Hoće li se izboriti da Demokratska stranka izbaci novi program blizak konceptu grčke Syrize? Mogu li stari „demokratski“ kadrovi postati „sirizijanci“ ili su za to potrebna nova lica? Šta bi iz programa Syrize moglo da se primeni na Srbiju, a šta bi bilo puko nekritičko prepisivanje? Na ova i druga pitanja Radija Slobodna Evropa odgovara potpredsednik DS i šef poslaničke grupe te partije u srpskom parlamentu Borislav Stefanović, koji je i dress codom, on će reći nenamerno i ne prvi put, asocirao na liderski dvojac Syrize Ciprasa i Varufakisa – na intervju je došao bez kravate.
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju nedelje - Borislav Stefanović
RSE: Otkud vaša fascinacija Syrizom? Zalažete se sada da iz neoliberalnog koncepta, koji je Demokratska stranka upražnjavala, uprkos tome što je članica Socijalističke internacionale, skočite radikalno ulevo?
Borislav Stefanović: Mislim da to nije radikalno levo. Mislim da ovo što ja predlažem nije kopija Syrize. Znam da je tako jednostavnije medijima i ne krivim nikog. Smatram da se velika većina onoga što Syriza predlaže i te kako podudara sa onim što je DS i do sada, barem deklarativno, tražila. Ono što pokušavam jeste to da počnemo konačno da radimo ono što sve vreme propovedamo. Recimo, naš odnos prema bankama, prema zelenaškim kamatama jeste deo programa DS-a. Ima tu i novih elemenata koje ja predlažem, ali suštinski, ne vidim šta je radikalno u jednoj novoj Evropi, Evropi jednakosti i solidarnosti, Evropi povratka na inicijalne principe njenog osnivanja. Ne vidim šta je tu radikalno. To je suštinski jedan vetar novih evropskih promena. Jedno drugo figurativno, simboličko rušenje Berlinskog zida. Razumem da je premijer propustio prvo rušenje, sada propušta i drugo rušenje Berlinskog zida, ali mi ne smemo to da uradimo.
RSE: Zašto ste skinuli kravatu, da li je to tek koincidencija?
Borislav Stefanović: Ne. Ja često nastupam bez kravate. Kao što sam skoro tri godine zastupao ove principe u Skupštini Srbije pa niko to nije primećivao - jer ko će pratiti šta se sve priča u Skupštini. Dakle, nije ništa novo ovo što ja predlažem...
RSE: Syriza ne postoji od juče, zašto niste pre tri godine pominjali Syrizu, nego tek sada posle njene pobede na izborima?
Aleksis Cipras
Borislav Stefanović: Ja pratim Sirizu od 2003. godine.
RSE: Šta je sprečavalo DS da tokom osam godina kontinuirane vladavine nešto suštinsko od tog programa Syrize ostvari?
Borislav Stefanović: Puno toga. Pre svega što smo, u velikoj većini, dakle, ljudi koji su vodili DS od 2008. do 2012. godine, uporno insistirali na tom neoliberalnom, tržišno orijentisanom, sada dokazano propalom, konceptu. I drugo, što mnogo ljudi u DS-u i sada misli da tako dalje može da se radi. Drugim rečima, mi ćemo isto kao Vučić, samo brže.
RSE: Ko će onda biti sa vama ako kažete da veliki deo ljudi u DS-u i sada misli kao što je mislio i pre? Od koga očekujete podršku?
Borislav Stefanović: Očekujem podršku od rukovodstva stranke. Od članova.
RSE: Bojan Pajtić nije markantno aplaudirao kada ste vi najavili program koji će ličiti na deo programa Syrize?
Borislav Stefanović: Nije, ali to je deo našeg unutrašnjeg dijaloga. Mi smo ponosni na različita mišljenja koja se usaglašavaju na stranačkim sastancima.
Uništiti "manje zlo" kao politički princip
RSE: Dragoljub Mićunović je to nazvao marketinškim potezom?
Borislav Stefanović: Mićunović kaže da su ideje nove ekstremne ili radikalne levice dobar marketinški potez. Ja ne mislim tako. Uvek sam se zalagao za ovo i ne mislim da sam bilo šta od bilo koga kopirao. To je simplifikacija, ali ja je prihvatam jer znam šta je politika u Srbiji... Čuo sam neverevatne stvari, od toga da sam ja kum sa Ciprasom, do toga da se mi čujemo svaki dan i usaglašavamo, ali dobro, to mi laska.
Mnogo je veće političko, socijalno i ekonomsko zlo što mi ništa od toga nismo uradili, od toga što Syriza predlaže. Zato što smo bili stranka koja je u mnogo slučajeva, pre svega u ekonomiji i socijali, sprovodila taj neoliberalni, gramzivi kapitalizam; kapitalizam podrške oligarhiji i podrške mere štednje građanima; loših privatizacija na način kako to nigde u Evropi nije rađeno. Naravno, naslednici tog viđenja i rada su upravo sadašnji Naprednjaci. Premijer Vučić je, kao čovek koji je personifikacija tog režima - ne mislim pritom ovog trenutka ništa loše o njemu lično - on je prosto naučio pesmicu iz prvog polugodišta, pa je došao je u drugo polugodište, ali i dalje insistira na toj pesmici iz prvog polugodišta, iako te pesmice nema u školskom programu. Onda stalno dobija jedinicu, a ne razume da ne postoji Evropa štednje, ne postoji Evropa- jedite–kolače; ne postoji Evropa-to-će-tržište–da-reguliše; mi-moramo-mnogo-da-radimo.
Naši ljudi rade mnogo više nego u Nemačkoj, a istovremeno smo jedna od najzaduženijih država u ovom delu Evrope. U pet država najbednijih u svetu smo se ugurali. Sramota je da je naš dug prešao 70 posto BDP-a. Pa onda, ajde dalje da se zadužujemo da bi vraćali dugove. Građani su uzeli kredite od banaka koje ne mogu da vrate. Plate i penzije su smanjene od strane Vučićevog režima. Sve je poskupelo. Socijalne kategorije su uništene, i srednji sloj je uništen, koji je stub razvoja svakog društva. Tim ljudima se moramo okrenuti i moramo reći ko je kriv za to što smo u toj situaciji, ne abolirajući ni DS iz prošlosti.
RSE: Doći ćemo do Vučića, ali vratimo se na to zašto su oni pobedili? Nije li za to zaslužna DS-a koja je bila vladajući stub u prethodnoj vlasti? Kažete da treba izaći pred građane i reći šta nije bilo u redu. Govorite, dakle, o iskrenom obraćanju građanima, uz osvrt na greške koje ste pravili. Zašto se ovoliko čekalo na taj korak?
Borislav Stefanović: Zaista ne znam. Ja sam bio za to od prvog dana, od 2012. kada je promenjeno rukovodstvo DS-a i kada su mnogi ljudi otišli iz nje, oni koji su bili u DS-u zbog koristi, raznih apanaža i bankarskih povlastica i tendera, kada su ti ljudi mahom otišli, iako nisu svi. Nemam potrebu da budem neiskren prema javnosti, koja sve to i sama vidi. Taj kabuki, to skrivanje iza neke mimikrije, nedovoljnog otklona, mimikrije koja otprilike kaže - zaboraviće ljudi. Neće zaboraviti. Kao što sam ubeđen da se ljudi neće okrenuti DS-u zato što je Vučić loš. Manje zlo mora biti uništeno kao politički princip u ovoj zemlji.
Mi se svi moramo najzad okrenuti građaninu. Moramo prestati da stavljamo građanina u službu države. Država mora biti u službi građanina. Socijalna jednakost i pravda, socijalna država, najzad, treba da se vrati u Srbiju, odakle je prognana.
Često je pitanje zašto smo bili stidljivi. Bojan Pajtić je par puta vrlo smelo, pa čak i Dragan Đilas - javno su se izvinili u ime onih koji su te greške činili. Međutim, mislim da to nažalost, nije dovoljno. Građani pre svega moraju da vide da ta politika više nije ista. Doduše, kada pitate koja nam je bila politika,ne verujem da postoji iko ko će vam dati jasan odgovor. Tu smo ne lutali nego zalutali. Pošto je to tlo dosta neuzorano, tu sada imate svega - konzervatizma, neoliberalizma, levih ideja, monarhističkih ideja, ali ono što su ključne vrednosti - socijalna pravda, solidarnost, jednakost, antifašizam i sekularizam - to je sklonjeno u stranu. Moja namera je da to vratim.
Verujem u kapacitet DS
RSE: Sa kim ćete unutar partije da to vratite? Imate li vi kadrove? Političari se i marketinški i politički i moralno-etički potroše. Mogu li građani verovati tim istim licima ili malom broju istih lica koja su ostala u DS-u? Imate li neki nov kadrovski potencijal koji ćete ponuditi i reći: ovo su novi ljudi ove stranke?
Borislav Stefanović: U pravu ste. Nema bez kadrovske obnove ništa. Jednostavno ne ide novo vino u stare mešine. Zato ne može uspeti nikakvo ujedinjenje opozicije koje je bazirano na imenima lidera iz prošlosti; lidera koji su iz dobrih ili loših razloga pokazali šta umeju i dobili ocenu od građana. DS je dva puta kažnjena od građana, platili smo cenu, mnogi koji su činili greške su otišli, i trebalo je da odu, iako nisu svi u DS-u ni radili loše stvari. Mnogi su, štaviše, radili fenomenalne stvari za ovu državu, ali senka negativnih poteza je toliko debela da je veliko pitanje da li naša stranka sa tim imenom, i u tom okviru, može da bude ponovo pokretač talasa promena i nešto što će doneti dobrobit ovoj zemlji i njenim građanima. Ja verujem da jeste. Baš zato se i borim u okviru DS-a za to.
Ne možete izaći pred ljude i reći - šta je bilo bilo je, mi smo oni isti, ali smo bolji. Neće vam verovati. Ali još manje će vam verovati ako vam je politika i ideologija ista. Zato je ova moja borba ne za rebrendiranje, nego je ovo borba u kojoj vi pre svega kažete: jeste to i to nije valjalo, mi se toga stidimo, mi sa tim više nemamo ništa, ali je vrlo bitno, što ste vi primetili, ko je osoba koja će to da kaže narodu.
RSE: Pa, ko je ta osoba?
Borislav Stefanović: Verujem da u DS-u postoji apsolutno najveći kadrovski potencijal u Srbiji još uvek.
RSE: Ukoliko ne budete, ne crtam đavola na zidu, ovo jeste hipotetičko pitanje ali, ako ne okupite kritičnu masu u okviru stranke za program koji bi išao u glavnim pravcima onoga što je Syriza najavila, koji nije slepi neoliberalizam, ako, dakle, ne okupite dovoljan broj ljudi, zašto biste onda ostali u stranci?
Borislav Stefanović: Zato što želim da se borim i verujem u DS.
RSE: Nije borba svedena samo na borbu u okviru jedne stranke? Ideja je valjda važnija?
Borislav Stefanović i Branka Trivić
Borislav Stefanović: Vi to, da malo banalizujem, po onoj „nije život jedna žena“. U stranci bih ostao zato što verujem u njen kapacitet. Verujem u njenu otvorenost i demokratičnost. Već na samom početku sam rekao da nemam iluzije - veliki deo ili čak sve neće biti prihvaćeno. Dakle, nemam te iluzije, ali želim da doprinesem kroz kvalitetne predloge. Ne želim da sutra neko kaže - vi ste ljudi koji samo kritikuju, a nemate politiku, nemate predloge za građane. Evo vam predlozi.
RSE: Kada ćemo ugledati vaše predloge tog novog programa? Dele li nas od njih meseci i koliko?
Borislav Stefanović: Uskoro. Ne nisu meseci u pitanju, biće mnogo brže. Baš zato što me često pitaju o tome i što pričam po medijima - sve manje vremena imam da pišem.
RSE: Pomozite nam da se snađemo. Vi pravite novi program, čije koorditate korespondiraju sa Syrizinim. Na drugoj strani, Pajtić kaže da pravi vladu u senci, pri čemu ne znamo šta je to i koje će političke opcije iz opozicije ući u tu vladu u senci. Istovremeno Mićunović kaže da on ima nekoliko ljudi koji takođe prave novi partijski program. Možete li nam spojiti ta tri pravca? Kako to sve razumeti?
Borislav Stefanović: Ne vidim u tome ništa konfrontirajuće.
RSE: Nije pluralizam loš po sebi, ali ovo nekako deluje kao raštimovani orkestar.
Borislav Stefanović: Nije raštimovan. Sad ću vam objasniti. Vlada u senci je predlog predsednika Pajtića.
RSE: Vi ste rekli da niste za to i da nećete u tome učestvovati?
Borislav Stefanović: Ne, nisam to rekao. Rekao sam da nisam učestvovao u konsultacijama oko toga. Smatram da je predlog vlade u senci dobra stvar za Srbiju, zato što je to samo jedan segment opozicione borbe protiv režima. Međutim, mislim da je vreme za opoziciju na suncu i mislim da moramo svi mnogo više i agresivnije u narod, da čujemo šta ljudi misle. Da čujemo njihove žalbe, da čujemo njihova htenja, da predstavimo put kojim ova zemlja treba da se kreće. Naravno, da kritijkujemo Vučićev režim zato što je nesposoban i zato što je autoritaran i zato što uništava ekonomsku budućnost ove zemlje i što se zadužuje, a pare troši na pogrešne stvari. Dakle, nemamo izlaz. Moramo građanima ponuditi izlaz.
Ako je izlaz to da mi ponovimo stare fraze, stare mantre, koje suštinski znače da bismo mi bolje od Vučića, ali po istoj trajektoriji; dakle, istim šinama se krećemo, ali mi bismo to bolje i brže; ili ono što često čujem - mi smo bolji evropski đaci od Aleksandra Vučića i mi moramo našim zapadnim prijateljima dokazati da smo mi bolji Evropljani od njega - to je iluzija i potpuna besmislica. To nikoga u Srbiji ne interesuje. Ljude zanima kada će i kako početi da žive bolje nego što žive i šta to znači za njihovu platu i penziju, za zaposlenje, za decu koja ne rade i koja odlaze u inostranstvo, za sela koja nam propadaju, za poljoprivredu koja je na najnižoj tački u poslednjih nekoliko godina, za otkupnu cenu svega koja je pala. Ljudi ne mogu da žive i da vraćaju kredite u ovoj zemlji, lekari nam odoše u Norvešku i Nemačku, pa ko će da nas leči?
RSE: Koja je to grupa ekonomista koju biste pozvali da vam pravi ekonomski program,a koja nije na tvrdom neoliberalističkom kursu?
Borislav Stefanović: To je dobro pitanje. Ja sam u poslednjih par nedelja pričao sa jako puno ljudi, mahom van Demokratske stranke, a pričao sam i sa ljudima iz partije. Zaista su reakcije jako pozitivne i to me raduje. Vidim da se sva ta energija, talas, javna debata koja je pokrenuta, doživela jako pozitivne reakcije i to mi daje podsticaj da nastavim. Međutim, vi ste u pravu: nema te lupe koja može naći ekonomistu u Srbiji koji nije iz istog okvira. Istovremeno, ima među njima fenomenalnih ljudi, ne postoji stvar koju ne bih dao da u našem timu ne bude jedan gospodin Miodrag Zec ili gospodin Milan Ćulibrk, ali prosto, to je sada stvar teškoće svakog intelektualca u Srbiji, pitanje, naime, da li je spreman da se upusti u političku borbu i da napusti neku svoju poziciju, koja u suštini jeste bolja, nego pozicija neprekidne borbe protiv režima i izloženosti tabloidima.
Borislav Stefanović
Zato Pajtić ima problem da dovede ljude van DS-a u vladu u senci; zato što ti ljudi shvataju da to znači da ćeš morati svaki dan da izlaziš u javnost i politički napadaš tvog pandana iz prave vlade, vlade na suncu, tako da to uopšte nije jednostavno. Ali, radim na tome, I to što pišem ne treba razumeti da će biti program na 200 strana; ne, to su osnovni programski principi koji su razrađeni da ne ostanu samo forma principa. Mi imamo previše principa u Srbiji, a premalo razrade. Ja sam vrlo konkretno i taksativno naveo šta i kako treba uraditi.
RSE: Da čujemo nešto od prioritetnijih stvari?
Borislav Stefanović: DS još nije predlagala, a mislim da se mnogima i ne bi dopalo - to je ukidanje lokalnih skupština. Dakle, predložiću da u okviru temeljne promene našeg izbornog i političkog sistema ukinemo lokalne skupštine u Srbiji, da se gradonačelnici i članovi veća opština i gradova biraju direktno - imenom i prezimenom, da se načelnik policije bira na izborima, da se bira i tužilac i da se bira vanstranačka ličnost koja je budžetski kontrolor.
RSE: A kakav izborni sistem treba da imamo?
Borislav Stefanović: Izborni sistem koji je većinski za lokalne izbore i izborni sistem koji je proporcijonalan sa otvorenim listama za 150 poslanika za republički parlament. Dakle, smanjenje broja poslanika, ali otvorene liste gde imate ime i prezime i zaokružujući tog čoveka u određenoj izbornoj jedinici, pomerate ga na listi poslanika prema gore, ali onda znate, bar približno, dok ne dođemo do punog većinskog sistema, ko vam je poslanik. To će stranke naterati da vode računa i o lokalnim prilikama i o tome ko koga predstavlja u Skupštini Srbije. Ukidanje lokalnih skupština je ogromna ušteda za budžet, a sa druge strane, ukida se korupcija - vi više ne možete da kupujete odbornike. Kroz ovo rešenje, dakle, vi personalizujete politiku.
RSE: Šta je to što bi bili ekonomski stubovi tog budućeg programa?
Borislav Stefanović: Pre svega da napustimo politiku štednje građana, da departizujemo javni sektor. O tome pričamo već decenijama, a niko to nije sproveo, i ja stojim iza tvrdnje da će taj koji to stvarno uradi, zaista biti heroj ove nacije jer svi smo samo obećavali a posle smo zapošljavali svoje. Taj čovek koji to uradi, bio ja, bio Vučić, bio Pajtić, nebitno, imaće i problem u svojoj stranci. E to je istovremeno razmotavanje tog interesnog klupka.
RSE: Kako da departizujete javni sektor kada je to partijska "kasica-prasica"? Od čega će partije živeti?
Borislav Stefanović: Zato to mora da se uradi. Postoje budžetska davanja koja su, doduše, sada sramotno mala. Iz demagoških razloga je to SNS uradio, SNS koji dobija 200 miliona, dok ostalima ostaje 2.000 evra.
Mi smo u zatvorenom krugu propasti
RSE: Kada ćemo zaista videti kako se partije finansiraju? Kada ćemo videti istinske izveštaje?
Borislav Stefanović: Ja mislim da su neki temelji ipak udareni i da postoji mogućnost, ali pošto ste me pitali šta predlažem, ja mislim da mi moramo dodatno da ojačamo nezavisne institucije. Ovi napadi na ombudsmana Sašu Jankovića su skandalozni i moraju prestati. Model Rodoljuba Šabića i Jankovića treba primeniti na još nekim nivoima. Istovremeno treba ukinuti neke nepotrebne agencije i smanjiti opterećenje kroz partijski zaposlene ljude. 50.000 novozaposlenih Naprednjaka u javnom sektoru - ministar Krstić je to nama rekao javno u Parlamentu - mahom na izmišljenim radnim mestima, sa lažnim diplomama,košta 600 miliona evra. Tačno je, nažalost, da je i DS to radila u prošlosti. Dakle, treba biti neselektivan u tom smislu.
Moramo napustiti i princip da država ne sme da interveniše u privredi. Država u određenim mestima to mora činiti; tamo gde neće niko privatno da uloži mora država, ali se onda to oroči – pet godina će, dakle, država, platiće dobro menadžment izabran na konkursu, posle pet godina to prelazi u radničko akcionarstvo, ti ljudi postaju vlasnici, oni odlučuju hoće li ili neće prodati ili preduzeće. Na ovaj način vi jednu Rašku ili Kuršumliju, najzad, možete ljude da zaposlite.
RSE: Čime privući kapital?
Borislav Stefanović: Treba davati podsticaje za strane, ali i za domaće investitore. Jednak podsticaj, ali uz uslov koji bi bio deo ugovora sa investitorom, da se radniku mora dati plata koja je minimalno prosečna, a ne kao sada 20- 25 hiljada. Drugo, moramo promeniti Zakon o radu pošto smatram da je anticivilizacijski i robovlasnički. Osim tih mera, moramo povećati najnižu cenu rada, moramo prestati sa ovim punjenjem deficita, to jest rupe, smanjenjem plata i penzija. Moramo reći - mi iz budžeta primarno želimo da dajemo sredstva za prosvetu, za poljoprivredu, za srednji sloj, koji mora biti nosilac ovog društva – dakle, nastavnici, profesori, učitelji, lekari, medicinsko osoblje, zaposleni u administraciji, ali takođe, i tu je sada razlika u okviru DS-a, i nezaposleni, i penzioneri i radnici.
RSE: Šta je sa poreskom politikom? Progresivnim oporezivanjem najbogatijih?
Aleksandar Vučić
Borislav Stefanović: Razume se da je to izuzetno važno jer je tu odgovor na pitanje kako ćemo doći do para za to. Prvo, Poreska uprava treba da se napravi po modelu na američku poresku upravu: ubrzan poreski postupak, Zakon o ispitivanju porekla imovine, koji bi počeo i primarno se primenjivao na političare iz vlasti, opozicije, i na tajkune; dakle, kratak postupak – imaš platu 100.000 dinara, a imaš vilu i najnoviji Mercedes, kako si došao do toga?
RSE: To i sada može da se radi bez zakona o utvrđivanju porekla imovine.
Borislav Stefanović: Može, ali se ne radi. Drugo, progresivno oporezivanje – preko 30 posto rast poreza za one koji imaju najviše para; dakle, onaj ko najviše zarađuje mora najviše da plaća porez.
Moj predlog je i da u regionu napravimo balkansku konfederaciju, pošto smo svi manje-više u sličnoj poziciji u evropskim integracijama, a treba što pre da stignemo u EU.
RSE: Šta bi bila ta Balkanska konfederacija?
Borislav Stefanović: Bila bi labava konfederacija.
RSE: Kako mislite da bi to odjeknulo u regionu nakon ovih silnih ratova?
Borislav Stefanović: Sjajno, zato što su kolone Albanaca sa Kosova su najbolji prikaz bede koja nas sve očekuje. I to je ono što će nas ujediniti – borba protiv bede, siromaštva i nejednakog tretmana Balkana od strane Brisela.
RSE: Šta je suština te konfederacije?
Borislav Stefanović: Da imamo jedan mali, jeftin, zajednički organ, koji bi nastupao ka Briselu, čiji bi jedini zadatak bio da u ime celog tog prostora pregovara sa Briselom; da u ime celog tog prostora, recimo, podnosi projekte u infrastrukturi;da ne ide više Vučić sa jednom mapom kod Angele Merkel, a Edi Rama sa drugom mapom. U suprotnom, ovako rascepkani i međusobno izolovani, mi ćemo nastaviti da imamo otuđene oligarhije ili elite koje su u sprezi sa zelenaškim bankarskim kartelom. MMF kaže – štednja, ali on ne kaže kako štednja. Onda Vučić kaže da mu je najlakše da smanji plate i penzije. Ja sam protiv toga.
MMF mora da razume da ne možemo svi da nosimo broj 41. I mi, i Grci, i Portugalci, i Makedonci... Da mi ipak imamo razlike i neke specifičnosti. Zato ja nisam Syriza. Zato što da sam Siriza, ja bih onda rekao - sve što je dobro za grčki narod dobro je i za nas. Ja ne mislim tako. Mislim da mi imamo vrlo jasne specifičnosti; hoću da kažem da nisam za puno toga što Cipras predlaže - nisam za nacionalizaciju banaka, mislim da je to preterana mera i mislim da to realno u Srbiji nije moguće, ali jesam za to da se banke regulišu.
RSE: Kada ćemo ovo o čemu ste pričali videti kao novi program?
Borislav Stefanović: Nadam se narednih dana.
RSE: Kako ćete to prezentovati?
Borislav Stefanović: Pričam sa jako mnogo ljudi iz ekonomskog i socijalnog sektora. Ne želim preterane razrade, ali želim jasan politički stav o tome šta hoćemo da uradimo. Ja nisam stručnjak za sve te stvari, ali znam šta bih hteo da uradim. Samo hoću da vidim kako i da li je moguće. Ono što je moguće, tvrdim da treba uraditi. Naravno da će neko reći da je to demagogija – pa najbolje je da u ovoj zemlji svima otmu stanove, pošto ne mogu da otplaćuju kredite, pa da banke ne znaju šta će sa tolikim stanovima na tržištu, na kojem je inače pukla prodaja jer cene više nemaju gde da padaju.
Mi smo u zatvorenom krugu propasti, a oni se sad bave time da li će Cipras uspeti da ubedi Angelu Merkel oko dugova - sad im je to tema. To je dokaz da politika socijalne pravde i jednakosti i solidarnosti nije moguća u Srbiji. To je neozbiljno. U redu vam je da neolibaralni model bude neuspešan svuda, a onda vam je u redu da jeVučić koji to primenjujeuspešan?! Pa, to je smešno.
RSE: Jeste li vi komunicirali sa predstavnicima mlade leve opcije u Srbiji? Postoji, recimo, nešto što se zove „Levi front“, neka vrsta koalicije tih levih snaga bliskih Syrizi, ali i druge opcije.
Borislav Stefanović
Borislav Stefanović: Reći ću vam potpuno iskreno. Razgovarao sam i sa ljudima iz Libeka, koji su liberali i sa kojima se ja ne slažem, ali imamo puno dodirnih tačaka, recimo, to da smo mi u društvenom smislu liberali, odnosno, libertarijanci. Razgovarao sam i sa ljudima iz organizacije „Marks 21“, razgovarao sam i sa raznim ekološkim pokretima; razgovarao sam sa centristima. Jedino nisam sa konzervativcima, dakle ,sa nacionalistima, a to i ne želim. Ako nemamo neku političku kultivaciju i okupljanje snažnog opozicionog talasa koji će politički - da neko, ne daj bože, ne pomisli da opet prizivam ukrajinski scenario - da sruši Vučićev režim, onda će neko drugi to učiniti. Rodiće se iz tog semena slobode, kako mi je neko rekao u Srbiji, opisujući ono što ja radim, iz pepela 5. oktobra nići će novi oktobar. I taj pepeo 5. oktobra ne treba da nam bude razlog za političku depresiju, već novi zamajac.
Da kažemo: mi smo ta deca razočaranih oktobaraca, mi smo oni koji su svojim očima gledali kako ste naše snove zgazili i kako ste Đinđićevu energiju pretvorili u predmet sprdnje u Srbiji; u to da nam Vučić drži lekcije ko je tukao Milanovića i ko je palio Skupštinu; u to da svi pognemo glavu od sramote zato što su došli neki momci pa su rekli – sad ćemo mi da uvedemo bankarske i neoliberalne eksperimente; i privatizaciju koja je u većini slučajeva jako loše urađena, a onda odgovaraju – bože, pa to je Svetska banka odobrila.
Je l' vidite vi tu uvezanu propast? Pa, sad vi ubedite nekoga u Srbiji da je privatizacija dobra! Nema šanse. Sada mi koji smo ostali treba da objašnjavamo tuđe brljotine; sada ja treba da idem i da pričam zašto je dobra bila privatizacija i zašto je dobro bilo ukinuti SDK, zašto je bilo dobro uništiti srpske banke pa dovesti ove zelenaške, koje samo gledaju da izvuku što više para, pa su zato i davale kredite u švajcarcima, a niko nije ni video novčanicu u švajcarcima. Kažu – to je viša sila. Pa, viša sila je i kredit! I ti ljudi su išli na švajcarac jer su morali. Većina. Ne zato što im je to bilo kalkulantski osnovano. I šta sad? „Neka se sami snalaze“, kaže guvernerka. To je vrhunac cinizma.