Glavna tema konferencije ˝Instituta regiona Evrope (IRE) o mobilnosti˝, na kojoj su se okupili stručnjaci iz evropskih i bh. gradova bila je - kako do statusa "Zelenog grada". Na konferenciji se pretežno govorilo o gradnji ekološki održivih i tzv. pametnih gradova, kao i o mapi puta za evropsko područje saobraćaja kroz povezivanje urbanih regiona.
Korištenje obnovljivih izvora energije, kvalitetno upravljanje otpadom, izgradnja efikasnog sistema javnog transporta te privlačenje inovativnih ekoloških biznisa – sve su to preduslovi dobijanja statusa Zelenog grada. Dobar primjer je prestonica Slovenije, Ljubljana, kaže Matjaž Vrčko, ministar infrastrukture Slovenije:
„Ljubljana je postala Zeleni grad jer je napravila veliki korak naprijed, ne samo na području prometa nego i na području prikupljanja smeća, prometnog uređenja, zelenih površina itd. Znači, morate imati cijeli kompleks nekih aktivnosti, onda možete postati zelena prestolnica Evrope.“
Stavljanje građana u prvi plan i poboljšanje kvaliteta života, krajnji su cilj postizanja statusa Pametnog ili Zelenog grada, smatra Pamela Mulman iz agencije “Beč – pametni grad”.
„Smart city je termin koji se obavezno veže uz tehnologiju. U Beču se dodatno vezuje s kvalitetom života građana. U suštini, cilj nam je da obične građane stavimo u sredinu ove priče, kako bismo poboljšali kvalitet njihovog života. Naravno, nije dovoljno imati samo strategiju na papiru. Bitno je konkretno raditi“, ističe Mulman.
Sve to mnogo košta pa su neophodni fondovi koji će to finansirati, a njih ima mnogo, kaže Franc Šauzberger, predsjednik ˝Instituta regiona Evrope˝:
„Evropska unija ima fondove koji za finansiranje gradova idu u pravcu Zelenih gradova, ali isto tako, za to je potrebna globalna strategija, takoreći na republičkom nivou, koja bi bila usmjerena na otvaranje tih fondova.“
Ipak, da bi se došlo do ovih sredstava, treba prije svega napraviti strategiju razvoja, a nakon toga i pripremiti projekte, koji su jako zahtjevni, ali na kraju vraćaju novac, kaže Vrčko.
„Morate imati puno bolje pripremljene, ekonomski opravdane projekte. To su projekti najviše na području autoputeva, zračnih i pomorskih luka, jer oni vraćaju novac. Ako su malo rizičniji, onda ti inovativni finansijski instrumenti pokrivaju taj dio rizika, ali ipet vraćaju novac“, objašnjava.
Nataša Kostić, zamjenica ministra saobraćaja i veza Republike Srpske kaže da se već radi na donošenju zakonskih i podzakonskih akata koji bi bili u skladu sa direktivama i standardima Evropske unije, kako bi ostvarili jedan od najvažnijih preduslova za pametne i ekološki održive gradove, a to je unapređenje saobraćaja i infrastrukture.
„Dakle, imamo strateške instrumente, radimo nove propise koji su usklađeni sa propisima Evropske unije. Za koji mjesec ćemo imati zakon o prevozu, koji će suštinski da promijeni neke stvari“, navodi Kostić.
Na konfereniciji je istaknuto da postoje preduslovi za postizanje ovih ciljeva, ali je neophodno na svim nivoima uskladiti strategije, izraditi kvalitetne projekte i donijeti potrebne zakonske i podzakonske akte, koji će biti primjenjivi u praksi. Tek tada se može okrenuti evropskim fondovima koji omogućavaju da lokalne zajednice, koje to žele, dobiju status Pametnog zelenog grada.