineti tome da dobiju tu kulturu ljudskih prava“, navodi Ljiljana Dragutinović.
Sve zemlje Balkana trebaju nove promjene, nove ljude i nove politike, smatra student Veljko Milić, koji sebe u budućnosti vidi kao pokretača promjena:
„Ja mislim da je važno da mladi ljudi budu kreatori tih politika zbog toga što su sve ostale generacije imale priliku da grade politike i iz toga ništa dobro do sada nije izašlo. Sad dolaze nove generacije koje su odrastale u vremena kada su bili ratovi i nedaće na ovim prostorima. Mi možda najbolje znamo kako je odrastati u takvim uslovima i učinićemo najviše da se to više ne ponovi. A samim tim što mi dolazimo ovde, pričamo svojim drugovima i prijateljima kako je to ovde i kako tu žive neki ljudi koji su isti kao mi, koji dele ista razmišljanja i shvatanja, pomažemo u izgradnji mostova među ljudima“, kaže Milić.
Obrazovni sustav i politika mira
„Čim se spomene ova tema, neki bježe od toga koliko ih noge nose, nažalost, što ne bi trebali - jer mi smo takva i država i općenito regija gdje je bitna i multikulturalnost i gdje je najbitnije da se mostovi grade. Imamo ih previše u našoj zemlji i treba iz njih da učimo - da se i mi ponašamo tako, da gradimo mostove a ne zidove. Zidovi nas razdvajaju“, kaže Taima Hatić.
Zašto mladi još uvijek u BiH ne žele biti kreatori mira i dijaloga, odnosno bježe od toga, Lela Malićbegović, studentica Univerziteta u Tuzli, smatra da je takva slika stvorena samo u javnosti. Odgovornost za to, prema njenim riječima, leži u medijima i politici ove zemlje. A inače, kaže Malićbegović, studenti zemalja regije već su mnogo mostova izgradili:
„Nisu studenti oni koji ne žele mir i koji ne žive u miru. To su neki drugi, starije generacije. Mi realno nemamo problem jedni sa drugima i nije nam problem ni kultura mira ni sam mir kao takav, samo imamo sve više govora mržnje u medijima, netrpeljivosti međusobne, nekih predrasuda, sve ono što nama ostaje u nasljeđe, ali mi želimo da se borimo protiv toga. Ne želimo ni predrasude, ni stereotipe, niti želimo biti robovi tuđih ideologija.“
Mladi vode dijaloge, kroz dijaloge izgrađuju mir, ali nedostaje im podrška institucija - rekli su nam studenti.
U Srbiji se mladi tek na fakultetima educiraju o suživotu i multikulturalnosti. Škole ni tamo u sklopu obrazovnog sustava nemaju programe koji bi doprinosili stvaranju mostova među mladima čiji su roditelji donedavno živjeli u zajedničkoj državi.
„Moje lično mišljenje je da se kasno počinje sa edukacijom mladih o tome. Ja do fakulteta uopšte nisam ni čuo za pojam multikulturalizma ili interkulturalnosti. Jedna od bitnih stvari koje naš univerzitet praktikuje je da mi pokušavamo da prvo ljude naučimo šta su to zapravo ljudska, nacionalna i manjinska prava da bismo mogli da ih poštujemo. Ako studenti ne znaju šta to treba da poštujemo, oni to neće ni poštovati“, kaže Srđan Marinković, student Pravnog fakulteta iz Novog Sada.
Profesori u školama i na univerzitetima veoma malo govore o važnosti uspostave dijaloga i suradnje s univerzitetima drugih zemalja. Ljiljana Dragutinović iz Novog Sada kaže da velika većina mladih se s pojmom ljudskih prava nikada nije ni susrela:
„Tu postoji neznanje. Nemaju kulturu ljudskih prava, nemaju osnovna znanja o tome šta su ljudska prava, da bi uopšte mogli druge da razumeju, niti da ih shvate, niti da ih poštuju. Ali nisu oni sami krivi. Dosta uticaja imaju neki drugi faktori - mediji, to dolazi možda i iz kuće itd. Studenti u uopšte mladi treba da se druže, treba da upoznaju jedni druge, i samim tim možda će otkloniti barijere i doprineti tome da dobiju tu kulturu ljudskih prava“, navodi Ljiljana Dragutinović.
Sve zemlje Balkana trebaju nove promjene, nove ljude i nove politike, smatra student Veljko Milić, koji sebe u budućnosti vidi kao pokretača promjena:
„Ja mislim da je važno da mladi ljudi budu kreatori tih politika zbog toga što su sve ostale generacije imale priliku da grade politike i iz toga ništa dobro do sada nije izašlo. Sad dolaze nove generacije koje su odrastale u vremena kada su bili ratovi i nedaće na ovim prostorima. Mi možda najbolje znamo kako je odrastati u takvim uslovima i učinićemo najviše da se to više ne ponovi. A samim tim što mi dolazimo ovde, pričamo svojim drugovima i prijateljima kako je to ovde i kako tu žive neki ljudi koji su isti kao mi, koji dele ista razmišljanja i shvatanja, pomažemo u izgradnji mostova među ljudima“, kaže Milić.
Obrazovni sustav i politika mira
Taima Hatić
Taima Hatić jedna je od studentica iz Mostara čija je želja graditi mostove među mladima svih zemalja regije. Smatra da cjelokupni obrazovni sustav treba počivati na politici mira, a ne na politici isticanja razlika među ljudima, entitetima i zemljama:„Čim se spomene ova tema, neki bježe od toga koliko ih noge nose, nažalost, što ne bi trebali - jer mi smo takva i država i općenito regija gdje je bitna i multikulturalnost i gdje je najbitnije da se mostovi grade. Imamo ih previše u našoj zemlji i treba iz njih da učimo - da se i mi ponašamo tako, da gradimo mostove a ne zidove. Zidovi nas razdvajaju“, kaže Taima Hatić.
Zašto mladi još uvijek u BiH ne žele biti kreatori mira i dijaloga, odnosno bježe od toga, Lela Malićbegović, studentica Univerziteta u Tuzli, smatra da je takva slika stvorena samo u javnosti. Odgovornost za to, prema njenim riječima, leži u medijima i politici ove zemlje. A inače, kaže Malićbegović, studenti zemalja regije već su mnogo mostova izgradili:
„Nisu studenti oni koji ne žele mir i koji ne žive u miru. To su neki drugi, starije generacije. Mi realno nemamo problem jedni sa drugima i nije nam problem ni kultura mira ni sam mir kao takav, samo imamo sve više govora mržnje u medijima, netrpeljivosti međusobne, nekih predrasuda, sve ono što nama ostaje u nasljeđe, ali mi želimo da se borimo protiv toga. Ne želimo ni predrasude, ni stereotipe, niti želimo biti robovi tuđih ideologija.“
Mladi vode dijaloge, kroz dijaloge izgrađuju mir, ali nedostaje im podrška institucija - rekli su nam studenti.