Ni nedelju dana od početka primene Sporazuma o integrisanom upravljanju granicom, nije jasno kakav se režim sprovodi na prelazu Jarinje. Dok vlasti u Beogradu ponavljaju da će se tek razgovarati o tome da li će se na Jarinju naplaćivati carina i u čiji budžet će ići ta sredstva, predstavnici Euleksa tvrde da se ovaj prelaz po tome neće razlikovati od drugih.
Dok pregovarači timovi Beograda i Prištine pokušavaju u Briselu da utvrde šta su se zapravo dogovorili premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači o Sporazumu o integrisanom upravljanju granicom – protesti Srba sa severa Kosova na Jarinju pokazuju da ni građani ne znaju po kojoj će proceduri ulaziti na ovom prelazu. To u prvi plan vraća pitanje da li se uprkos pisanim garancijama Vlade, inače, uslovu za prekid blokade radova na integrisanom prelazu na Jarinju, carina ipak naplaćuje i kuda ide taj novac.
Na to pitanje odgovor nema ni sam premijer Ivica Dačić, inače jedan od garanta izvršne vlasti da naplate carina za robu koja ide na sever Kosova neće biti.
„Sednica tih radnih grupa koje bi trebalo da otklone sve te nedostatke, jer smo se mi dogovorili u Briselu da neće biti naplate carina do 10. januara kada se nastavlja dijalog o tim temama o kojima je potrebno naći odgovorajuće održivo rešenje. Da li se plaćaju carine, dažbine, kome se plaćaju, kako se dele prihodi. Zato je bitno da se nastavi dijalog u tom smislu“, rekao je Dačić.
Prema tvrdnjama bivših pregovarača sa Prištinom u Sporazumu o integrisanom upravljanju prelazima nigde nema govora o bilo kakvim prihodima koji bi se naplaćivali na prelazima između Srbije i Kosova. To je, objašnjava bivši šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović, namerno učinjeno tokom ranijih pregovora sa Prištinom kako bi se sprečila eventualna pogrešna tumačenja ili zloupotrebe.
„Zato što je naš stav bio da Srbi na severu Kosova ne treba da plaćaju nikakve prihode prištinskim vlastima. I mi smo sa Editom Tahiri i Robertom Kuperom odbili bilo kakav razgovor o tome. Mi smo to stavili ad akta, zato što ta stvar mora da se rešava na političkom nivou, što se sada vidimo i dešava. Da li se u ovom trenutku naplaćuju carine, ja ne znam. Ali znam da je premijer Dačić i vlada Srbije dala pisane garancije da se to neće dešavati. Sada izgleda vidimo da se nisu dobro razumeli i da je Dačić ustvari rekao da će on tek 10. januara o tome razgovarati sa Hašimom Tačijem“, kaže Stefanović.
Jedna poruka za javnost, druga za Brisel
Uprkos tome što su se otvoreno protivili carinjenju robe za Srbe sa severa Kosova, bivši članovi srpskog pregovaračkog tima detaljno su razradili proceduru prilikom ulaska na prelazima sa Kosovom. Tako Stefanović tvrdi da bi na osnovu toga što su dogovorili najznačajniju ulogu trebalo da ima Misija Evropske unije na Kosovu.
„Ako se sve strane pridržavaju dogovora, carinu bi trebalo da naplaćuje Euleks. I veći deo prihoda bi trebalo da se uplaćuje srpskim opštinama na severu Kosova. Ali mislim da Hašim Tači na to neće pristati i da će naša vlast na kraju biti primorana da prihodi idu u prištinski budžet iz koga bi onda raspodelili ta sredstva na sever. Ne bi ih međutim davali opštinama u sistemu Srbije, jer ih smatraju ilegalnim. Prema tome, tu se postavlja pitanje da li su oni uopšte bilo šta uspeli da dogovore i da li mogu bilo šta da dogovore“, ističe Stefanović.
Mada se prvog dana tokom našeg boravka na Jarinju nije, po režimu saobraćaja, moglo videti da postoje problemi – očigledno je da su ostale mnoge nedoumice kakav će se režim sprovoditi na prelazima. Pojedini stručnjaci, među kojima je i Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, smatraju da je neiskrenost zvaničnog Beograda glavni problem. Pogotovo što su, kako tvrdi, još decembra prošle godine dogovorene neke procedure.
„Da li je razlog što strahuje od incidenata ili oni imaju interesa u tom nekontrolisanom kretanju robe i finasija to je nešto drugo. Takođe je vrlo interesantno da se Vučić i Dačić pozivaju na to da moraju da se poštuju dogovori koje je prošla vlada napravila sa međunarodnim zvaničnicima da bi Srbija ostala kredibilna država i da ne bi ispalo da ne poštuje svoje ranije preuzete obaveze. Čini mi se da ovaj deo, onaj deo koji oni za javnost u Srbiji neće da kažu i da to ide u ovu priču, jednu poruku za javnost u Srbiji, a drugu poruku, nažalost, za Brisel“, ocenjuje Milić.
Za to vreme, vladajuća koalicija i dalje obećava skoro usaglašavanje platforme o Kosovu, što je više puta do sada bilo najavljivano pa otkazivano. Najnovije opravdanje za kašnjenje stiglo je od jednog od čelnika Socijalističke partije Srbije Branka Ružića, koji je pokušao da objasni kako je to, kako je rekao, kompleksan tekst u čijem fokusu bi trebalo da bude, kako očuvanje državnih interesa, tako i uvažavanje realnosti.
„Ono što je najvažnije je da je državni vrh postigao praktično potpuno jedinstvo u vezi sa platformom o Kosovu, naravno i evropskih integracija i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mislim da će predsednik Srbije platformu šefovima poslaničkih grupa predstaviti do kraja nedelje“, rekao je Ružić.
Dok pregovarači timovi Beograda i Prištine pokušavaju u Briselu da utvrde šta su se zapravo dogovorili premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači o Sporazumu o integrisanom upravljanju granicom – protesti Srba sa severa Kosova na Jarinju pokazuju da ni građani ne znaju po kojoj će proceduri ulaziti na ovom prelazu. To u prvi plan vraća pitanje da li se uprkos pisanim garancijama Vlade, inače, uslovu za prekid blokade radova na integrisanom prelazu na Jarinju, carina ipak naplaćuje i kuda ide taj novac.
Na to pitanje odgovor nema ni sam premijer Ivica Dačić, inače jedan od garanta izvršne vlasti da naplate carina za robu koja ide na sever Kosova neće biti.
„Sednica tih radnih grupa koje bi trebalo da otklone sve te nedostatke, jer smo se mi dogovorili u Briselu da neće biti naplate carina do 10. januara kada se nastavlja dijalog o tim temama o kojima je potrebno naći odgovorajuće održivo rešenje. Da li se plaćaju carine, dažbine, kome se plaćaju, kako se dele prihodi. Zato je bitno da se nastavi dijalog u tom smislu“, rekao je Dačić.
Prema tvrdnjama bivših pregovarača sa Prištinom u Sporazumu o integrisanom upravljanju prelazima nigde nema govora o bilo kakvim prihodima koji bi se naplaćivali na prelazima između Srbije i Kosova. To je, objašnjava bivši šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović, namerno učinjeno tokom ranijih pregovora sa Prištinom kako bi se sprečila eventualna pogrešna tumačenja ili zloupotrebe.
„Zato što je naš stav bio da Srbi na severu Kosova ne treba da plaćaju nikakve prihode prištinskim vlastima. I mi smo sa Editom Tahiri i Robertom Kuperom odbili bilo kakav razgovor o tome. Mi smo to stavili ad akta, zato što ta stvar mora da se rešava na političkom nivou, što se sada vidimo i dešava. Da li se u ovom trenutku naplaćuju carine, ja ne znam. Ali znam da je premijer Dačić i vlada Srbije dala pisane garancije da se to neće dešavati. Sada izgleda vidimo da se nisu dobro razumeli i da je Dačić ustvari rekao da će on tek 10. januara o tome razgovarati sa Hašimom Tačijem“, kaže Stefanović.
Jedna poruka za javnost, druga za Brisel
Uprkos tome što su se otvoreno protivili carinjenju robe za Srbe sa severa Kosova, bivši članovi srpskog pregovaračkog tima detaljno su razradili proceduru prilikom ulaska na prelazima sa Kosovom. Tako Stefanović tvrdi da bi na osnovu toga što su dogovorili najznačajniju ulogu trebalo da ima Misija Evropske unije na Kosovu.
Borislav Stefanović
„Ako se sve strane pridržavaju dogovora, carinu bi trebalo da naplaćuje Euleks. I veći deo prihoda bi trebalo da se uplaćuje srpskim opštinama na severu Kosova. Ali mislim da Hašim Tači na to neće pristati i da će naša vlast na kraju biti primorana da prihodi idu u prištinski budžet iz koga bi onda raspodelili ta sredstva na sever. Ne bi ih međutim davali opštinama u sistemu Srbije, jer ih smatraju ilegalnim. Prema tome, tu se postavlja pitanje da li su oni uopšte bilo šta uspeli da dogovore i da li mogu bilo šta da dogovore“, ističe Stefanović.
Mada se prvog dana tokom našeg boravka na Jarinju nije, po režimu saobraćaja, moglo videti da postoje problemi – očigledno je da su ostale mnoge nedoumice kakav će se režim sprovoditi na prelazima. Pojedini stručnjaci, među kojima je i Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, smatraju da je neiskrenost zvaničnog Beograda glavni problem. Pogotovo što su, kako tvrdi, još decembra prošle godine dogovorene neke procedure.
„Da li je razlog što strahuje od incidenata ili oni imaju interesa u tom nekontrolisanom kretanju robe i finasija to je nešto drugo. Takođe je vrlo interesantno da se Vučić i Dačić pozivaju na to da moraju da se poštuju dogovori koje je prošla vlada napravila sa međunarodnim zvaničnicima da bi Srbija ostala kredibilna država i da ne bi ispalo da ne poštuje svoje ranije preuzete obaveze. Čini mi se da ovaj deo, onaj deo koji oni za javnost u Srbiji neće da kažu i da to ide u ovu priču, jednu poruku za javnost u Srbiji, a drugu poruku, nažalost, za Brisel“, ocenjuje Milić.
Za to vreme, vladajuća koalicija i dalje obećava skoro usaglašavanje platforme o Kosovu, što je više puta do sada bilo najavljivano pa otkazivano. Najnovije opravdanje za kašnjenje stiglo je od jednog od čelnika Socijalističke partije Srbije Branka Ružića, koji je pokušao da objasni kako je to, kako je rekao, kompleksan tekst u čijem fokusu bi trebalo da bude, kako očuvanje državnih interesa, tako i uvažavanje realnosti.
„Ono što je najvažnije je da je državni vrh postigao praktično potpuno jedinstvo u vezi sa platformom o Kosovu, naravno i evropskih integracija i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mislim da će predsednik Srbije platformu šefovima poslaničkih grupa predstaviti do kraja nedelje“, rekao je Ružić.