Vlada Kosova nema informacije o tome šta sadrži Nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), a koji bi Upravljački tim za uspostavljanje Zajednice trebao da predstavi Briselu. Rok za izradu Nacrta statuta je 4. avgust. Kako su nadležni iz Upravljačkog tima rekli, statut će biti završen na vreme, dok iz Vlade poručuju kako će on svakako biti predmet diskusije i razmatranja u Ustavnom sudu.
Predsednik Kosova Hašim Tači je na konferenciji za novinare u petak izjavio da je cilj Kosova po pitanju statuta Zajednice opština sa srpskom većinom veoma jasan – ići će se napred uz poštovanje kosovskih zakona i odluke Ustavnog suda o tome.
"Važno je da nadležne institucije intezivno rade zajedno sa međunarodnim stručnjacima. Dali smo obećanje da ćemo na tome raditi mirnim putem komunikacije i uz unutrašnji dijalog sa srpskom zajednicom I njihovim političkim predstavnicima. Verujem da će sve proteći mirno, uz razumevanje i toleraciju, i u skladu sa ustavnim i zakonskim obavezama”, kazao je Tači.
Vlasti Kosova nemaju informacija o sadržaju Nacrta statuta (Foto: zgrada Vlade Kosova)
Avni Arifi, šef za tehnički dijalog u delegaciji Kosova, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) je podsetio kako su Upravljački tim koji je radio na izradi statuta činili samo predstavnici srpske zajednice i, na osnovu ranijeg postignutog dogovora u Briselu, oni su imali potpunu privatnost u svom radu, tako da Vlada Kosova nije imala mogućnosti da dobije više informacija o samom statutu.
"Upravljačka ekipa koja je bila određena za izradu Nacrta statuta imala je nezavisnost, odnosno oni koji su postigli sporazum u Briselu o njima dali su im toliku slobodu da oni faktički nisu bili u obavezni da pruže ikakve informacije. Ali, na osnovu informacija sa strane, oni su pripremili Nacrt statuta koji je trebao da se završi i pre 4. avgusta, ali sada očekujemo da će tog dana statut biti predat Briselu", kazao je Arifi.
Arifi je naglasio da će Nacrt statuta biti javni dokument oko čijeg sadržaja i usvajanja će moći da se izjasne civilno društvo i građani. On je takođe rekao da će statut potom da bude prosleđen Ustavnom sudu na interpretaciju.
"Prva procedura je odlazak u Brisel gde ćemo o tome razgovarati. Sporazumom je takođe predviđeno da se Nacrt statuta i dekret o statuti prosledi Ustavnom sudu kako bi se utvrdila usklađenost sa Ustavom Republike Kosova, a to će se svakako desiti kada za to dođe vreme", kazao je Arifi.
- Nema Zajednice srpskih opština bez članstva Kosova u UN?
- Srpska lista odustaje od jednostranog formiranja Zajednice opština
Sa Nacrtom statuta Zajednice trebaju da se slože i kosovska i srpska strana, kao i ostali koji su predviđeni Briselskim sporazumom.
Poslanik Srpske liste Igor Simić izjavio je za RTS da će Upravljački tim za uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom Nacrt statuta predstaviti pregovaračkim timovima Beograda i Prištine u Briselu, ali je dodao kako ne veruje da će Priština formirati Zajednicu ili da će napraviti bilo kakav korak ka formiranju.
Inače, članovi Upravljačkog tima su tokom razgovora sa šefom Misije OEBS na Kosovu Janom Bratuom ove nedelje naveli da su se pri izradi tog teksta striktno pridržavali odredbi Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Plana implementacije tog sporazuma, Delokruga rada Upravljačkog tima, Opštih principa o uspostavljanju ZSO i Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
"Upravljački tim je spreman da u svakom trenutku nakon 4. avgusta, na zahtev Brisela, tekst predstavi odborima za implementaciju i učesnicima dijaloga na visokom nivou, kako je predviđeno ranijim dogovorima Beograda i Prištine", navedeno je u saopštenju.
Beograd tvrdi, međutim, da je Vlada Kosova redovno obaveštavana (Foto: zgrada Vlade Srbije)
S druge strane, ministar za administraciju lokalne uprave u Vladi Kosova Ivan Todosijević izjavio je da je Vlada, bez obzira na to što kabinet premijera Ramuša Haradinaja tvrdi da nema informacije, bila redovno obaveštavana o tom procesu.
Formiranje Zajednice je dogovoreno u Briselu u sklopu dijaloga o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda uz posredstvo Evropske unije. Za zvanični Beograd i srpske predstavnike na Kosovu Zajednica je prioritet, iako su zvaničnici u Prištini u nekoliko navrata rekli da pre formiranja Zajednice moraju da se sprovedu svi ostali sporazumi iz Brisela kao što je onaj o energetici, mostu na Ibru, priznanju diploma i dr.
- Kosovski Srbi bez optimizma o Zajednici opština
- Brisel: Zajednica srpskih opština u okviru kosovskih zakona
Glavno pitanje je i kakva ovlašćenja Zajednice predviđa ovaj statut?
Upravljački tim za izradu statuta trebao je da izradi statut u skladu sa presudom Ustavnog suda Kosova iz 2015. U presudi se kaže da su principi formiranja Zajednice postignuti u Briselu u suprotnosti sa Ustavom, ali dodaje da se mogu ispraviti prilikom izrade statuta Zajednice. Zadnju reč o statutu takođe će imati Ustavni sud.
Za predstavnike kosovskih Srba Zajednica je od suštinskog značaja za opstanak Srba na Kosovu, dok je kosovska opozicija često govorila da je ona nalik Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini. Kosovske vlasti, međutim, smatraju da Zajednica ne predstavlja nikakav treći nivo vlasti i da će biti poput postojeće Asocijacije kosovskih opština koja deluje kao neprofitna organizacija.
Briselski sporazum iz 2013. postignut između Kosova i Srbije uz posredstvo Evropske unije predviđa formiranje Zajednice na osnovu statuta čija će struktura biti uspostavljena kao, naprimer, i u slučaju postojećeg statuta Asocijacije kosovskih opština. Prema toj strukturi, Zajednica će imati predsednika, potpredsednika, skupštinu... A pravo na osnivanje neke asocijacije, poput ZSO, a u cilju zaštite i promovisanja zajedničkih interesa, predviđeno je kosovskim Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Brisel je prethodno saopštio da Zajednica mora da se formira u okvirima kosovskih zakona.