Srbija nije ispunila minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima zbog čega se našla na listi za praćenje napora koje ulaže na polju prevencije, identifikacije i sistemske podrške žrtvama, navodi Stejt department u najnovijem izveštaju.
To su problemi na koje ukazujemo iz godine u godinu, i ovakav poražavajući izveštaj za Srbiju je očekivan, kaže za RSE predstavnica organizacije za pomoć žrtvama trgovine ljudima ASTRA Katarina Ivanović.
“Imamo veliki broj institucija i tela, ratifikovanih međunarodnih dokumenata, veliki broj zakona kojima se štite prava žrtava trgovine ljudima je usvojen u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali je problem što se većina toga ne primenjuje u praksi. I najmanje koristi od svega imaju žrtve koje su preživele neki oblik eksploatacije”, navodi ona.
U izveštaju Stejt departmenta piše da Srbija nije usvojila nacrt Startegije za borbu protiv trgovine ljudima, kao i da 15 godina nakon uspostavljanja sistema zaštite žrtava trgovine ljudima, Vlada Srbije ne izdvaja sredstva za sistemsku podršku programima koji se bave podrškom žrtavama kao i prevencijom trgovine ljudima.
Srbija je, kako se navodi, zemlja tranzita, destinacije i porekla žrtava trgovine ljudima, muškaraca, žena i dece. Žene su najčešće žrtve seksualne ekspolatacije, dok su muškarci najčešće žrtve radne eksploatacije. Deca, uglavnom romske nacionalnost, bivaju primoravani na prosjačenje, seksualno iskorišavani, i naterani na sitni kriminal.
“Preko 90 procenata ukupnog broja žrtava trgovine ljudima su naše državljanke ili državljani, koji su eksploatisani ovde. Kada je reč o radnoj eksploataciji, to je obično međunarodna trgovina ljudima i naše radnice su eksploatisane u inostranstvu”, kaže Katarina Ivanović.
Trgovci su takođe u najvećem broju slučajeva državljani Srbije, bliski žrtvama.
“Na taj način se i vrbuju žrtve, putem poslovnih ponuda i na druge načine. Što se tiče međunarodne trgovine, obično državljani Srbije kao individualni posrednici vode naše državljane u inostranstvo, gde ih opet eksploatišu državljani naše zemlje.”
Jedan od problema je i identifikacija žrtava, jer je činjenica da ih se iz godine u godinu identifikuje sve manje, što ne korespondira sa realnim dešavanjima u društvu i državi.
“Srbija godišnje identifikuje oko sto žrtava trgovine ljudima. Prošle godine je taj broj bio 40, što se može pripisati izbegličkoj krizi koja je veliki deo kapaciteta granične policije preusmerila ka izbeglicama i migrantima, a deo problema leži u tome što se trgovina ljudima i dalje nalazi u nadležnosti granične policije. Nadamo se da će reformom biti prebačena na kriminalističku policiju”, navodi Katarina Ivanović.
Istu ocenu kao i Srbija, kada je reč o borbi protiv trgovine ljudima, dobile su zemlje poput Avganistana, Nigerije, Omana i Pakistana, dok je situacija nešto bolja u Albaniji, Angoli, Panami, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori.