Nakon 20 dana doneta je odluka da kosovski Srbi povuku barikade koje su postavili na severu Kosova na prelazima ka Srbiji.
U vreme kada američki i evropski posrednici u dijalogu između Srbije i Kosova očekuju intenziviranje pregovora o konačnom sporazumu, odnosi između dve strane dostigli su vrhunac krize.
"To je kao kada u muzici imate onaj uspon, pa onda krešendo i potom imate silaznu putanju", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam.
Prema njegovom mišljenju, situacija je bila kontrolisana iz Beograda, a Priština je pokušavala da ojača svoju poziciju za nastavak pregovora u Briselu.
"Sigurno je da su Sjedinjene Države i Evropska unija posredstvom KFOR-a nadzirali celu tu situaciju i kada su videli da je dostigla vrhunac, presekli su to onim što je sinoć objavljeno", naveo je Popov.
Kako je obrazložena odluka o uklanjanju barikada?
Odluku o uklanjanju barikada saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 28. decembra kasno uveče posle sastanka sa predstavnicima Srba sa Kosova u Raški, u blizini granice sa Kosovom.
Vučić je izjavio da su date međunarodne garancije da će tri zahteva Srba sa Kosova za uklanjanje barikada biti ispunjena.
Pročitajte i ovo: ‘Ne radujemo se previše’: Srbi uklonili barikade na graničnom prelazu MerdareBivši pripadnik kosovske policije Dejan Pantić, zbog čijeg hapšenja su postavljene barikade 10. decembra, pušten je 28. decembra iz policijskog u kućni pritvor.
Pantića kosovske vlasti sumnjiče za napad na članove Centralne izborne komisije.
Prema Vučićevim rečima ispunjen je i drugi zahtev Srba da se "ne progone i ne procesuiraju ljudi koji su bili na barikadama".
Takođe je rekao i da postoji dokument koji nameće obavezu KFOR-u o nedopuštanju ulaska kosovskih bezbednosnih snaga na sever Kosova.
Kosovske vlasti se nisu oglašavale povodom ovih Vučićevih navoda.
Pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom
Aleksandar Popov, stručnjak za regionalnu politiku ocenjuje da su odnosi Srbije i Kosova sada samo pacifikovani, ali da su i dalje napeti.
"Ovo je bilo utvrđivanje pozicija pred nastavak pregovora u kojima će prva tačka svakako morati da bude formiranje Zajednice srpskih opština", rekao je Popov.
On je podsetio da su američki i evropski posrednici u dijalogu Beograda i Prištine poručili kosovskim vlastima da se moraju ispuniti sve tačke iz Briselskog sporazuma.
Pročitajte i ovo: Eskobar: Odluka o formiranju Zajednice srpskih opština će biti primenjenaFormiranje Zajednice opština sa srpskom većinom dogovoreno je Briselskim sporazumom 2013. godine. Međutim, aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti protivi se njenom formiranju smatrajući da opštine ne treba da se organizuju po etničkom principu.
I Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova zato što se ne zasniva na multietničnosti, ali da bi se mogli uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom Zajednice.
Uloga Vašingtona i Brisela
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam rekao je da se nada da sada sledi početak pregovaračkog procesa na osnovu dokumenta o sporazumu Srbije i Kosova koji je na predlog Nemačke i Francuske ponudila Evropska unija, a iza kojeg stoje i SAD.
Taj dokument nije javno objavljen, ali su obe strane upoznate sa njim.
Prema uvidu koji je RSE imao u taj dokument on predviđa jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
"Ključna bila uloga Vašingtona."Aleksandar Popov, Centar za regionalizam
Upitan da li je ovom krizom poboljšan pregovarački potencijal neke od strana u dijalogu, Popov je rekao da se čini da zvanični Beograd u nekoj pozitivnijoj poziciji. Međutim, dodaje da sve zavisi od toga kako su iza scene vučeni konci.
"Mi smo imali vidljivu dramu koju su prenosili mediji, međutim, onaj nevidljivi aspekt je mnogo bitniji za budućnost cele te stvari, a to se dešavalo 'iza zavese' na relaciji Brisel – Vašington – Beograd – Priština", naveo je Popov.
On ocenjuje da je ključna bila uloga Vašingtona.
"Očigledno je da su oni dozvolili da Kurti isprovocira neku krizu da se vidi dokle ko može da ide. Ovo kao da je bila pokazna vežba", ocenio je Popov.
Šta su poručivali međunarodni zvaničnici?
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su u zajedničkom saopštenju 28. decembra pozvale Srbiju i Kosovo na hitnu i bezuslovnu deeskalaciju situacije, uz upozorenje da se "vladavina prava mora poštovati", te da je svaki oblik nasilja neprihvatljiv i neće se tolerisati.
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 28. decembra da je Nemačka zabrinuta zbog napetosti između Srbije i Kosova i da je fokusirana na napore da se uklone barikade duž njihovih granica.
Istog dana je i misija NATO-a na Kosovu KFOR pozvala da se izbegnu potezi koji mogu dovesti do eskalacije napetosti na Kosovu.
I američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) je izrazio nadu da će oni koji su postavili barikade biti spremni da ih uklone što je pre moguće.
"Želim da kažem da smo razumeli zbog čega su to učinili i da smo ih čuli, ali mislim da je vreme da ljudi, koji su postavili te barikade, da ih uklone", izjavio je Hil 28. decembra za Nova.rs.
Pročitajte i ovo: Prevladala diplomacija u smirivanju napetosti na sjeveru Kosova, poručio BorrellPrethodno je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) pozvao Beograd i Prištinu da se vrate razgovorima o evropskom predlogu za dijalog.
"Apsolutno je važno da se ovakve vrste problema zaustave, da se uklone barikade, smiri situacija i vrati razgovoru o predlogu koji smo stavili na sto kako bismo našli trajno rešenje za tenzije između Prištine i Beograda", rekao je Borelj novinarima u Briselu 15. decembra.
I specijalni izaslanik SAD za pregovore Srbije i Kosova Gabrijel Eskobar (Gabriel Ecobar) je poručio da barikade treba da uklone oni koji su ih postavili.
"Ali, treba i da im damo politički put kako bi mogli diskutovati o njihovim pritužbama, kroz političke i diplomatske kanale", rekao je Eskobar za RSE 13. decembra.
Šta se dešavalo na terenu?
U Srbiji su vojska i policija krajem decembra stavljeni u stanje "pune borbene gotovosti", nakon što su Srbi sa severa Kosova podigli barikade 10. decembra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 26. decembra naredio stavljanje vojske i policije u stanje pripravnosti "do nivoa upotrebe oružane sile".
Premijerka Ana Brnabić je 27. decembra objasnila da podizanje pune borbene gotovosti znači spremnost države da reaguje "ako neko napadne Srbe na Kosovu".
Pojedini mediji preneli su, uz snimke, da je 26. decembra šest haubica - topova dalekog dometa Vojske Srbije bilo raspoređeno dva kilometra od graničnog prelaza Jarinje.
Haubice su ubrzo vraćene u kasarnu u obližnjoj Raški, a iz Ministarstva odbrane nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa šta je bio cilj ovog poteza.
Kosovske vlasti su u više navrata navodile da imaju kapacitet da uklone barikade na severu, ali da je odlučeno da se KFOR-u pruži prilika da ubedi lokalne Srbe da sami uklone tešku mehanizaciju kojom blokiraju puteve.
Pročitajte i ovo: Kurti sa čelnicima KFOR-a i Eulexa: Mora se obezbediti sloboda kretanjaTako je 22. decembra ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) rekao da se čeka da KFOR što pre reaguje, te dodao da će ako se to ne dogodi Kosovo samo ukloniti barikade.
Takođe je premijer Kosova Aljbin Kurti 28. decembra, govoreći o barikadama na severu, rekao da vlasti "neće razgovarati i sarađivati s kriminalcima", već će ih "uhapsiti".
Potpredsednik Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku zvaničnog Beograda, Milan Radoičić je pod sankcijama Vašingtona i Londona zbog korupcijskih dela, dok ga Kosovo traži zbog sumnji da je zastrašivao svedoke u slučaju Brezovica.
Pre postavljanja barikada, kosovske vlasti pokušale su da organizuju lokalne izbore na severu Kosova kao odgovor na odluku predstavnika tamošnjih Srba da napuste kosovske institucije.
Na sugestiju EU i SAD, izbori su odloženi za proleće iduće godine kako bi se izbegla eskalacija situacije.
U međuvremenu je Vlada Srbije 15. decembra uputila zahtev KFOR-u da se do hiljadu pripadnika srpske policije i vojske vrati na Kosovo.
Beograd je tu odluku doneo kao reakciju na, kako tvrde vlasti u Beogradu, pojačano prisustvo kosovske policije na severu Kosova.
Do toga je došlo nakon što su Srbi 5. novembra napustili kosovske institucije, uključujući i policiju, zbog neslaganja sa odlukom Vlade Kosova o preregistraciji tablica koje izdaje Srbija kosovskim.