Dobrosusjedski razgovor Mirka Cvetkovića i Jadranke Kosor
- Halo, koleginice, ovde Mirko.
- Koji Mirko?
- Pa ne misliš valjda da je onaj, kako se zove, Norac. Jeste da imamo isto ime, ali...
- Ako ćemo o imenima, ne moramo uopće razgovarati.
- Au, al' si nadrndana. A Štefan mi reče da si dobre volje...
- Koji Štefan?
- Pa Štefan Füle, ne misliš valjda da je onaj iz Komiteja, onaj, kako se zvaše...
- Misliš: Korošec?
- Jeste, Korošec. Znao sam ja da ćeš ti da se setiš. Nisi badava tolike godine provela u Partiji.
- Ja ću stvarno prekinuti ovaj razgovor.
- Nemoj, nemoj! Izgrdiće me Štefan ako ovo propadne. A i tebe će...
- Mene neće. Reći ću mu da si me provocirao.
- Izvini, neću više. Beše to šala mala. Stvarno izvini... Evo, povlačim što sam reko.
- Imaš mi reći nešto umjesto toga što si povukao?
- Pa evo... To što znaš kako se zvaše onaj Slovenac iz Komiteja, to je stvar, kako da kažem, opšte kulture. Kad se neko toliko druži sa Pahorom, mora da dođe na njegov nivo.
- Opet provociraš?
- Ne provociram. Samo hvalim negovanje dobrosusedskih odnosa.
- Dobro, što ti zapravo hoćeš?
- Pa da i mi opet negujemo dobrosusedske odnose. Oće to i Štefan. Baš insistira. Kaže, nije lepo da su susedi tako nadrndani jedni na druge, da ugrožavaju javni red i mir u regionu...
- Ništa mi ne ugrožavamo, nego vi koji progonite naše državljane, vi koji hoćete da promijenite rezultat našeg pravednog i oslobodilačkog Domovinskog rata...
- Aman, stani, bre, ženo! Nisi u kampanji! Štefan je reko da popričamo lepo, u pomirljivim tonovima, ko razumni i odgovorni ljudi. Ja mislim da je to u redu. A mislim da i ti misliš.
- Ostavi se ti mog mišljenja. Neće meni više nitko iz Beograda govoriti što da mislim.
- Okej. Oćeš onda da kažem Štefanu da ti tako ne misliš?
- Dobro, jel' ti mene zoveš samo zato da mi izdiktiraš što je kazao gospodin Füle ili mi imaš reći nešto osim toga?
- Što si tako službena? Štefan je reko da od nas dvoje očekuje da porazgovaramo u srdačnom tonu.
- Opet ti sa Štefanom... Tko ti, čovječe, brani da budeš srdačan?
- Znači, dozvoljavaš?
- Samo izvoli.
- Pa gde si, Jadranka, kućo stara?
- To nije srdačno, to je prostački. A od tebe se i nisam trebala nadati boljemu.
- Šta sam sad krivo reko?
- A šta nisi?! Ako je to ta srpska srdačnost da aludiraš na moje godine i na moje stambeno pitanje, onda bolje da razgovaramo samo službeno.
- Pa i razgovaramo službeno. Srdačni smo u službi službenosti. Kod nas se, kad si sa nekim srdačan, tako kaže: „Gde si, kućo stara?“
- Nemam komentara.
- Alo, jesi još na liniji? Ne mislim partijskoj, da se ne uvrediš, već na telefonskoj?
- Nemam komentara.
- Pa ne tražim ja da komentarišeš, već da razgovaramo.
- Izvoli, razgovaraj!
- A ti ćeš da mi odgovaraš da nemaš komentara?
- Izvoli, razgovaraj!
- Kako da razgovaram kad si tako hladna i distancirana?! Mislim, ne moramo mi da razgovaramo ko Romeo i Julija, ali ipak...
- Povuci riječ!
- Koju reč?
- Riječ Julija.
- Pa šta fali Juliji?
- Shvatila sam ja na koju Juliju aludiraš.
- Ja bogami nisam.
- Ne pravi se blesav. Hoćeš reći da ću završiti kao Julija Timošenko ako ovi tvoji preuzmu vlast u Hrvatskoj.
- Koji, bre, moji?
- Znaš ti dobro. Ovi za koje je naš Josip Đakić dobro kazao da su im imena takva kao da formiraju vladu Srbije.
- Slušaj me, Jadranka! Prošla su vremena kad su Hrvati koji se zovu Josip odlučivali ko će da sedi u srpskoj vladi!
- Nemoj izvrtati smisao! Ne želimo mi HDZ-ovci odlučivati o srpskoj vladi, nego ovi kukurikavci. Oni žele obnoviti Jugoslaviju, jer ne mogu prežaliti što smo im je srušili.
- Izvini, ali to malo prekoračuje naša ovlašćenja. Štefan nije pominjao da treba da razgovaramo o obnovi Jugoslavije, pa ja ne bih da trčim pred rudu...
- Trčat ćeš ti, trčat pred Rudo, kad ti Ranko, Rajko, Veljko, Zoki i Rade tamo postroje Prvu proletersku!
- Vidim ja, ne zaboravljaš ti lekcije iz Kumrovca...
- Opet provociraš!
- Moram kad me načisto izluđuješ! Štefan mi je preneo da si se dozvala pameti, da si podržala tog Đakića zarad kampanje, ali da si docnije rekla da mu to sa imenima nije trebalo, da to nije bilo lepo od njega...
- Nije tvoje da se petljaš u unutarstranačke odnose u HDZ-u! Ako misliš da ćeš me zavaditi s mojim stranačkim kolegom, onda se grdno varaš!
- A što to nisi rekla i Štefanu?
- Dosta mi je i tebe i Štefana! Više nitko izvan Hrvatske neće krojiti našu sudbinu!
- Reci to Štefanu, lepo ti kažem. Šta se tu dernjaš na mene?! Ne primam te ja u Evropsku Uniju.
- Ti me i ne možeš primiti nigdje osim u Sovjetski Savez, a tamo – hvala, nećemo!
- Ti, Jadranka, treba da se hitno vakcinišeš protiv komunizma. Samo ti je on na pameti. Ko da razgovaram s onom matorom, kako se zvaše, Dolores, znaš s onom što je imala baš onako smešan nadimak... La Pasionaria, jel' tako beše?
- Ne znam. I baš me briga.
- Shvatam. Nisi pazila na času u Kumrovcu.
- Zato si ti pazio u Požarevcu.
- Čudo jedno koliko si nadrndana...
- Jesmo li završili s ovim službenim srdačnim razgovorom?
- Evo, sad ćemo. Samo da te pitam još nešto privatno.
- Ne diraj se ti u moju privatnost!
- Dobro, evo da te onda službeno pitam: jel' ti podržavaš ili ne podržavaš onog tvog što je prozivo Ranka, Rajka, Veljka, Zokija i Radeta?
- To je moja privatna stvar.
- Pa tvoja privatna stvar je i što se zoveš Jadranka. A šta ako se ovi tvoji levati iz opozicije sete da se tako zove i bračna drugarica Voje Šešelja?
- Molim? Pa to je, to je nemoguće... To je nespojivo...
- Zašto? Jadranka jednako Jadranka.
- E nije jednako!
- A gde je razlika, sem u nacionalnosti? Misliš da jedna Srpkinja ne može da se zove Jadranka zato što nemamo izlaz na Jadran?
- Rekla sam ti da se ne diraš u moju privatnost!
- Pa nisi ti samo privatno Hrvatica...
- Ja sam privatno takva da moja privatnost ne trpi nikakvu usporedbu s bilo čijim suprugama!
- Auuu... Stvarno izvini! Nisam se odmah setio da ime Jadranka u tvom slučaju ima posebno značenje.
- Moje ime barem ne skriva velikosrpske pretenzije. Ono je posve prirodno, samostalno i suvereno.
- Da, a najlepše od svega je što ti baš nekako prirodno stoji.
- Po čemu to zaključuješ?
- Po tome što je i jadranska obala lepa baš zato što je prirodno razvedena.
- Halo, koleginice, ovde Mirko.
- Koji Mirko?
- Pa ne misliš valjda da je onaj, kako se zove, Norac. Jeste da imamo isto ime, ali...
- Ako ćemo o imenima, ne moramo uopće razgovarati.
- Au, al' si nadrndana. A Štefan mi reče da si dobre volje...
- Koji Štefan?
- Pa Štefan Füle, ne misliš valjda da je onaj iz Komiteja, onaj, kako se zvaše...
- Misliš: Korošec?
Mirko Cvetković i Jadranka Kosor u Zagrebu
- Jeste, Korošec. Znao sam ja da ćeš ti da se setiš. Nisi badava tolike godine provela u Partiji.
- Ja ću stvarno prekinuti ovaj razgovor.
- Nemoj, nemoj! Izgrdiće me Štefan ako ovo propadne. A i tebe će...
- Mene neće. Reći ću mu da si me provocirao.
- Izvini, neću više. Beše to šala mala. Stvarno izvini... Evo, povlačim što sam reko.
- Imaš mi reći nešto umjesto toga što si povukao?
- Pa evo... To što znaš kako se zvaše onaj Slovenac iz Komiteja, to je stvar, kako da kažem, opšte kulture. Kad se neko toliko druži sa Pahorom, mora da dođe na njegov nivo.
- Opet provociraš?
- Ne provociram. Samo hvalim negovanje dobrosusedskih odnosa.
- Dobro, što ti zapravo hoćeš?
- Pa da i mi opet negujemo dobrosusedske odnose. Oće to i Štefan. Baš insistira. Kaže, nije lepo da su susedi tako nadrndani jedni na druge, da ugrožavaju javni red i mir u regionu...
- Ništa mi ne ugrožavamo, nego vi koji progonite naše državljane, vi koji hoćete da promijenite rezultat našeg pravednog i oslobodilačkog Domovinskog rata...
- Aman, stani, bre, ženo! Nisi u kampanji! Štefan je reko da popričamo lepo, u pomirljivim tonovima, ko razumni i odgovorni ljudi. Ja mislim da je to u redu. A mislim da i ti misliš.
- Ostavi se ti mog mišljenja. Neće meni više nitko iz Beograda govoriti što da mislim.
- Okej. Oćeš onda da kažem Štefanu da ti tako ne misliš?
- Dobro, jel' ti mene zoveš samo zato da mi izdiktiraš što je kazao gospodin Füle ili mi imaš reći nešto osim toga?
- Što si tako službena? Štefan je reko da od nas dvoje očekuje da porazgovaramo u srdačnom tonu.
- Opet ti sa Štefanom... Tko ti, čovječe, brani da budeš srdačan?
- Znači, dozvoljavaš?
- Samo izvoli.
- Pa gde si, Jadranka, kućo stara?
- To nije srdačno, to je prostački. A od tebe se i nisam trebala nadati boljemu.
- Šta sam sad krivo reko?
- A šta nisi?! Ako je to ta srpska srdačnost da aludiraš na moje godine i na moje stambeno pitanje, onda bolje da razgovaramo samo službeno.
- Pa i razgovaramo službeno. Srdačni smo u službi službenosti. Kod nas se, kad si sa nekim srdačan, tako kaže: „Gde si, kućo stara?“
- Nemam komentara.
- Alo, jesi još na liniji? Ne mislim partijskoj, da se ne uvrediš, već na telefonskoj?
- Nemam komentara.
- Pa ne tražim ja da komentarišeš, već da razgovaramo.
- Izvoli, razgovaraj!
- A ti ćeš da mi odgovaraš da nemaš komentara?
- Izvoli, razgovaraj!
- Kako da razgovaram kad si tako hladna i distancirana?! Mislim, ne moramo mi da razgovaramo ko Romeo i Julija, ali ipak...
- Povuci riječ!
- Koju reč?
- Riječ Julija.
- Pa šta fali Juliji?
- Shvatila sam ja na koju Juliju aludiraš.
- Ja bogami nisam.
Jadranka Kosor i Mirko Cvetković prilikom susreta u Zagrebu
- Ne pravi se blesav. Hoćeš reći da ću završiti kao Julija Timošenko ako ovi tvoji preuzmu vlast u Hrvatskoj.
- Koji, bre, moji?
- Znaš ti dobro. Ovi za koje je naš Josip Đakić dobro kazao da su im imena takva kao da formiraju vladu Srbije.
- Slušaj me, Jadranka! Prošla su vremena kad su Hrvati koji se zovu Josip odlučivali ko će da sedi u srpskoj vladi!
- Nemoj izvrtati smisao! Ne želimo mi HDZ-ovci odlučivati o srpskoj vladi, nego ovi kukurikavci. Oni žele obnoviti Jugoslaviju, jer ne mogu prežaliti što smo im je srušili.
- Izvini, ali to malo prekoračuje naša ovlašćenja. Štefan nije pominjao da treba da razgovaramo o obnovi Jugoslavije, pa ja ne bih da trčim pred rudu...
- Trčat ćeš ti, trčat pred Rudo, kad ti Ranko, Rajko, Veljko, Zoki i Rade tamo postroje Prvu proletersku!
- Vidim ja, ne zaboravljaš ti lekcije iz Kumrovca...
- Opet provociraš!
- Moram kad me načisto izluđuješ! Štefan mi je preneo da si se dozvala pameti, da si podržala tog Đakića zarad kampanje, ali da si docnije rekla da mu to sa imenima nije trebalo, da to nije bilo lepo od njega...
- Nije tvoje da se petljaš u unutarstranačke odnose u HDZ-u! Ako misliš da ćeš me zavaditi s mojim stranačkim kolegom, onda se grdno varaš!
- A što to nisi rekla i Štefanu?
- Dosta mi je i tebe i Štefana! Više nitko izvan Hrvatske neće krojiti našu sudbinu!
- Reci to Štefanu, lepo ti kažem. Šta se tu dernjaš na mene?! Ne primam te ja u Evropsku Uniju.
- Ti me i ne možeš primiti nigdje osim u Sovjetski Savez, a tamo – hvala, nećemo!
- Ti, Jadranka, treba da se hitno vakcinišeš protiv komunizma. Samo ti je on na pameti. Ko da razgovaram s onom matorom, kako se zvaše, Dolores, znaš s onom što je imala baš onako smešan nadimak... La Pasionaria, jel' tako beše?
- Ne znam. I baš me briga.
- Shvatam. Nisi pazila na času u Kumrovcu.
- Zato si ti pazio u Požarevcu.
- Čudo jedno koliko si nadrndana...
- Jesmo li završili s ovim službenim srdačnim razgovorom?
- Evo, sad ćemo. Samo da te pitam još nešto privatno.
- Ne diraj se ti u moju privatnost!
- Dobro, evo da te onda službeno pitam: jel' ti podržavaš ili ne podržavaš onog tvog što je prozivo Ranka, Rajka, Veljka, Zokija i Radeta?
- To je moja privatna stvar.
- Pa tvoja privatna stvar je i što se zoveš Jadranka. A šta ako se ovi tvoji levati iz opozicije sete da se tako zove i bračna drugarica Voje Šešelja?
- Molim? Pa to je, to je nemoguće... To je nespojivo...
- Zašto? Jadranka jednako Jadranka.
- E nije jednako!
- A gde je razlika, sem u nacionalnosti? Misliš da jedna Srpkinja ne može da se zove Jadranka zato što nemamo izlaz na Jadran?
- Rekla sam ti da se ne diraš u moju privatnost!
- Pa nisi ti samo privatno Hrvatica...
- Ja sam privatno takva da moja privatnost ne trpi nikakvu usporedbu s bilo čijim suprugama!
- Auuu... Stvarno izvini! Nisam se odmah setio da ime Jadranka u tvom slučaju ima posebno značenje.
- Moje ime barem ne skriva velikosrpske pretenzije. Ono je posve prirodno, samostalno i suvereno.
- Da, a najlepše od svega je što ti baš nekako prirodno stoji.
- Po čemu to zaključuješ?
- Po tome što je i jadranska obala lepa baš zato što je prirodno razvedena.