Kakav je odnos vlasti u Beogradu prema barikadi na mostu na Ibru, makar ona imala oblik žardinjera i izdavala se za park mira? Prvobitno otklanjanje barikada na severu Kosova verovatno je rezultat konsultacija sa Evropskom unijom, a taj zahtev sadržan je i u famoznih nemačkih sedam tačaka, kažu sagovornici RSE, ali postavljaju i pitanje govori li srpska vlast jednim glasom povodom poslednjih tenzija na severu Kosova.
Nakon što je pre pet dana sa sredine glavnog ibarskog mosta u Mitrovici uklonjena betonska barikada, postavljene su betonske žardinjere, što je bio okidač za proteste u južnom delu Mitrovice.
Događaju zamene barikade betonskim žardinjerama, koje, kako kažu tamošnji lokalni čelnici, začetak budućeg “parka mira”, uz gradonačelnike sa severa Kosova, prisustvovao je i direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Uz to je gradonačelnik severne Mitrovice Goran Rakić rekao da je odluku o izgradnji "parka mira" kod mosta doneo u koordinaciji sa državnim vrhom Srbije.
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun smatra da je otklanjanje preostalih barikada sa ibarskog mosta svakako u duhu Briselskog sporazuma, ali da su preteće izjave čelnika lokalne samouprave iz južne Mitrovice unele strah u inače godinama zastrašenu srpsku zajedicu na severu Kosova. Uverenju da će situacija ipak ići ka stabilizaciji, on, međutim, dodaje bojazan da bi odsustvo centralne vlasti na Kosovu moglo dovesti do toga da lokalna rukovodstva bez kontrole od strane vlasti u Prištini reaguju ishitreno i nesmotreno. Drecun stoga smatra da bi uspostavljanje dijaloga između lokalnih samouprava severno i južno od Ibra moglo sprečiti dalju destabilizaciju prilika.
“Proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine treba da se nastavi što pre i što intenzivnije, ali bismo mogli da počnemo da razmišljamo da se u okviru tog procesa formira jedan podformat, koji bi otvorio direktnu komunikaciju između lokalnih rukovodstava severne Mitrovice i južne Mitrovice, da ona počnu da se bave rešavanjem tih otvorenih pitanja koja muče i Srbe i Albance. Dakle, zbog specifičnosti situacije u Mitrovici trebalo bi u narednom periodu naći jedan mehanizam da se takva komunikacija na lokalnom nivou uspostavi, naravno, u okviru briselskog procesa normalizacije odnosa, a to bi svakako doprinelo i ubrzavanju tog procesa i punoj implementaciji onoga što je već dogovoreno prvim Briselskim sporazumom”, kaže Drecun.
Odgovarajući na pitanje šta zapravo Beograd “parkom mira” na severu Kosova hoće da postigne i dovodi li time u pitanje Briselski sporazum, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je Beograd u političko-psihološkom smislu u pogrešno vreme povukao ovaj potez, naravno ukoliko nije u pitanju priprema jedne serije događaja koja će dovesti do obnove barikada na celom severu Kosova.
Ukoliko se ispostavi da je to scenario vlasti u Beogradu, kakav joj je interes da to radi? – pitamo Janjića.
“Mislim da deo vlasti u Beogradu možda to želi. Nikad nisam čuo da je premijer Vučić rekao da je aneksija Krima stvorila novu geopolitičku situaciju koju treba iskoristiti, ali smo takve izjave slušali od partijskih vođa i od predsednika Nikolića. Prvo što Beograd sada mora da uradi jeste da pokaže da su Vučić, Dačić i Nikolić na istoj strani. Ja ne mogu da zamislim, recimo, Rasima Ljajića ili Kori Udovički kao članove Vlade da učestvuju u scenariju obnavljanja sukoba na severu Kosova, odnosno, odmrzavanja zamrznutog konflikta, ali mogu da zamislim (Aleksandra) Vulina. Dakle, kad kažem deo Beograda, apsolutno je jasno da se Srpska lista tamo pravila pod diktatom Vulinove stranke, Pokreta socijalista, i, naravno, pod diktatom krajnje zatvorenih krugova koje je opet koordinirao Vulin.“
RSE: Ali, nisu, valjda, Nikolić i Vulin snažnije poluge vlasti od Vučića?
Janjić: Ja pokušavam da ne personalizujem, ali ako pogledate njihove izjave, pogotovu Vulinove izjave o Evropi i NATO-u, pa ne možete prepoznati evrointegraciju; čovek nije za to, njemu je bliža Evroazija. Dakle, ovo treba staviti u ozbiljan kontekst: kontekst pritiska i spolja i ispomaganja na terenu da se, zapravo, obnovi sukob i da se pažnja skrene na Kosovo.
Nakon što je pre pet dana sa sredine glavnog ibarskog mosta u Mitrovici uklonjena betonska barikada, postavljene su betonske žardinjere, što je bio okidač za proteste u južnom delu Mitrovice.
Događaju zamene barikade betonskim žardinjerama, koje, kako kažu tamošnji lokalni čelnici, začetak budućeg “parka mira”, uz gradonačelnike sa severa Kosova, prisustvovao je i direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Uz to je gradonačelnik severne Mitrovice Goran Rakić rekao da je odluku o izgradnji "parka mira" kod mosta doneo u koordinaciji sa državnim vrhom Srbije.
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun smatra da je otklanjanje preostalih barikada sa ibarskog mosta svakako u duhu Briselskog sporazuma, ali da su preteće izjave čelnika lokalne samouprave iz južne Mitrovice unele strah u inače godinama zastrašenu srpsku zajedicu na severu Kosova. Uverenju da će situacija ipak ići ka stabilizaciji, on, međutim, dodaje bojazan da bi odsustvo centralne vlasti na Kosovu moglo dovesti do toga da lokalna rukovodstva bez kontrole od strane vlasti u Prištini reaguju ishitreno i nesmotreno. Drecun stoga smatra da bi uspostavljanje dijaloga između lokalnih samouprava severno i južno od Ibra moglo sprečiti dalju destabilizaciju prilika.
“Proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine treba da se nastavi što pre i što intenzivnije, ali bismo mogli da počnemo da razmišljamo da se u okviru tog procesa formira jedan podformat, koji bi otvorio direktnu komunikaciju između lokalnih rukovodstava severne Mitrovice i južne Mitrovice, da ona počnu da se bave rešavanjem tih otvorenih pitanja koja muče i Srbe i Albance. Dakle, zbog specifičnosti situacije u Mitrovici trebalo bi u narednom periodu naći jedan mehanizam da se takva komunikacija na lokalnom nivou uspostavi, naravno, u okviru briselskog procesa normalizacije odnosa, a to bi svakako doprinelo i ubrzavanju tog procesa i punoj implementaciji onoga što je već dogovoreno prvim Briselskim sporazumom”, kaže Drecun.
Odgovarajući na pitanje šta zapravo Beograd “parkom mira” na severu Kosova hoće da postigne i dovodi li time u pitanje Briselski sporazum, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je Beograd u političko-psihološkom smislu u pogrešno vreme povukao ovaj potez, naravno ukoliko nije u pitanju priprema jedne serije događaja koja će dovesti do obnove barikada na celom severu Kosova.
Ukoliko se ispostavi da je to scenario vlasti u Beogradu, kakav joj je interes da to radi? – pitamo Janjića.
“Mislim da deo vlasti u Beogradu možda to želi. Nikad nisam čuo da je premijer Vučić rekao da je aneksija Krima stvorila novu geopolitičku situaciju koju treba iskoristiti, ali smo takve izjave slušali od partijskih vođa i od predsednika Nikolića. Prvo što Beograd sada mora da uradi jeste da pokaže da su Vučić, Dačić i Nikolić na istoj strani. Ja ne mogu da zamislim, recimo, Rasima Ljajića ili Kori Udovički kao članove Vlade da učestvuju u scenariju obnavljanja sukoba na severu Kosova, odnosno, odmrzavanja zamrznutog konflikta, ali mogu da zamislim (Aleksandra) Vulina. Dakle, kad kažem deo Beograda, apsolutno je jasno da se Srpska lista tamo pravila pod diktatom Vulinove stranke, Pokreta socijalista, i, naravno, pod diktatom krajnje zatvorenih krugova koje je opet koordinirao Vulin.“
RSE: Ali, nisu, valjda, Nikolić i Vulin snažnije poluge vlasti od Vučića?
Janjić: Ja pokušavam da ne personalizujem, ali ako pogledate njihove izjave, pogotovu Vulinove izjave o Evropi i NATO-u, pa ne možete prepoznati evrointegraciju; čovek nije za to, njemu je bliža Evroazija. Dakle, ovo treba staviti u ozbiljan kontekst: kontekst pritiska i spolja i ispomaganja na terenu da se, zapravo, obnovi sukob i da se pažnja skrene na Kosovo.