(Transkript prijateljskog ćeretanja na proslavi 20. rođendana Republike Srpske)
DRAGAN ČOVIĆ: Haj, veseeeliiii seeeee, kuućniiii domaaaćineee...
MILORAD DODIK: Tiše malo, dragi Dragane, nismo u Laktašima.
ČOVIĆ: Nismo ni daleko, mili Milorade. U našoj smo Banjoj Luci.
DODIK: Čuj: vašoj?
ČOVIĆ: Pa da. Srpskoj, a našoj.
DODIK: Joj, nemoj tako, molim te...
ČOVIĆ: Jesam li nešto krivo kazao? Nisam mislio ništa loše.
DODIK: Znam da nisi, dragi Dragane. Kad smo ja i ti nasamo, onda možeš da govoriš šta oćeš. Ne moraš ni da misliš. Ali sad su mi ovdje zvaničnici iz Srbije, pa je malo nezgodno...
ČOVIĆ: Šta je nezgodno, mili Milorade?
DODIK: Pa znaš, oni su traumatizovani. Nije njima do našeg šegačenja.
ČOVIĆ: Ja se ne šegačim. Ja se stvarno osjećam ko u svojoj kući. Ko što se i ti, nadam se, osjećaš u Mostaru.
DODIK: Sve je to lijepo i krasno, dragi Dragane, ali znaš, naša braća iz Srbije mogu pogrešno da shvate to kad ti kažeš „Srpska, a naša“.
ČOVIĆ: A što bi pogrešno shvatili, mili Milorade?
DODIK: Pa znaš... ovi Šiptari u Prištini se šegače oko toga.
ČOVIĆ: Oko Republike Srpske?
DODIK: Ma ne, već oko Vajfert piva.
ČOVIĆ: Šta ima da se šegače s Weifert pivom? Super pivo. Možeš ga i s vinjakom, a možeš i onako samo...
DODIK: Nije stvar u pivu, pusti sad pivo! Stvar je u reklami. Dakle, bila reklama za Vajfert pivo i na njoj pisalo: „Svetsko, a naše!“ A onda ovi Šiptari usred Prištine ispisali grafit „Kosovo – srpsko, a naše!“
ČOVIĆ: Ma ne mogu vjerovat...
DODIK: Evo, pitaj naše ljude koji su išli tamo. Jedva žive glave izvukli. Boro, ajde kaži našem drugaru Draganu kako je bilo kad su te kamenovali na Kosovu.
BORIS TADIĆ: Na Kosovu i Metohiji.
BORJANA KRIŠTO: Joj, znači – dvaput su vas kamenovali.
TADIĆ: Kako dvaput?
KRIŠTO: Pa na Kosovu i na toj Metohiji.
TADIĆ: Tačnije, tamo kod Dečana.
KRIŠTO: Znači: triput? A čime su vas kamenovali?
TADIĆ: Aman, bre, ženo, čime da me kamenuju sem kamenjem?! Čime se kod vas kamenuje? Palačinkama?
KRIŠTO: Ne znam za palačinke, ali znam da se onako narodski kaže...
TADIĆ: Šta se kaže: kamen po kamen – palačinka?
KRIŠTO: Joj, što je to smiješno... Ali ne kaže se tako nego se kaže: bacali se drvljem i kamenjem...
DODIK: Ajde da ne drvimo više o tom drvljenju i kamenovanju. Dođite da vas upoznam s našim patrijarhom. Vaša Svetosti, ovo su naši prijatelji Hrvati: gospođa Borjana Krišto, gospodin Dragan Čović, predsjednik HDZ-a...
IRINEJ: Kad pre smeniše onu sedokosu devojku?
DODIK: Mislite na Jadranku Kosor? Nisu je smijenili. Ona je predsjednica HDZ-a u Hrvatskoj, a naš drug Dragan je predsjednik ovdašnjeg HDZ-a, HDZ-a, kako da kažem...
IRINEJ: Šta ima i HDZ Republike Srpske?
DODIK: Pa nema još, Vaša Svetosti... Vidiš, Dragane, to je odlična ideja. O tome ćemo kad se drugi put vidimo... Dragan je, Vaša Svetosti, predsjednik HDZ-a, kako da vam to objasnim...
ČOVIĆ: HDZ-a BiH.
DODIK: Dragane, ja sam te lijepo pozvo na krsnu slavu i rođendan Republike Srpske, a ti meni tako. I to pred Njegovom Svetošću.
ČOVIĆ: Pa nisam ja kriv što mi se stranka tako zove.
DODIK: Jok, ja sam kriv. Ja bi to na tvom mjestu nazvo HDZ Herceg-Bosne, pa neka oni ajatolasi u Sarajevu vrište... Ali nećemo sad o tome. Vaša Svetosti, evo tu je još jedan Hrvat, osvjedočeni prijatelj Republike Srpske, naš novi premijer Vjekoslav Bevanda...
IRINEJ: Kad pre smeniste ono dete, kako se zvaše, Džombića?
DODIK: Vaša Svetosti, nismo ga smijenili. Džombić je premijer Republike Srpske, a Bevanda je premijer u Vijeću ministara...
IRINEJ: Ništa ja to, sine, ne razumem. Mnogo ste zakomplikovali.
VJEKOSLAV BEVANDA: Da vam ja objasnim. Ja sam premijer na razini cijele države u kojoj se nalazi i slavljenica Republika Srpska.
IRINEJ: Tadiću, kad ste postavili Hrvata za premijera Srbije?
TADIĆ: Nemam pojma o čemu govorite, Vaša Svetosti.
DODIK: Ja ću da objasnim. Znate, Vaša Svetosti, Republika Srpska još uvijek nije, radi raznih spoljnih faktora, ona još uvijek nije u sastavu Republike Srbije, već u sastavu tako nečeg što još uvijek formalno postoji, ali neće još dugo...
BEVANDA: Ja sam, da se ne uvrijedite, premijer toga što oni nekrsti i talibani nazivaju Bosnom i Hercegovinom.
IRINEJ: Au, dete, na šta ti trošiš svoje vreme... Ti nam ga, znači, ovde dođeš ko premijer susedne države?
BEVANDA: Bože sačuvaj. Susjedna država, to vam je jedna džamahirija u kojoj mi Hrvati nemamo nikakva prava...
DODIK: Ajde, ajde... Nije prilika za kuknjavu, nego za veselje.
IRINEJ: Stani, sine Milorade, da mi čovek objasni. On je u komplikovanijoj situaciji od našeg princa Aleksandra. Ako sam dobro razumeo, ovaj gospodin Vojislav Lubarda...
DODIK: Vjekoslav Bevanda, Vaša Svetosti. Lubarda je naš pisac, akademik...
IRINEJ: Dobro, izvinjavam se... Gospodin Bevanda je, ako sam dobro razumeo, premijer u državi za koju ne bi hteo da uopšte postoji, a princ Aleksandar je prestolonaslednik zemlje koja više ne postoji. Je li tako, Aco?
ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ: Ou jes, Jor Holines, it's big pležer for mi tu bi hijer in d hart of maj Kingdom, in dis bjutiful siti of Bendža Lajk.
DODIK: E ne može da izgovori Banja Luka, pa da se naopako okrene.
KARAĐORĐEVIĆ: Ou, maj frend Majlorad, it's marvelus selebrejšn vid sou mač bijer end eprikot rakidža...
TADIĆ: Nemoj slučajno da ga ispravljaš, jer ako pokuša da izgovori kajsijevača, ima da ga slušamo do zore.
DODIK: Jes, jes, rakidža, rakidža... Ajde, dečko, natoči i meni jednu rakidžu, pa da nazdravim sa Njegovim Veličanstvom. Da nam Bog poživi počasnog prestolonasljednika Republike Srbije i Republike Srpske!
ČOVIĆ: Mili Milorade, kako može republika da ima prijestolonasljednika?
DODIK: A tvoja ga kao nema?
ČOVIĆ: Misliš Hrvatska?
DODIK: Dobro Hrvatska, ali ja mislim na Herceg-Bosnu.
ČOVIĆ: Pa ja još nemam tu republiku...
DODIK: Nema veze, dragi Dragane, imaćeš. Princ Aca je i tvoj prestolonasljednik.
ČOVIĆ: Nisam baš siguran...
DODIK: Nego ko je? Da nije princ Mutaib od Saudijske Arabije?
ČOVIĆ: Nemoj tako, mili Milorade.
DODIK: Ako je princ Aca prestolonasljednik bivše Jugoslavije, onda to znači da će jednoga dana da bude kralj cijele Evropske Unije.
ČOVIĆ: Kako sad to?
DODIK: Fino. Je li Slovenija samo parče njegove Kraljevine? Jeste. Je li Slovenija ušla u Evropsku Uniju? Jeste. I šta to znači?
ČOVIĆ: Šta?
DODIK: To, burazeru, znači da Evropska Unija pripada srpskoj kruni i da ovi iz Brisela treba da dolaze ovdje u Banja Luku da im mi dijelimo zadatke, a ne da oni nama popuju. Mi smo gazde, a ne oni!
ČOVIĆ: Ali ako je tako kao što ti kažeš, onda će i Sarajevo skupa s nama biti u Europskoj Uniji...
DODIK: E jebiga, dragi Dragane, ti bi puko da mi ne zagorčaš krsnu slavu!
KRIŠTO: Mile, Mile, hajde me slikaj s Kusturicom da stavim na Fejs!
DODIK: Oćeš prije da te slikam sa Čovićem?
KRIŠTO: Može. Hoćemo ovdje?
DODIK: Nećemo.
KRIŠTO: Nego gdje ćemo?
DODIK: Na rentgenu.
DRAGAN ČOVIĆ: Haj, veseeeliiii seeeee, kuućniiii domaaaćineee...
MILORAD DODIK: Tiše malo, dragi Dragane, nismo u Laktašima.
ČOVIĆ: Nismo ni daleko, mili Milorade. U našoj smo Banjoj Luci.
DODIK: Čuj: vašoj?
ČOVIĆ: Pa da. Srpskoj, a našoj.
DODIK: Joj, nemoj tako, molim te...
ČOVIĆ: Jesam li nešto krivo kazao? Nisam mislio ništa loše.
DODIK: Znam da nisi, dragi Dragane. Kad smo ja i ti nasamo, onda možeš da govoriš šta oćeš. Ne moraš ni da misliš. Ali sad su mi ovdje zvaničnici iz Srbije, pa je malo nezgodno...
ČOVIĆ: Šta je nezgodno, mili Milorade?
DODIK: Pa znaš, oni su traumatizovani. Nije njima do našeg šegačenja.
ČOVIĆ: Ja se ne šegačim. Ja se stvarno osjećam ko u svojoj kući. Ko što se i ti, nadam se, osjećaš u Mostaru.
DODIK: Sve je to lijepo i krasno, dragi Dragane, ali znaš, naša braća iz Srbije mogu pogrešno da shvate to kad ti kažeš „Srpska, a naša“.
ČOVIĆ: A što bi pogrešno shvatili, mili Milorade?
DODIK: Pa znaš... ovi Šiptari u Prištini se šegače oko toga.
ČOVIĆ: Oko Republike Srpske?
DODIK: Ma ne, već oko Vajfert piva.
ČOVIĆ: Šta ima da se šegače s Weifert pivom? Super pivo. Možeš ga i s vinjakom, a možeš i onako samo...
DODIK: Nije stvar u pivu, pusti sad pivo! Stvar je u reklami. Dakle, bila reklama za Vajfert pivo i na njoj pisalo: „Svetsko, a naše!“ A onda ovi Šiptari usred Prištine ispisali grafit „Kosovo – srpsko, a naše!“
ČOVIĆ: Ma ne mogu vjerovat...
DODIK: Evo, pitaj naše ljude koji su išli tamo. Jedva žive glave izvukli. Boro, ajde kaži našem drugaru Draganu kako je bilo kad su te kamenovali na Kosovu.
BORIS TADIĆ: Na Kosovu i Metohiji.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je predsjednika Srbije Borisa Tadića, 9. januar 2012.
DODIK: Izvinjavam se: na Kosovu i Metohiji.BORJANA KRIŠTO: Joj, znači – dvaput su vas kamenovali.
TADIĆ: Kako dvaput?
KRIŠTO: Pa na Kosovu i na toj Metohiji.
TADIĆ: Tačnije, tamo kod Dečana.
KRIŠTO: Znači: triput? A čime su vas kamenovali?
TADIĆ: Aman, bre, ženo, čime da me kamenuju sem kamenjem?! Čime se kod vas kamenuje? Palačinkama?
KRIŠTO: Ne znam za palačinke, ali znam da se onako narodski kaže...
TADIĆ: Šta se kaže: kamen po kamen – palačinka?
KRIŠTO: Joj, što je to smiješno... Ali ne kaže se tako nego se kaže: bacali se drvljem i kamenjem...
DODIK: Ajde da ne drvimo više o tom drvljenju i kamenovanju. Dođite da vas upoznam s našim patrijarhom. Vaša Svetosti, ovo su naši prijatelji Hrvati: gospođa Borjana Krišto, gospodin Dragan Čović, predsjednik HDZ-a...
IRINEJ: Kad pre smeniše onu sedokosu devojku?
DODIK: Mislite na Jadranku Kosor? Nisu je smijenili. Ona je predsjednica HDZ-a u Hrvatskoj, a naš drug Dragan je predsjednik ovdašnjeg HDZ-a, HDZ-a, kako da kažem...
IRINEJ: Šta ima i HDZ Republike Srpske?
DODIK: Pa nema još, Vaša Svetosti... Vidiš, Dragane, to je odlična ideja. O tome ćemo kad se drugi put vidimo... Dragan je, Vaša Svetosti, predsjednik HDZ-a, kako da vam to objasnim...
ČOVIĆ: HDZ-a BiH.
DODIK: Dragane, ja sam te lijepo pozvo na krsnu slavu i rođendan Republike Srpske, a ti meni tako. I to pred Njegovom Svetošću.
ČOVIĆ: Pa nisam ja kriv što mi se stranka tako zove.
DODIK: Jok, ja sam kriv. Ja bi to na tvom mjestu nazvo HDZ Herceg-Bosne, pa neka oni ajatolasi u Sarajevu vrište... Ali nećemo sad o tome. Vaša Svetosti, evo tu je još jedan Hrvat, osvjedočeni prijatelj Republike Srpske, naš novi premijer Vjekoslav Bevanda...
Patrijarh Irinej tokom liturgije u Banjoj Luci, 9. januar 2012.
IRINEJ: Kad pre smeniste ono dete, kako se zvaše, Džombića?
DODIK: Vaša Svetosti, nismo ga smijenili. Džombić je premijer Republike Srpske, a Bevanda je premijer u Vijeću ministara...
IRINEJ: Ništa ja to, sine, ne razumem. Mnogo ste zakomplikovali.
VJEKOSLAV BEVANDA: Da vam ja objasnim. Ja sam premijer na razini cijele države u kojoj se nalazi i slavljenica Republika Srpska.
IRINEJ: Tadiću, kad ste postavili Hrvata za premijera Srbije?
TADIĆ: Nemam pojma o čemu govorite, Vaša Svetosti.
DODIK: Ja ću da objasnim. Znate, Vaša Svetosti, Republika Srpska još uvijek nije, radi raznih spoljnih faktora, ona još uvijek nije u sastavu Republike Srbije, već u sastavu tako nečeg što još uvijek formalno postoji, ali neće još dugo...
BEVANDA: Ja sam, da se ne uvrijedite, premijer toga što oni nekrsti i talibani nazivaju Bosnom i Hercegovinom.
IRINEJ: Au, dete, na šta ti trošiš svoje vreme... Ti nam ga, znači, ovde dođeš ko premijer susedne države?
BEVANDA: Bože sačuvaj. Susjedna država, to vam je jedna džamahirija u kojoj mi Hrvati nemamo nikakva prava...
DODIK: Ajde, ajde... Nije prilika za kuknjavu, nego za veselje.
IRINEJ: Stani, sine Milorade, da mi čovek objasni. On je u komplikovanijoj situaciji od našeg princa Aleksandra. Ako sam dobro razumeo, ovaj gospodin Vojislav Lubarda...
DODIK: Vjekoslav Bevanda, Vaša Svetosti. Lubarda je naš pisac, akademik...
Vjekoslav Bevanda
IRINEJ: Dobro, izvinjavam se... Gospodin Bevanda je, ako sam dobro razumeo, premijer u državi za koju ne bi hteo da uopšte postoji, a princ Aleksandar je prestolonaslednik zemlje koja više ne postoji. Je li tako, Aco?
ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ: Ou jes, Jor Holines, it's big pležer for mi tu bi hijer in d hart of maj Kingdom, in dis bjutiful siti of Bendža Lajk.
DODIK: E ne može da izgovori Banja Luka, pa da se naopako okrene.
KARAĐORĐEVIĆ: Ou, maj frend Majlorad, it's marvelus selebrejšn vid sou mač bijer end eprikot rakidža...
TADIĆ: Nemoj slučajno da ga ispravljaš, jer ako pokuša da izgovori kajsijevača, ima da ga slušamo do zore.
DODIK: Jes, jes, rakidža, rakidža... Ajde, dečko, natoči i meni jednu rakidžu, pa da nazdravim sa Njegovim Veličanstvom. Da nam Bog poživi počasnog prestolonasljednika Republike Srbije i Republike Srpske!
ČOVIĆ: Mili Milorade, kako može republika da ima prijestolonasljednika?
DODIK: A tvoja ga kao nema?
ČOVIĆ: Misliš Hrvatska?
DODIK: Dobro Hrvatska, ali ja mislim na Herceg-Bosnu.
ČOVIĆ: Pa ja još nemam tu republiku...
DODIK: Nema veze, dragi Dragane, imaćeš. Princ Aca je i tvoj prestolonasljednik.
ČOVIĆ: Nisam baš siguran...
DODIK: Nego ko je? Da nije princ Mutaib od Saudijske Arabije?
ČOVIĆ: Nemoj tako, mili Milorade.
DODIK: Ako je princ Aca prestolonasljednik bivše Jugoslavije, onda to znači da će jednoga dana da bude kralj cijele Evropske Unije.
ČOVIĆ: Kako sad to?
DODIK: Fino. Je li Slovenija samo parče njegove Kraljevine? Jeste. Je li Slovenija ušla u Evropsku Uniju? Jeste. I šta to znači?
ČOVIĆ: Šta?
DODIK: To, burazeru, znači da Evropska Unija pripada srpskoj kruni i da ovi iz Brisela treba da dolaze ovdje u Banja Luku da im mi dijelimo zadatke, a ne da oni nama popuju. Mi smo gazde, a ne oni!
ČOVIĆ: Ali ako je tako kao što ti kažeš, onda će i Sarajevo skupa s nama biti u Europskoj Uniji...
DODIK: E jebiga, dragi Dragane, ti bi puko da mi ne zagorčaš krsnu slavu!
KRIŠTO: Mile, Mile, hajde me slikaj s Kusturicom da stavim na Fejs!
DODIK: Oćeš prije da te slikam sa Čovićem?
KRIŠTO: Može. Hoćemo ovdje?
DODIK: Nećemo.
KRIŠTO: Nego gdje ćemo?
DODIK: Na rentgenu.