Ako Toni Bler i dalje savetuje Vladu Srbije, pravi je trenutak da vlast u Beogradu razmisli da prekine saradnju sa njim, ocenili su sagovornici RSE. Osim što su od samog početka nejasni motivi i efekti ovog aranžmana, on je sada doveden u pitanje i nakon izveštaja o ulozi nekadašnjeg britanskog premijera u vezi sa vojnom intervencijom u Iraku.
Ekonomska novinarka Ruža Ćirković kaže da posle najnovijeg razvoja događaja nema dilemu.
„Moje mišljenje je da vlada treba odmah da prekine svaku saradnju sa njim. Toni Bler je čovek kog je komisija njegove države, na neki način, osudila za taj angažman u Iraku. I on sam je priznao da je napravio katastrofalnu grešku sa nesagledivim posledicama, pa bi mi iz moralnih razloga trebalo da raskinemo ugovor sa njim“, kaže Ćirković.
Od samog početka brojne kontroverze pratile su odluku premijera Srbije Aleksandra Vučića da angažuje Tonija Blera, uz kampanju vođenu u nekim domaćim i posebno ruskim medijima, da je bivši britanski premijer „čovek koji je 99. bombardovao Srbiju“ i konstataciju zapadne štampe da su njih dvojica uprkos tome sada na istoj strani, u kojima su dominirala pitanja šta je zadatak Blerove agencije i ko plaća njene usluge.
Sada se, smatra ekonomista Saša Đogović, osim etičkog može otvoriti i pitanje imidža Srbije u svetu.
„Uloga Tonija Blera vezana za bombardovanje Iraka imaće dalekosežnije negativne implikacije u globalnim okvirima, nego njegova uloga u bombardovanju SR Jugoslavije. Ukoliko njegova agencija u svetu treba da lobira za interese Srbije, u ovim okolnostima to može biti problem jer se Bler sada pominje u lošem kontekstu“, objašnjava Đogović.
Državna komisija Velike Britanije objavila je, posle sedam godina istrage, da je Toni Bler insistirao na vojnoj intervenciji u Iraku na bazi nedovoljno čvrstih obaveštajnih podataka i pre nego što su iscrpljena sva mirna rešenja, kao i da je osam meseci pre invazije obećao podršku tadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu.
Toni Bler, koji je do juna 2015. osam godina bio i međunarodni izaslanik za Bliski istok, upravo je pri kraju tog mandata postao i savetnik srpske vlade. Mediji su javili da je na tajnom sastanku u Beogradu ministrima održao predavanje, a do danas se samo nezvanično priča da je Vlada Srbije od kuće "Tony Blair Associates" otkupila model rada premijerskog kabineta po principu "delivery unit-a”.
Čak i da sada hoće da se otarasi saradnje sa Blerom, tvrdi Ruža Ćirković, vlast bi se našla u nebranom grožđu.
“Ti savetnici, tipa Blera, uzimaju se zbog svojih veza koje imaju. Prvenstveno da bi za klijenta lobirali po svetu. Ne verujem da služe za to da bi ih Vučić zvao da pita da li da smanji penzije. Toni Bler je nesumnjivo uticajan i moćan, i verujem da je napravio odličan ugovor sebi u korist. Verovatno bi Srbija morala da mu plati ogromno obeštećenje u slučaju raskida ugovora”, kaže Ćirković.
U jeku priče o ovom aranžmanu mediji su nezvanično objavili da će ugovor sa privatnom firmom bivšeg britanskog premijera platiti Ujedinjeni Arapski Emirati, ali ove informacije predstavnik Blerove agencije nije hteo ni da potvrdi ni da demantuje.
Saša Đogović veruje da je poslom sa Blerom Vučić želeo da pojača svoju reformsku priču.
“Sada ostaje upitno da li i dalje preko Blerove firme može da podržava takav imidž u javnosti. Ili mu je korisnije da, poštujući etiku, angažuje neku drugu agenciju”, kaže Đogović.
Toni Bler nije jedino zvučno ime u timu spoljnih saradnika Aleksandra Vučića, jer sve je počelo sa bivšim direktorom Međunarodnog monetarnog fonda Dominikom Stros Kanom, koji je u to vreme bio optužen za pokušaj silovanja sobarice. Zatim su za njim u Beograd kao savetnici stigli i nekadašnji austrijski i italijanski zvaničnici Alfred Guzenbauer i Franko Fratini.
Da li su njihove usluge zaista potrebne Srbiji, zaključuje Ruža Ćirković, najbolje se videlo proteklih godina.
“Čini mi se da te savetnike mi ne biramo po svojoj volji, već da su nam nametnuti. U međunarodnim organizacijama i institucijama verovatno imaju spisak tipova koji su ih zadužili kada su bili na nekim funkcijama, i sada im se revanširaju tako što ih protežiraju i nalaze im poslove. Mislim da oni ni ne obavljaju neke naročite savetodavne funkcije”, smatra Ćirković.