Na delu je ponavljanje nedavne loše istorije odnosa između zvaničnog Beograda i vođstva hrvatskih i bosanskih Srba, komentarišu analitičari neuspeh razgovora između šefa beogradskog tima za dijalog sa Prištinom sa predstavnicima Srba sa severa Kosova.
Javnost Srbije još uvek nema uvid u to šta je šef srpskog pregovaračkog tima predložio srpskim liderima sa severa Kosova. Oni za Prištinu predstavljaju vođe srpskih paralelnih institucija na Kosovu jer su na funkcije došli na izborima koje raspisala Srbija, a koje Kosovo ne priznaje.
Šta god da je Beograd predložio liderima sa severa, uglavnom pripadnicima opozicionih partija, rezultata tih razgovora za sada nema, a koliko će oni trajati i hoće li uroditi razumnim kompromisom – niko za sada ne može da prognozira.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo, za Radio Slobodna Evropa nije otkrio detalje Stefanovićeve ponude čelnicima sa severa Kosova, ali je izjavio da je njihova crvena linija da Priština ne može da profitira posle jednostrane nasilne akcije 25. jula.
Na pitanje u čemu se stav zvaničnog Beograda razlikuje od pozicije čelnika sa severnog Kosova, Ivanović kaže da u nekim elementima suštinske razlike i nema jer je i stanovište zvaničnog Beograda da vlada u Prištini ne sme biti nagrađena za akciju koju je preduzela krajem jula. Upitan šta lideri sa severa traže od Beograda, Ivanović navodi:
„Oni očekuju da predloge usaglasi sa njima, pa da tek onda s tim predlozima izađe prema Kuperu, kao posredniku Evropske unije“.
To za Radio Slobodna Evropa potvrđuje i predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović, koji takođe nije želeo da otkrije detalje sinoćnjeg razgovora sa Stefanovićem.
„Gospodin Borko Stefanović iznosi neka rešenja, a onda nakon toga to ide na Vladu. Mi mislimo da je prirodnije da se napravi zajednički dogovor nas koji živimo ovde na severu i naše vlade - razume se i Skupština treba da bude s tim upoznata - i da tek nakon toga šef pregovaračkog tima prezentira posredniku Kuperu to što smo se svi dogovorili. Očigledno je da su sva dosadašnja kompromisna rešenja – to smo rekli gospodinu Stefanoviću – išla na štetu nas Srba i naše države“, kaže predsednik opštine Zvečan.
Oliver Ivanović otkriva da prihodi od carine nisu bili tema razgovora, a upitan ima li bar zrnca istine u spekulacijama da je Stefanović predložio da se timu carinika na prelazima Brnjak i Jarinje pridruži i carinik Srbin sa severa Kosova, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Ne bih ja to komentarisao uopšte jer to ne bi bilo korektno“.
Slika podseća na lošu istoriju
Dragiša Milović se ne obazire se na to što organe vlasti na severu Kosova Priština i međunarodna zajednica smatraju paralelnim organima Srbije koji treba da budu rasformirani, a na pitanje šta je za njega i druge opštinske čelnike sa severa crvena linija, bez dvoumljenja odgovara:
„Naša crvena linija je da nećemo da živimo u državi Kosovo. Naše skupštine niti su bile niti su sada deo te takozvane države, nas niko nije ni pitao. To su samoproklamovane institucije, a mi živimo ovde u državi Srbiji“, u režimu još uvek važeće UN Rezolucije 1244, koju kao da su svi zaboravili“, kaže Milović.
Upitan ima li zvanični Beograd u liku pregovarača Borislava Stefanovića uopšte uticaja na lidere kosovskih Srba sa severa, posebno s obzirom na činjenicu da je on pripadnik vladajuće Demokratske stranke, a da su oni uglavnom iz opozicionih redova i da ga često omalovažavaju etiketom „žuti“, Ivanović kaže:
„Sve Demokrate zovu tako, to ste čuli i od vrlo prominentnih političkih lidera u Beogradu koji jedni druge zovu takvim i sličnim imenima, što ne mislim da je baš korektno, ali razgovore sa Borkom Stefanovićem, pregovaračem, imali smo juče (utorak), što znači da ta komunikacija postoji. Da li je ona dovoljno dobra? Ja mislim da nije. Morala bi biti frekventnija, uz uzajamno poštovanje i uvažavanje, što bi onda dalo bolje rezultate“, smatra Ivanović.
Aktueni ep o razmimoilaženju lidera Srba sa severa Kosova i zvaničnog Beograda političkog analitičara Milana Nikolića iz Centra za proučavanje alternativa podseća na nedavnu lošu istoriju.
„Mi imamo tu ponavljanje situacije kakvu smo svojevremeno imali sa Srbima iz Hrvatske i sa Srbima iz Bosne i Hercegovine. Oni su – a evo, sad vidimo to i sa Srbima na severu Kosova – pokušavali stalno da dobiju zaleđe od Srbije, a da u isto vreme oni definišu politiku, i to tako da to vrlo često bude jedna zaošijana nacionalistička politika koja se ne može na duži rok braniti ili ako se čak i može braniti, bilo bi to po cenu interesa matice, tj. Srbije. Znači, svi su oni hteli da cela Srbija izgine, recimo zbog istočne Slavonije, pa zapadne Slavonije, pa kninske krajine, pa posle Bosne, a zapravo, kako stvari racionalno stoje – Srbija jeste garant njihove sigurnosti, ali samo ako i ona sama bude dovoljno jaka i dovoljno uticajna, na kraju krajeva. To je, otprilike, najverovatnije, i situacija sad na Kosovu, gde neki zaošijani ljudi, ne videći širu sliku jer vide samo svoju lokalnu sliku, i ne videći širi srpski interes, koji je definitivno širi i od Kosova, onemogućavaju Srbiji da odigra onu svoju ulogu koja joj je namenjena – a to je da brani srpske manjine svuda gde ih ima“, ocenjuje Nikolić.
Javnost Srbije još uvek nema uvid u to šta je šef srpskog pregovaračkog tima predložio srpskim liderima sa severa Kosova. Oni za Prištinu predstavljaju vođe srpskih paralelnih institucija na Kosovu jer su na funkcije došli na izborima koje raspisala Srbija, a koje Kosovo ne priznaje.
Šta god da je Beograd predložio liderima sa severa, uglavnom pripadnicima opozicionih partija, rezultata tih razgovora za sada nema, a koliko će oni trajati i hoće li uroditi razumnim kompromisom – niko za sada ne može da prognozira.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo, za Radio Slobodna Evropa nije otkrio detalje Stefanovićeve ponude čelnicima sa severa Kosova, ali je izjavio da je njihova crvena linija da Priština ne može da profitira posle jednostrane nasilne akcije 25. jula.
Na pitanje u čemu se stav zvaničnog Beograda razlikuje od pozicije čelnika sa severnog Kosova, Ivanović kaže da u nekim elementima suštinske razlike i nema jer je i stanovište zvaničnog Beograda da vlada u Prištini ne sme biti nagrađena za akciju koju je preduzela krajem jula. Upitan šta lideri sa severa traže od Beograda, Ivanović navodi:
„Oni očekuju da predloge usaglasi sa njima, pa da tek onda s tim predlozima izađe prema Kuperu, kao posredniku Evropske unije“.
To za Radio Slobodna Evropa potvrđuje i predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović, koji takođe nije želeo da otkrije detalje sinoćnjeg razgovora sa Stefanovićem.
„Gospodin Borko Stefanović iznosi neka rešenja, a onda nakon toga to ide na Vladu. Mi mislimo da je prirodnije da se napravi zajednički dogovor nas koji živimo ovde na severu i naše vlade - razume se i Skupština treba da bude s tim upoznata - i da tek nakon toga šef pregovaračkog tima prezentira posredniku Kuperu to što smo se svi dogovorili. Očigledno je da su sva dosadašnja kompromisna rešenja – to smo rekli gospodinu Stefanoviću – išla na štetu nas Srba i naše države“, kaže predsednik opštine Zvečan.
Oliver Ivanović otkriva da prihodi od carine nisu bili tema razgovora, a upitan ima li bar zrnca istine u spekulacijama da je Stefanović predložio da se timu carinika na prelazima Brnjak i Jarinje pridruži i carinik Srbin sa severa Kosova, za Radio Slobodna Evropa kaže:
„Ne bih ja to komentarisao uopšte jer to ne bi bilo korektno“.
Slika podseća na lošu istoriju
Dragiša Milović se ne obazire se na to što organe vlasti na severu Kosova Priština i međunarodna zajednica smatraju paralelnim organima Srbije koji treba da budu rasformirani, a na pitanje šta je za njega i druge opštinske čelnike sa severa crvena linija, bez dvoumljenja odgovara:
Znak Mitrovica - Beograd, ilustracija
„Naša crvena linija je da nećemo da živimo u državi Kosovo. Naše skupštine niti su bile niti su sada deo te takozvane države, nas niko nije ni pitao. To su samoproklamovane institucije, a mi živimo ovde u državi Srbiji“, u režimu još uvek važeće UN Rezolucije 1244, koju kao da su svi zaboravili“, kaže Milović.
Upitan ima li zvanični Beograd u liku pregovarača Borislava Stefanovića uopšte uticaja na lidere kosovskih Srba sa severa, posebno s obzirom na činjenicu da je on pripadnik vladajuće Demokratske stranke, a da su oni uglavnom iz opozicionih redova i da ga često omalovažavaju etiketom „žuti“, Ivanović kaže:
„Sve Demokrate zovu tako, to ste čuli i od vrlo prominentnih političkih lidera u Beogradu koji jedni druge zovu takvim i sličnim imenima, što ne mislim da je baš korektno, ali razgovore sa Borkom Stefanovićem, pregovaračem, imali smo juče (utorak), što znači da ta komunikacija postoji. Da li je ona dovoljno dobra? Ja mislim da nije. Morala bi biti frekventnija, uz uzajamno poštovanje i uvažavanje, što bi onda dalo bolje rezultate“, smatra Ivanović.
Aktueni ep o razmimoilaženju lidera Srba sa severa Kosova i zvaničnog Beograda političkog analitičara Milana Nikolića iz Centra za proučavanje alternativa podseća na nedavnu lošu istoriju.
„Mi imamo tu ponavljanje situacije kakvu smo svojevremeno imali sa Srbima iz Hrvatske i sa Srbima iz Bosne i Hercegovine. Oni su – a evo, sad vidimo to i sa Srbima na severu Kosova – pokušavali stalno da dobiju zaleđe od Srbije, a da u isto vreme oni definišu politiku, i to tako da to vrlo često bude jedna zaošijana nacionalistička politika koja se ne može na duži rok braniti ili ako se čak i može braniti, bilo bi to po cenu interesa matice, tj. Srbije. Znači, svi su oni hteli da cela Srbija izgine, recimo zbog istočne Slavonije, pa zapadne Slavonije, pa kninske krajine, pa posle Bosne, a zapravo, kako stvari racionalno stoje – Srbija jeste garant njihove sigurnosti, ali samo ako i ona sama bude dovoljno jaka i dovoljno uticajna, na kraju krajeva. To je, otprilike, najverovatnije, i situacija sad na Kosovu, gde neki zaošijani ljudi, ne videći širu sliku jer vide samo svoju lokalnu sliku, i ne videći širi srpski interes, koji je definitivno širi i od Kosova, onemogućavaju Srbiji da odigra onu svoju ulogu koja joj je namenjena – a to je da brani srpske manjine svuda gde ih ima“, ocenjuje Nikolić.