Šta koči usvajanje Zakona o Specijalnom sudu Kosova

Ilustrativna fotografija

Ne ometaju samo tehnikalije procesuiranje nacrta Zakona o Specijalnom sudu za ratne zločine u Skupštini Kosova, već i sam sadržaj. Naime, u zakonu se pominje termin "genocid", i to je ono što je dovelo do neslaganja. O ovom zakonu Vlada Kosova pregovara sa pravnim predstavnicima EU, i očekuje se da će se naći na glasanju onda kada Skupština izglasa ustavne amandmane za formiranje Specijalnog suda.

Specijalni sud treba da se bavi navodima iz izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija, koje je predstavio Savetu Evrope - o navodnoj trgovini bivših pripadnika OVK organima srpskih civila tokom 1999. i 2000. godine.

Poslanik Demokratskog saveza Kosova, Armend Zemaj, istovremeno i član skupštinskog Odbora za zakonodavstvo, kaže da nacrt zakona još uvek nije prosleđen Odboru i da konačan sadržaj još nije poznat. Ali, termin genocid, kako kaže, u svim je okolnostima u suprotnosti sa Ustavom Republike Kosova.

"Reč genocid prevazilazi Ustav i ljudska prava, ali i Krivični zakon. Taj termin uključuje širok spektar delovanja, bilo da se radi o masovnoj eliminaciji ili potpunom nestanku jednog naroda, što se na Kosovu nije desilo, već se desilo kada se govori o odnosu Srba prema kosovskim Albancima", kazao je Zemaj za RSE.

Ukoliko se Brisel ne složi da izbriše tu reč iz zakona, onda će Skupština Kosova to uraditi prilikom razmatranja i usvajanja, dodao je Zemaj.

"Odbor i Skupština to treba da izmene. Termin 'genocid' se ne može prepisati Kosovu ni pod kojim okolnostima", kazao je on.

Vladajuće Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova u potrazi su za glasovima a kako bi ustavne promene i zakon prošle kroz skupštinu. Skupština je u petak odložila sednicu o ovom pitanju, uz obrazloženje da se treba sačekati na precizniji prevod Zakona. Opozicija se inače protivi formiranju Specijalnog suda.

Podpredsednik pokreta Samoopredeljenje, Driton Ćauši, kaže da je za ovu partiju jedino moguće rešenje da kosovske institucije ne prihvate ovaj Sud. Nije samo termin „genocid“ ono što se ne odobrava, dodaje on, već ceo zakon kao i napori za optužbom i prebacivanjem krivice na pripadnike OVK-a i kosovskim Albancima uopšte.

"Mi se u kontinuitetu protivimo Specijalnom sudu i optužbama iz ovog slučaja, među kojima je i termin 'genocid', ili optužbi za genocid, a što ovaj sud čini još problematičnim. Zna se dobro ko je na Kosovu počinio genocid. To je bila srpska strana, srpska država koja je sistematski delovala u sklopu onog što se smatra genocidom", kazao je on.

Što se tče finansiranja, navodi se da je EU preuzela obavezu za sve troškove formiranja Specijalnog suda, uključujući i plate osoblja, koje će biti međunarodno.

Za odbranu optuženih u ovom slučaju, Vlada Kosova se prethodno izjasnila da će preuzeti odgovornost za pokriće troškova, ali poslanik Zemaj navodi da je ta ideja neprihvatljiva, zato što se niko ne treba braniti novcem kosovskih građana, i to za navodne zločine kojima će se baviti Specijalni sud.