Starmer kaže da će 'koalicija voljnih' napraviti planove za zaštitu Ukrajine tokom prekida vatre

Britanski premijer Kir Starmer (Keir) izjavio je u subotu da Rusija mora da prestane da napada Ukrajinu i pristane na prekid vatre, obećavajući da će "voljna" koalicija zapadnih zemalja izraditi planove za zaštitu Ukrajine od potencijalnih kršenja prekida vatre ako bude dogovoren.

Na konferenciji za novinare posle virtuelnog sastanka s liderima iz 25 drugih zemalja i entiteta, Starmer je rekao da Putinov odgovor "da, ali" na američki predlog o prekidu vatre "nije dovoljan".

"Ako je Putin ozbiljan po pitanju mira, vrlo je jednostavno: mora da zaustavi svoje varvarske napade na Ukrajinu i pristane na prekid vatre", rekao je Starmer tokom video konferencije, na kojoj su učestvovali lideri evropskih zemalja, kao i Kanade, Australije i Novog Zelanda, ali ne i SAD.

Dok se Rusija, SAD i Ukrajina raspravljaju,oko predloga američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za momentalni prekid vatre od 30 dana, Starmer je rekao da zapadne države moraju da održe pritisak na Moskvu i da budu spremne da "brane" mirovni sporazum.

"Pojačaćemo odbranu i oružane snage Ukrajine i biti spremni da se angažujemo kao 'koalicija voljnih' u slučaju mirovnog sporazuma, da pomognemo da se Ukrajina osigura na kopnu, na moru i na nebu", rekao je on posle sastanka.

"Osećam da će pre ili kasnije morati da dođe za sto i upusti se u ozbiljnu diskusiju", rekao je Starmer o Putinu i dodao: "Ne možemo da sedimo i jednostavno čekamo da se to desi. Moramo da nastavimo da guramo napred, da idemo napred i da se pripremamo za mir i mir koji će biti siguran i koji će trajati".

Starmer je rekao da će se vojske "koalicije voljnih" sastati 20. marta kako bi postavile "snažne planove kako bi brzo stali iza mirovnog sporazuma".

Velika Britanija, Francuska i druge zemlje rekle su da bi mogle da pošalju mirovne snage u Ukrajinu ako se postigne sporazum o prekidu vatre.

Starmer je pozvao Vašington da ponudi bezbednosnu "podršku" tim snagama kako bi se odvratili mogući dalji ruski napadi. Posle video konferencije, on je naglasio da je podrška SAD ključna, rekavši: "Bio sam jasan da to treba da se uradi u saradnji sa SAD".

"Razgovaramo sa SAD na dnevnoj bazi", rekao je Starmer, dodajući da se njegov savetnik za nacionalnu bezbednost u subotu vratio iz SAD.

"Ako Rusija konačno dođe za sto, onda moramo biti spremni da nadgledamo prekid vatre kako bismo osigurali da je to ozbiljan i trajni mir", naveo je Starmer u saopštenju. "Ako to ne urade, onda moramo da napregnemo sve snage kako bismo pojačali ekonomski pritisak na Rusiju kako bismo osigurali kraj ovog rata".

Posle video konferencije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pozvao zapadne pristalice Ukrajine da iznesu "jasan stav o bezbednosnim garancijama", uključujući potencijalne snage koje će biti raspoređene.

"Mir će biti pouzdaniji s evropskim kontigentima na terenu i američkom stranom kao podrškom", napisao je on na mreži X.

Posle razgovora sa Starmerom u petak, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je takođe rekao da Rusija mora da prihvati predlog o prekidu vatre.

Ukrajina je pristala na predlog o prekidu vatre na sastanku visokih američkih i ukrajinskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji 11. marta. Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff) je kasnije o tome razgovarao s Putinom u Moskvi.

Putin je u četvrtak rekao da se Rusija slaže s idejom o prekidu vatre, ali je dodao da "postoje nijanse" i da dogovor "treba da dovede do dugoročnog mira i eliminiše osnovne uzroke ove krize".

On je rekao da pitanja koja se moraju rešiti uključuju šta se dešava u ruskoj Kurskoj oblasti, gde ukrajinske snage poslednjih nedelja gube teritoriju koju su zauzele u iznenadnom upadu prošlog avgusta, i ko bi mogao da nadgleda prekid vatre. Rusija je saopštila da bi raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini bilo neprihvatljivo, bacajući senku na zapadne planove za potencijalno raspoređivanje snaga.

Pored toga, Putinovo pominjanje "osnovnih uzroka" sugeriše da bi Rusija mogla da traži sporazum o nekoliko svojih dugotrajnih zahteva kao što su ukrajinska posvećenost neutralnosti, ograničenja veličine i snage ukrajinske vojske, pa čak i povlačenje NATO snaga iz zemalja bivšeg Varšavskog pakta.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je posle Vitkofovog sastanka s Putinom da je Moskva "oprezno optimistična" i da su Trampu prenete "sve informacije" o poziciji Rusije.

U postu na društvenim mrežama, Tramp je rekao da su razgovori bili "veoma dobri i produktivni... i da postoje veoma dobre šanse da se ovaj užasni, krvavi rat konačno okonča".

Ukrajinski predsednik je, međutim, u petak optužio je Kremlj da pokušava da "komplikuje i odugovlači proces".

"Rusija je jedina strana koja želi da se rat nastavi i da diplomatija propadne", napisao je on na mreži X.

Ukrajina je takođe demantovala Putinovu tvrdnju da su ukrajinske snage "izolovane" u Kurskoj oblasti i da nemaju drugog izlaza osim predaje ili smrti.

"Naše trupe nastavljaju da zadržavaju ruske i severnokorejske grupacije u Kurskoj oblasti", rekao je Zelenski u postu na X u subotu. "Nema opkoljavanja naših trupa".

On je rekao da se ruske snage nagomilavaju u blizini, navodeći da se verovatno spremaju za napada na ukrajinsku Sumsku oblast, koja se graniči sa Kurskom oblasti, dodajući: "Svesni smo toga i suprotstavićemo se tome".

Generalštab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je u petak da su izveštaji o "navodnom 'opkoljavanju' ukrajinskih jedinica...u Kurskoj oblasti lažni i izmišljeni", dodajući: "Nema pretnje od opkoljavanja naših jedinica".

U Kijevu odana počast Amerikancima poginulim u borbi za Ukrajinu

Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nakon što je zauzela Krim i podstakla rat u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa 2014. posle svrgavanja ukrajinskog predsednika naklonjenog Moskvi čija je odluka da odustane od plana za bliže veze s Evropskom unijom i umesto toga se okrene Rusiji izazvala masovne proteste poznate kao Majdan.

Tramp je okončanje rata postavio kao jedan od glavnih ciljeva. On je pozvao telefonom Putina nekoliko nedelja pošto je preuzeo dužnost u januaru, a potom poslao visoke zvaničnike da se sastanu s ruskim kolegama u Saudijskoj Arabiji.

Usred nastojanja za mir, nastavljeni su vazdušni napadi i žestoke borbe na terenu.

Najveći ukrajinski privatni dobavljač energije, DTEK, saopštio je u subotu da su ruski vazdušni udari naneli "značajnu" štetu njenim energetskim objektima u Dnjepropetrovskoj i Odeskoj oblasti i da su neki potrošači u oba regiona ostali bez struje.