Srbija neće priznati Kosovo, ali će kosovska preambula verovatno biti izbrisana iz Ustava, kažu sagovornici RSE nakon najava o promeni najvišeg pravnog akta. Kakav će status Kosovo imati u budućem Ustavu Srbije i da li moguće promene vode priznavanju kosovske nezavisnosti, pitanja su koja su otvorena nakon intervjua premijera Aleksandra Vučića američkom Vol strit džurnalu.
“Vučićevu izjavu nikako ne treba doživljavati kao spremnost Srbije da se odrekne Kosmeta. Već kao spremnost na dogovor sa Albancima da se reši status Kosmeta”, izjavio je za RSE Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.
Da postoji mogućnost da predloži promene ustava Aleksandar Vučić nagovestio je u intervjuu za Vol strit džurnal među kojima bi, kako tumači taj list, bilo i uklanjanje pominjanja Kosova kao pokrajine u Srbiji.
"Moraćemo o tome da razgovaramo sa srpskim narodom... Ne govorim o tome, ali samo kažem da ćemo morati da imamo veoma otvoren razgovor o budućnosti Srbije. Treba biti iskren prema narodu, a on će dati poslednju reč,” izjavio je Vučić, naglasivši da će se o svemu razgovarati i sa partnerima u Evropskoj uniji.
Eventualni referendum o promenama ustava na neki način uveliko bi bio i izjašnjavanje o članstvu u Evropskoj uniji jer je evropska budućnost Srbije nemoguća bez rešavanja pitanja Kosova.
Aleksandar Vučić konačno je prihvatio realnost, kaže za RSE Borislav Stefanović, pregovarač bivše vlasti u briselskom dijalogu Beograda i Prištine.
Borislav Stefanović, foto: Vesna Anđić
“To samo govori da sadašnja vlast ima potrebu da i kroz ustavne promene zaokruži ono što je dogovarala sa Prištinom. Preambula nije glavni i osnovni razlog zašto bi se menjao ustav”, komentariše Stefanović.
Čuvenu preambulu, koja Kosovo definiše kao sastavni i neodvojivi deo Srbije, u ustav je 2006. godine integrisala vlada Vojislava Koštunice i time učvrstila svoju državnu politiku pod geslom “Kosovo je Srbija”. Skoro deset godina posle, autonomije Kosova, kakva je opisana u Ustavu, nema u realnom životu.
“Ustav u kom imate mrtvo slovo na papiru je kao organizam koji ima rak. Treba ga menjati. Ako je dilema da li bi to pomoglo rešavanju pitanja Kosova, odgovor je - da. Ali bi pomoglo i pri ratifikovanju sporazuma iz Brisela. Jer svi ovi sporazumi do sada su protivni ustavu iz 74. Zbog toga nose status političkih dogovora i nisu potpisani nego parafirani”, rekao je za RSE Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose.
Legalizacija odvojenog entiteta
Ustavne promene u vezi sa Kosovom, po najavama premijera, trebalo bi da se sprovedu do kraja 2017. godine.
Već sada je, sudeći po izjavi Milovana Drecuna iz vladajuće Srpske napredne stranke, skoro izvesno da će najmanji problem biti preambula.
“Čak i ako je izbacite iz Ustava ništa se ne menja po pitanju našeg odnosa prema Kosovu i Metohiji. I bez preambule Ustav je potpuno jasan. Po Ustavu je Kosovo i Metohija teritorija Republike Srbije", navodi Drecun.
Mnogo bitnije je, tvrdi Drecun, da u Ustavu bude rezultat normalizacije odnosa.
“Ako sa Prištinom postignemo dogovor o nekom drugačijem statusu, kojim bi se Kosovo definisalo u nekom drugačijem obliku, ali bez promene naših međunarodno priznatih granica. Da recimo Srbija prizna postojeće institucije na Kosovu i Metohiji unutar Republike Srbije, onda svakako to mora da bude uneto u Ustav”, konstatuje Drecun.
Briselski sporazum tako će u dogledno vreme biti krunisan ustavnim promenama, ali je pitanje da li će to moći da se izvede uz formulaciju u najvišem državnom aktu da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije.
Borko Stefanović iz opozicione Demokratske stranke smatra da to nije realno.
“Mislim da će biti neka formulacija kojom će biti legalizovano prihvatanje postojanja Kosova. Dakle ne kao nezavisne države, ali kao jednog funkcionalnog de fakto odvojenog entiteta sa svim svojim organima, vlašću i zakonima”, ocenjuje Stefanović.
Najavljene ustavne promene u vezi sa Kosovom alarmirale su opozicione stranke, u najoštrijim kritikama prednjači nekada Koštuničin DSS koji ih naziva izdajom Srbije, koje predviđaju da je to uvod u konačno priznavanje Kosova. O svemu bi trebalo da bude odlučeno na referendumu koji bi se, po svemu sudeći, poklopio sa krajem mandata aktuelne vlasti.
U tom slučaju, podseća analitičar Dušan Janjić, ne bi ni bilo izjašnjavanja građana.
“Najbolji tajming za vlast je da to završi pred izbore. Da ih pretvori u takozvane izbore za konstitutivnu skupštinu. Onda ona utvrđuje metod promene ustava i nije obavezno održavanje referenduma.”
Kako će se sve završiti videće se za tri godine. Ali jedna stvar, zaključuje Milovan Drecun, i sada je poznata:
“Isključena je mogućnost da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu.”