Razgovor srpskog ministra kulture Bratislava Petkovića s premijerom Ivicom Dačićem:
- Predsedniče, ako može samo minut...
- Izvini, Braco, žurim. Moram onom Japancu da vratim bicikl.
- Ne mogu da verujem. Pa gde si našo da od Japanca pozajmljuješ bicikl?! I kakav je to uopšte način: da se premijer Srbije voza na biciklu?! Što se nisi javio da ti ja pozajmim neka kola...
- Aman, čoveče, nisam ja pozajmio bicikl od Japanca. Bicikl je bio ukraden.
- Nisi valjda dotle došo da krad...
- Ti, Braco, stvarno nisi normalan! Kako možeš i da pomisliš da bih ja...
- Pa otkud znam... Svašta se danas dešava. I šta ima ti da mu vraćaš bicikl ako ga nisi ni ukro ni pozajmio?
- Zato što je to dobro za imidž Srbije. Ako smo se pred svetom obrukali radi te krađe, onda treba da izgladimo stvar na najvišem nivou. Čovek krenuo na put oko sveta i od svih mesta na svetu baš se u Beogradu našo dripac da mu ukrade bicikl.
- Pa što ne putuje oko sveta avionom ili kolima ko čovek?
- Otkud ja znam?! Čovek valjda putuje onako kako može.
- Da ti ja iskreno kažem, Ivice, meni je oduvek bila sumnjiva ta priča o japanskoj tehnologiji. Te Japanci ovo, te Japanci ono... Trista čuda izumeli, a šta im to vredi kad nisu izumeli Nikolu Teslu?! Zato se i voze biciklom kad idu u svet, a po Japanu se voze onim smešnim malim fijakerima što ih umesto konja vuku Japanci. Čoveče, pa oni ne umeju da izumeju ne Teslu već ni običnog konja!
- O čemu ti govoriš, Braco? Kakav Tesla, kakvi konji, kakvi fijakeri?
- Pa znaš onaj njihov kobajagi taksi što ga vuku ljudi...
- Misliš na rikšu?
- Aman, Braco, šta sad Tesla ima sa Japancima i sa rikšama i sa biciklom?!
- Sreća je što nema ništa, al zato ima veze sa nama Srbima, samo što mi to ne umemo da cenimo. Baš zato te i zovem, da se konačno odužimo Nikoli Tesli.
- Može li Tesla da sačeka dok ja čoveku vratim bicikl?
- E, ne može! Dosta je Tesla čekao. Uvek mi Srbi imamo nešto važnije od onoga što bi trebalo da nam bude najvažnije... Pazi ti njega: važniji mu japanski bicikl od najvećeg srpskog genija, od čoveka koji je predložen za svetitelja. Ako ova vlada nije u stanju da realizuje taj predlog, bolje da odmah podnese kolektivnu ostavku.
- To o ostavci si reko sad i nikad više, jel ti jasno?! A što se Tesle tiče, pa nismo mi Sveti sinod da se bavimo svecima. Mi smo vlada, čoveče, vlada! A ja sam premijer, razumeš, premijer!
- Pa ne kažem ja, Ivice, da mi treba da kanonizujemo Teslu. Mi treba da mu damo značaj kakav zaslužuje i da tamo gde je sad Narodni muzej otvorimo Muzej Nikole Tesle. Tako će i Crkva da se okuraži da ga proglasi za svetitelja. A mi možemo da joj pomognemo tako što ćemo da obećamo da će Muzej Nikole Tesle, čim Crkva uradi to što treba, da će taj muzej da bude pretvoren u Hram Svetog Nikole.
- Bog me ubio ako ja mogu da pratim taj haos u tvojoj glavi...
- Kako da me pratiš ako ja govorim o kosmičkoj energiji, a ti se vozaš na japanskom biciklu?!
- Ne vozam se. Guram ga.
- Još gore. Sreća što mu nisu ukrali onu, kako se zove, rikšu. Ti bi mu je vuko po Beogradu. Gde ti je, bre, nacionalni ponos? U srećna vremena se govorilo „Srbija do Tokija“, a sad ti Tokijanci došli u Srbiju da gube bicikle. I u pravu su: što da ih ne gube, ako znaju da će čak i premijer glavom da se uključi u potragu, da će da im ga dogura!
- Braco, nemoj da me vučeš za jezik! Našo se ko će da mi priča o nacionalnom ponosu:
cvećka koja hoće da ukine Narodni muzej!
- Nemoj da izmišljaš! Nisam reko da ću da ga ukinem!
- Nego šta ćeš? Da ga teleportuješ pomoću Tesline kosmičke energije?
- Da ga preselim u zgradu Glavne pošte.
- A gde ćeš sa Poštom? U zgradu Narodnog pozorišta?
- Ti stvarno nisi normalan! Daj, molim te, nemoj to da kažeš negde javno, da se ne brukamo pred svetom. Pazi, ministar kulture koji ne zna kako se zovu japanske pesme!
- Javila se firma! Pazi, ministar policije koji po Beogradu traži japanski bicikl umesto da hapsi onog ustašu Frljića koji mu u pozorištu povraća po srpskoj zastavi!
- Ne mogu ja da hapsim glumce na sceni. To bi bila katastrofa za imidž Srbije u svetu.
- A povraćka na zastavi je baš ono kako svet želi da nas vidi. Baš super za imidž.
- Daj, čoveče, nemoj da me smaraš. Kultura je tvoj resor, izvoli pa ga sredi.
- Pa razume se da ću da ga sredim. Neće više Srbija da trpi da je vređaju u ime nekakve slobode umetnosti! Umetnost ima da promoviše tradicionalne nacionalne vrednosti ili ima da je nema!
- Dobro, reši to kako znaš i umeš, a ja odoh da vratim bicikl.
- Kud si, čoveče, zapeo s tim biciklom?! Neka Japanac čeka.
- Ne čeka samo Japanac, čeka i japanski ambasador, domaći i strani novinari...
- Neka čekaju! Dosta je bilo te naše servilnosti. Neka ti stranci nauče da poštuju različitosti o kojima stalno palamude i neka nas Srbe prihvate onakve kakvi jesmo. A kad im pokažemo da smo svoji i da se time ponosimo, onda će i oni da nas cene. Znaš li ti na čemu ja zasnivam našu novu kulturnu strategiju?
- Izem ti kulturnu strategiju! Jel može to da sačeka dok vratim bicikl?
- Jel to tebi važnija srpska kultura ili japanski bicikl?
- Jasno da mi je važnija kultura, ali...
- Nema tu ali. Ako ti je važnija kultura, onda lepo saslušaj na čemu se zasniva naša kulturna strategija!
- Dobro, ajde, na čemu?
- Na tome da budemo Srbi, da budemo svoji. Sećaš se kako je cela Evropa zanemela kada je videla sahranu patrijarha Pavla i uverila se da srpski narod vrlo dobro zna da proceni i prepozna vrlinu?
- Sećam se, ali šta s tim?
- Kako šta s tim? Ako budemo stalno priređivali takve kulturne događaje, umesto ovih povraćanja po pozorištu, Evropa ima ne da zanemi već da omutavi.
- Bog s tobom, Braco, pa ne možemo svaki dan da sahranjujemo po jednog patrijarha.
- Ne mora svaki dan, ali...
- Izvini, stvarno više ne mogu da držim ovaj bicikl. Idem da ga vratim čoveku.
- Hoćeš onda da se vratiš pa da nastavimo razgovor?
- Hoću, ali tek nakon što posetim patrijarha Irineja.
- Nisu valjda i njemu ukrali bicikl?
- I da jesu, šta ima da mu ga vraćam?!
- Jel zato što nije Japanac?
- Nije već zato što ga ti u svojoj kulturnoj strategiji ne vidiš na biciklu nego na lafetu.
- Predsedniče, ako može samo minut...
- Izvini, Braco, žurim. Moram onom Japancu da vratim bicikl.
- Ne mogu da verujem. Pa gde si našo da od Japanca pozajmljuješ bicikl?! I kakav je to uopšte način: da se premijer Srbije voza na biciklu?! Što se nisi javio da ti ja pozajmim neka kola...
- Aman, čoveče, nisam ja pozajmio bicikl od Japanca. Bicikl je bio ukraden.
- Nisi valjda dotle došo da krad...
- Ti, Braco, stvarno nisi normalan! Kako možeš i da pomisliš da bih ja...
- Pa otkud znam... Svašta se danas dešava. I šta ima ti da mu vraćaš bicikl ako ga nisi ni ukro ni pozajmio?
- Zato što je to dobro za imidž Srbije. Ako smo se pred svetom obrukali radi te krađe, onda treba da izgladimo stvar na najvišem nivou. Čovek krenuo na put oko sveta i od svih mesta na svetu baš se u Beogradu našo dripac da mu ukrade bicikl.
- Pa što ne putuje oko sveta avionom ili kolima ko čovek?
- Otkud ja znam?! Čovek valjda putuje onako kako može.
- Da ti ja iskreno kažem, Ivice, meni je oduvek bila sumnjiva ta priča o japanskoj tehnologiji. Te Japanci ovo, te Japanci ono... Trista čuda izumeli, a šta im to vredi kad nisu izumeli Nikolu Teslu?! Zato se i voze biciklom kad idu u svet, a po Japanu se voze onim smešnim malim fijakerima što ih umesto konja vuku Japanci. Čoveče, pa oni ne umeju da izumeju ne Teslu već ni običnog konja!
- O čemu ti govoriš, Braco? Kakav Tesla, kakvi konji, kakvi fijakeri?
- Pa znaš onaj njihov kobajagi taksi što ga vuku ljudi...
- Misliš na rikšu?
Vraćanje bicikla
- Rikša, jeste, rikša. Sreća što Nikola Tesla nije bio Japanac, načisto bi propo u životu. Terali bi ga da vozi tu rikšu, pa ne bi mogo da razvije svoj genijalni talenat.- Aman, Braco, šta sad Tesla ima sa Japancima i sa rikšama i sa biciklom?!
- Sreća je što nema ništa, al zato ima veze sa nama Srbima, samo što mi to ne umemo da cenimo. Baš zato te i zovem, da se konačno odužimo Nikoli Tesli.
- Može li Tesla da sačeka dok ja čoveku vratim bicikl?
- E, ne može! Dosta je Tesla čekao. Uvek mi Srbi imamo nešto važnije od onoga što bi trebalo da nam bude najvažnije... Pazi ti njega: važniji mu japanski bicikl od najvećeg srpskog genija, od čoveka koji je predložen za svetitelja. Ako ova vlada nije u stanju da realizuje taj predlog, bolje da odmah podnese kolektivnu ostavku.
- To o ostavci si reko sad i nikad više, jel ti jasno?! A što se Tesle tiče, pa nismo mi Sveti sinod da se bavimo svecima. Mi smo vlada, čoveče, vlada! A ja sam premijer, razumeš, premijer!
- Pa ne kažem ja, Ivice, da mi treba da kanonizujemo Teslu. Mi treba da mu damo značaj kakav zaslužuje i da tamo gde je sad Narodni muzej otvorimo Muzej Nikole Tesle. Tako će i Crkva da se okuraži da ga proglasi za svetitelja. A mi možemo da joj pomognemo tako što ćemo da obećamo da će Muzej Nikole Tesle, čim Crkva uradi to što treba, da će taj muzej da bude pretvoren u Hram Svetog Nikole.
- Bog me ubio ako ja mogu da pratim taj haos u tvojoj glavi...
- Kako da me pratiš ako ja govorim o kosmičkoj energiji, a ti se vozaš na japanskom biciklu?!
- Ne vozam se. Guram ga.
- Još gore. Sreća što mu nisu ukrali onu, kako se zove, rikšu. Ti bi mu je vuko po Beogradu. Gde ti je, bre, nacionalni ponos? U srećna vremena se govorilo „Srbija do Tokija“, a sad ti Tokijanci došli u Srbiju da gube bicikle. I u pravu su: što da ih ne gube, ako znaju da će čak i premijer glavom da se uključi u potragu, da će da im ga dogura!
- Braco, nemoj da me vučeš za jezik! Našo se ko će da mi priča o nacionalnom ponosu:
cvećka koja hoće da ukine Narodni muzej!
- Nemoj da izmišljaš! Nisam reko da ću da ga ukinem!
- Nego šta ćeš? Da ga teleportuješ pomoću Tesline kosmičke energije?
- Da ga preselim u zgradu Glavne pošte.
- A gde ćeš sa Poštom? U zgradu Narodnog pozorišta?
Japanac na ukradenom pa vraćenom biciklu
- Neću nigde. Šta će Pošti uopšte zgrada? Ko još šalje pisma? To više ne rade ni ti tvoji Japanci. I oni su valjda čuli za SMS. Samo ne znam je li iko izmislio mobitel za onih njihovih bogapitaj koliko slova. I šta će im tolika slova kad pišu onako kratke pesme, kako se ono zovu, bonsai...- Ti stvarno nisi normalan! Daj, molim te, nemoj to da kažeš negde javno, da se ne brukamo pred svetom. Pazi, ministar kulture koji ne zna kako se zovu japanske pesme!
- Javila se firma! Pazi, ministar policije koji po Beogradu traži japanski bicikl umesto da hapsi onog ustašu Frljića koji mu u pozorištu povraća po srpskoj zastavi!
- Ne mogu ja da hapsim glumce na sceni. To bi bila katastrofa za imidž Srbije u svetu.
- A povraćka na zastavi je baš ono kako svet želi da nas vidi. Baš super za imidž.
- Daj, čoveče, nemoj da me smaraš. Kultura je tvoj resor, izvoli pa ga sredi.
- Pa razume se da ću da ga sredim. Neće više Srbija da trpi da je vređaju u ime nekakve slobode umetnosti! Umetnost ima da promoviše tradicionalne nacionalne vrednosti ili ima da je nema!
- Dobro, reši to kako znaš i umeš, a ja odoh da vratim bicikl.
- Kud si, čoveče, zapeo s tim biciklom?! Neka Japanac čeka.
- Ne čeka samo Japanac, čeka i japanski ambasador, domaći i strani novinari...
- Neka čekaju! Dosta je bilo te naše servilnosti. Neka ti stranci nauče da poštuju različitosti o kojima stalno palamude i neka nas Srbe prihvate onakve kakvi jesmo. A kad im pokažemo da smo svoji i da se time ponosimo, onda će i oni da nas cene. Znaš li ti na čemu ja zasnivam našu novu kulturnu strategiju?
- Izem ti kulturnu strategiju! Jel može to da sačeka dok vratim bicikl?
- Jel to tebi važnija srpska kultura ili japanski bicikl?
- Jasno da mi je važnija kultura, ali...
- Nema tu ali. Ako ti je važnija kultura, onda lepo saslušaj na čemu se zasniva naša kulturna strategija!
- Dobro, ajde, na čemu?
- Na tome da budemo Srbi, da budemo svoji. Sećaš se kako je cela Evropa zanemela kada je videla sahranu patrijarha Pavla i uverila se da srpski narod vrlo dobro zna da proceni i prepozna vrlinu?
- Sećam se, ali šta s tim?
- Kako šta s tim? Ako budemo stalno priređivali takve kulturne događaje, umesto ovih povraćanja po pozorištu, Evropa ima ne da zanemi već da omutavi.
- Bog s tobom, Braco, pa ne možemo svaki dan da sahranjujemo po jednog patrijarha.
- Ne mora svaki dan, ali...
- Izvini, stvarno više ne mogu da držim ovaj bicikl. Idem da ga vratim čoveku.
- Hoćeš onda da se vratiš pa da nastavimo razgovor?
- Hoću, ali tek nakon što posetim patrijarha Irineja.
- Nisu valjda i njemu ukrali bicikl?
- I da jesu, šta ima da mu ga vraćam?!
- Jel zato što nije Japanac?
- Nije već zato što ga ti u svojoj kulturnoj strategiji ne vidiš na biciklu nego na lafetu.