U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu otvoreno je 55.Sterijino pozorje koje će trajati do 4. juna i u tom periodu biće izvedeno 17 predstava. Kritika je podeljena u vezi sa tim na kojem se nivou danas nalazi ovaj festival koji je godinama unazad predstavljao jedan od najznačajnijih regionalnih pozorišnih festivala.
Ovaj festival, jedan od najznačajnijih u regionu, otvorila je predstava “Kosa” Ateljea 212 u režiji Kokana Mladenovića. Upravo ova predstava bila je za jedan deo srbijanske kritike jedna od najspornijih tačaka u ovogodišnjoj selekciji. Ipak, selektori su odlučili da ta predstva, ne samo učestvuje na festivalu, već i da ga otvori.
Iz predstave "Kosa"
Nekadašnji umetnički direktor ovog festivala i pozorišni kritičar Ivan Medenica kaže za RSE da ima ozbiljne zamerke i na izbor predstava u selekciji nacionalne drame, ali i u selekciji nacionalnog pozorišta, aludirajući tu, upravo, na predstavu “Kosa”:
”Prebrojavalo se koliko ima predstava na srpskom jeziku, a koliko predstava na na nekim drugim jezicima. Moje primedbe su se, u prvom redu, odnosile na selekciju domaće drame koju potpisuje moja koleginica Ana Tasić”, kaže on.
Spomenuta, Ana Tasić, selektorka nacionalne drame, kaže za RSE da je ovogodišnja produkcija bila dosta slabija nego prethodnih godina, ali da se ne slaže sa ocenama Ivana Medenice:
”Ja ne vidim nikakav problem sa time, mislim da je sve jako dobro i da je program jako kompaktan i da tu, zaista, nema nekih nedostataka.”
Pored nje, selektorka programa Nacionalnog pozorišta, Aleksandra Glovacki, kaže za RSE da je zadovoljna ovogodišnjim izborom uprkos produkcijskoj ponudi koja nije bila velika kao i kritikama na račun predstave “Kosa”, koju su neki od najuticajnijih kritičara ocenili kao veoma lošu:
”Pravila sam selekciju, upravo tako, da sa pet predstava pokrijem sve i da one budu komplementarne, Iz moje selekcije, predstava “Kosa”, trpela je najveće kritike, ali njeno prikazivanje prošlo je fantastično i sa ovacijama tako da je meni pao “kamen sa srca”. Ostale četiri predstave su “Bahantkinje” – Narodnog pozorišta iz Beograda, “Nora lutkina kuća” – Narodno pozorište iz Sombora, “Drama o Mirjani i ovima oko nje” – Jugoslovenskog dramskog pozorišta i “Dundo Maroje” – Kruševačko pozorište.”
Sa druge strane, Ivan Medenica kaže da su nakon višemesečnih polemika standardi Sterijinog pozorja, ipak, ostali na visokom nivou i da on trenutno predstvalja najznačajniji nacionalni pozorišni festival, ali i da je program, zbog nemanja umetničkog direktora, sada neujdenačeniji, a u u nekim segmentima čak i nacionalistički naglašen:
”To nas neprijatno podseća na neka bivša vremena i činjenicu da izvesne nacionalne frustracije u našem društvu, očigledno, nisu iživljene. Ipak, ovo samo na prvi pogled jeste jedna, kao, ideološka ili nacionalistička argumentacija, ali iza toga se kriju lični profesionalni interesi. Krije se strah pojednih umetnika da u jednoj oštrijoj selekciji, koja podrazumeva i međunarodno pozorište, neće uspeti da se snađu i da će se dometi njihovog rada teže prepoznavati ili plasirati.”
Ovaj festival, jedan od najznačajnijih u regionu, otvorila je predstava “Kosa” Ateljea 212 u režiji Kokana Mladenovića. Upravo ova predstava bila je za jedan deo srbijanske kritike jedna od najspornijih tačaka u ovogodišnjoj selekciji. Ipak, selektori su odlučili da ta predstva, ne samo učestvuje na festivalu, već i da ga otvori.
Iz predstave "Kosa"
Nekadašnji umetnički direktor ovog festivala i pozorišni kritičar Ivan Medenica kaže za RSE da ima ozbiljne zamerke i na izbor predstava u selekciji nacionalne drame, ali i u selekciji nacionalnog pozorišta, aludirajući tu, upravo, na predstavu “Kosa”:
”Prebrojavalo se koliko ima predstava na srpskom jeziku, a koliko predstava na na nekim drugim jezicima. Moje primedbe su se, u prvom redu, odnosile na selekciju domaće drame koju potpisuje moja koleginica Ana Tasić”, kaže on.
Spomenuta, Ana Tasić, selektorka nacionalne drame, kaže za RSE da je ovogodišnja produkcija bila dosta slabija nego prethodnih godina, ali da se ne slaže sa ocenama Ivana Medenice:
”Ja ne vidim nikakav problem sa time, mislim da je sve jako dobro i da je program jako kompaktan i da tu, zaista, nema nekih nedostataka.”
Pored nje, selektorka programa Nacionalnog pozorišta, Aleksandra Glovacki, kaže za RSE da je zadovoljna ovogodišnjim izborom uprkos produkcijskoj ponudi koja nije bila velika kao i kritikama na račun predstave “Kosa”, koju su neki od najuticajnijih kritičara ocenili kao veoma lošu:
”Pravila sam selekciju, upravo tako, da sa pet predstava pokrijem sve i da one budu komplementarne, Iz moje selekcije, predstava “Kosa”, trpela je najveće kritike, ali njeno prikazivanje prošlo je fantastično i sa ovacijama tako da je meni pao “kamen sa srca”. Ostale četiri predstave su “Bahantkinje” – Narodnog pozorišta iz Beograda, “Nora lutkina kuća” – Narodno pozorište iz Sombora, “Drama o Mirjani i ovima oko nje” – Jugoslovenskog dramskog pozorišta i “Dundo Maroje” – Kruševačko pozorište.”
Sa druge strane, Ivan Medenica kaže da su nakon višemesečnih polemika standardi Sterijinog pozorja, ipak, ostali na visokom nivou i da on trenutno predstvalja najznačajniji nacionalni pozorišni festival, ali i da je program, zbog nemanja umetničkog direktora, sada neujdenačeniji, a u u nekim segmentima čak i nacionalistički naglašen:
”To nas neprijatno podseća na neka bivša vremena i činjenicu da izvesne nacionalne frustracije u našem društvu, očigledno, nisu iživljene. Ipak, ovo samo na prvi pogled jeste jedna, kao, ideološka ili nacionalistička argumentacija, ali iza toga se kriju lični profesionalni interesi. Krije se strah pojednih umetnika da u jednoj oštrijoj selekciji, koja podrazumeva i međunarodno pozorište, neće uspeti da se snađu i da će se dometi njihovog rada teže prepoznavati ili plasirati.”