Nakon godina čekanja, pred poslanicima Narodne skupštine Srbije u utorak se našao Predlog zakona o Memorijalnom centru “Staro sajmište”, koji predstavlja korak ka obeležavanju nacističkog logora u kojem je tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 sprskih civila i partizana i više stotina Roma.
Ovim zakonom osniva se republička ustanova kulture koja će biti posvećena sećanju na žrtve Jevrejskog logora Zemun, Prihvatnog logora Zemun i Jevrejskog prolaznog logora Beograd – Topovske šupe. To je, predstavljajući predlog zakona pred narodnim poslanicima, izjavio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
On je dodao da je proces izrade zakona je obuhvatio konsultacije sa predstavnicima stručne javnosti, kao i sa predstavnicima porodica žrtava.
„Memorijalni centar ’Staro sajmište’ će, između ostalog, obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, održavanja i korišćenja stručne obrade i prezentovanja muzejskih, arhivskih dokumenata i predmeta, zatim obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove, kao i organizovati manifestacije i akcije negovanja sećanja na žrtve Jevrejskog logora Zemun, Prihvatnog logora Zemun, ali i Jevrejskog prolaznog logora – Topovske šupe“, rekao je Vukosavljević.
Jačanje kulture sećanja
Upravni odbor Memorijalnog centra trebalo bi da ima ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada, i to dva člana – koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije; jednog člana koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine; dva člana – na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture i dva člana iz reda zaposlenih u Memorijalnom centru koje predlaže direktor centra.
Predloženo je da mandat direktora “Sajmišta” traje pet godina, a njegovo imenovanje sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture.
Pročitajte i ovo: Zurof: Frustriran sam zbog Starog sajmištaParlamentarci iz redova stranaka koje čine vladajuću većinu, rekli su da će usvajanje zakona predstavljati korak naped u kulturi sećanja na žrtve zločina koji su se tokom Drugog svetskog rata dogodili na ovim prostorima.
“Nijedna žrtva se ne sme zaboraviti i upravo izgradnja ovog Memorijalnog centra to ima za cilj. Ovim će Srbija odati poštu i podsetiti svet na stradanje nedužnih ljudi, čija je jedina krivica bila to što su pripadnici druge vere i nacije. Zajednička poruka svih ovakvih memorijalnih centara je kratka i glasi: da se nikad ne ponovi”, rekla je Vesna Marković, poslanica vladajuće Srpske napredne stranke.
Relacije sa Muzejom genocida
Samostalni opozicioni poslanik Đorđe Vukadinović rekao je da podržava predlog zakona, ali da ima prostora za njegovo poboljšanje. On je postavio pitanje ministru Vladanu Vukosavljeviću, u kakvoj će relaciji biti Memorijalni centar „Staro sajmište“ i Muzej žrtava genocida koji je u Beogradu osnovan 1992. godine.
„Dobro je što se pravi ovaj Memorijalni centar, ali meni se čini da bi Muzej genocida trebalo da bude krovna institucija koja bi koordinirala i aktivnosti onih drugih, područnih muzeja, uključujući i Memorijalni centar ’Staro sajmište’ i neka druga stratišta na prostoru Srbije“, rekao je Vukadinović.
Vukosavljević je odgovorio da su nedavno u Skupštini Srbije usvojene izmene i dopune Zakona o kulturi, kojima se, između ostalog, daju šira ovlašćenja Muzeju žrtava genocida kada je reč o očuvanju kulture sećanja:
„Verujem da će u saradnji Memorijalnog centra ’Staro sajmište’ i Muzeja žrtava genocida da se stvore uslovi i za naučno istraživački rad, kao i za jedan sveobuhvatniji istorijski pristup u pogledu tragičnih događaja iz Drugog svetskog rata“, rekao je Vukosavljević.
Dva muzeja u okviru Memorijalnog centra
U okviru Memorijalnog centra bi, prema Predlogu zakona, trebalo da budu otvorena dva muzeja: Muzej "Jevrejski logor Zemun" i Muzej "Prihvatni logor Zemun".
PRedsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se na ovaj zakon dugo čekalo, s obzirom na to da je prostor Starog sajmišta jedan od poslednjih logora iz Drugog svetskog rata, koji nije bio dostojno obeležen.
Iako će u Memorijalnom centru funkcionisati dva muzeja, Sabadoš podvlači da se radi o jednoj celini.
„Jevrejski logor Zemun počeo je sa radom u maju 1941. godine, a u martu-aprilu 1942. je prestao sa radom, zbog toga što su svi Jevreji u tom koncentracionom logoru ubijeni. S druge strane, postoji i taj drugi logor koji je otvoren par meseci kasnije i u kojem su bili pripadnici drugih etničkih zajednica – Srbi, Romi, bilo je antifašista. Tako da je to jedno mesto gde se zajednički moramo sećati i to nema nacionalni predznak. To je deo naše zajedničke istorije“, kaže Sabadoš.
Programski savet „Jevrejskog logora Zemun“ bi činila tri člana koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, i po jedan član koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i organa državne uprave nadležnog za oblast kulture.
Programski savet za Muzej "Prihvatnog logora Zemun" bi takođe trebalo da ima pet članova, s tim da bi od tri člana dolazila na predlog organa državne uprave nadležnog za oblast kulture.
Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, kaže za RSE da je jevrejska zajednica zadovoljna ovakvim zakonskim rešenjem.
„Jevrejska zajednica u Srbiji imaće određenu autonomiju u pogledu organizacije sadržaja i kadrovskih rešenja u okviru ’Jevrejskog logora Zemun’. Time smo zadovoljni i to je praktično nešto što smo smatrali da je moguće i dobro u okviru zajedničkog Memorijalnog centra“, kaže Sabadoš.
Topovske šupe neodvojive od Sajmišta
U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, udaljene nekoliko kilometara u odnosu na Staro sajmište.
„Za potrebe Memorijalnog centra, ovim predlogom zakona predviđena je eksproprijacija nepokretnosti na prostoru kulturnog dobra Staro sajmište, kao i odgovarajućih prostora Jevrejskog prolaznog logora Beograd – Topovske šupe“, rekao je ministar Vladan Vukosavljević.
Prethodnih godina se u javnosti u više navrata govorilo da bi na prostoru Topovskih šupa mogao biti izgrađen tržni centar, ali do toga nikada nije došlo.
Beograd: Trgovački centar na mjestu nekadašnjeg nacističkog logora
Prema rečima Roberta Sabadoša, Topovske šupe su neodvojivi deo budućeg Memorijalnog centra, s obzirom na to da je iz tog logora tokom osam meseci 1941. godine 5.000 ljudi odvedeno na streljanje.
„Topovske šupe se ne mogu posmatrati odvojeno od Starog sajmišta, jer su tamo dovođeni mladići Jevreji iz Beograda i Banata od aprila do decembra 1941. godine. Osim Jevreja, najveći broj Roma koji su ubijeni u tom periodu su bili zatočeni upravo u Topovskim šupama. Taj prostor svedoči o nemerljivoj patnji ljudi koji su bili zatočeni tamo“, kaže Sabadoš.
Stambeno naselje, teretana, restorani
Inače, na mestu nekadašnjeg logorskog kompleksa Staro sajmište, koji se tokom Drugog svetskog rata nalazio na teritoriji takozvane Nezavisne države Hrvatske, je nakon 1945. godine niklo stambeno naselje, a godinama neometano radi i nekoliko restorana, teretana kao i sportska dvorana. Vladajuća Srpska napredna stranka je 2018. godine, na tom mestu otvorila stranačke prostorije, što je dočekano sa negodovanjem u delu javnosti.
Pročitajte i ovo: Predsednik SNS Sajmišta: Ništa loše u baneru na mestu logoraNa to je na sednici u utorak podsetio Nemanja Šarović, iz opozicione Srpske radikalne stranke (SRS), koji je ukazao na to da su predstavnici vlasti najavili da će Memorijalni centar biti otvoren 2018. godine, a da je tek sada ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru.
„Ono što, doduše, jeste uspeli da ostvarite mnogo ranije je da na jednoj od zgrada koje pripadaju ovom kompleksu koji će sada i zakonom biti proglašen memorijalnim kompleksom, da otvorite mesni odbor Srpske napredne stranke, da postavite banere i u prvom trenutku kada se to pojavilo u medijima, tvrdili ste da ne vidite u tome ništa sporno. Međutim, da jeste sporno videlo se kada ste, ipak, sklonili te reklame i banere koji su tu bili postavljeni“, rekao je Šarović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Logor Staro Sajmište: Mesto biznisa ili sećanja
Gradske vlasti su u decembru 2015. godine iselile stanare centralne kule na Starom sajmištu, čime je najavljeno raseljavanje i ostalih stanara ovog područja na kojem živi nekoliko desetina porodica.
Pet godina kasnije, međutim, to se nije dogodilo.