Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić obratiće se sledeće sedmice premijeru Srbije i izabranom predsedniku države Aleksandru Vučiću sa zahtevom da se reši status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, u kom je novinarima Radio Slobodna Evropa ulazak odobren marta 2016. "Ili rešiti status ili ga ugasiti", jasan je Dačić u izjavi za dnevni list “Politika”.
Podsetimo, radi se o objektu, prema tvrdnjama njegovih osnivača isključivo humanitarnog karaktera, čije funkcionisanje na teritoriji Srbije nije regulisano nijednim dokumentom poslednjih pet godina – koliko postoji. Uspostavljen je na osnovu međudržavnog sporazuma Rusije i Srbije. U delu javnosti figurira stav da bi status osoblja Centra trebalo da bude identičan onome koji imaju civilni i vojni službenici SAD-a i NATO-a u Srbiji.
Aludirajući na sporazum iz 2006. godine potpisan sa Sjedinjenim Američkim Državama čime je oružanim snagama i civilnom osoblju Ministarstva odbrane te zemlje izjednačen status sa administrativnim i tehničkim osobljem ambasade u Beogradu, Dačić podvlači:
"To pitanje mora da se reši, ovako ili onako. Zapadne zemlje imaju primedbe, iako su oni to isto, a i više od toga, dobili sporazumima sa Srbijom. Šta je onda problem sa centrom u Nišu, koji čak nije ni vojni nego civlini i humanitarni i to zajednički srpsko-ruski? U predlogu sporazuma stoji gotovo ista formulacija", poručio je Dačić, primetivši da se usvajanje Sporazuma o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima Srpsko-ruskog humanitarnog centra čeka od avgusta 2014. godine.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ruski centar u Nišu
Taj objekat, koji se nalazi neposrednoj blizini niškog aerodroma i autoputa odakle ruski timovi polaze u pomoć u vanrednim situacijama, neprestano podgreva sumnje u namere Moskve da osnaži vojno prisustvo u području okruženom NATO državama kojima se poslednja priključila Crna Gora.
„Kome to smeta da humanitarni centar koji se bavi isključivo pomoći pri poplavama, požarima i ostalom da dobije poseban status?“, komentar je Stevice Deđanskog, profesora i direktora nevladine organizacije Centar za razvoj međunarodne saradnje.
Kao objašnjenje razloga zbog kojih je ovo pitanje toliko bitno navodi “ravnopravnost sa predstavnicima zapadnih država”.
„Funkcioniše i bez statusa za onu namenu zbog koje je i osnovan. Humanitarnim radom se bavi imao status ili ne. Ali moje mišljenje je da je pravedna stvar da dobije poseban diplomatski status zbog toga što druge organizacije – pre svega predstavnici vojnih organizacija imaju veća ovlašćenja i mogućnosti – nego jedan humanitarni centar“, smatra Deđanski.
Kao jednu od glavnih smetnji radu Srpsko - ruskog centra Ivica Dačić je podcrtao nedostatak sredstava, pošto kako je rekao, ruska strana zbog nerešnog statusa ne izdvaja novac za finansiranje.
Ne ispuštajući iz vida da je u ovom slučaju domaći zvaničnik potegao pitanje statusa Srpsko-ruskog centra u Nišu – Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond, sumnja da je taj impuls neminovno došao spolja.
„Meni se čini da je pitanje statusa osoblja Centra dolazi pre svega od strane Moskve, a ne na zahtev države domaćina. Odnosno, ne postoji neki okvir kojim bi taj status bio definisan kao što je u slučaju sa programom Partnerstvo za mir. Pošto je sam Rusko-srpski centar osnovan na ad hoc osnovi – direktnom sporazumu dve države“, kaže Novaković miseći na sporazum između Srbije i NATO-a iz prošle godine koji predviđa slobodu kretanja i imunitet svim pripadnicima Alijanse u Srbiji.
Istovremeno Evropska komisija je krajem prošle godine uputila smernicu Srbiji da bi trebalo da poštuje pravila Evropske unije oko centra u Nišu – s obzirom na to da je potpisnica njenog Civilnog mehanizma za upravljanje katastrofama.
Takođe, sa te lokacije je Srbija – čije je zvanično opredeljenje da u mirovnim operacijama učestvuje isključivo pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske unije, u saradnji sa Rusijom oktobra prošle godine slala pomoć ugroženim civilima u sirijskom gradu Alepu.
Humanitarna pomoć za Alepo na aerodromu u Nišu
Tim potezom jedno humanitarno pitanje neizbežno je pretvoreno u političko. Naime, ukoliko je namera bila isključivo humanitarna, onda se pomoć mogla slati preko organizacija koje pomažu unesrećenim građanima Sirije, a ne sa jednom od država uključenih u tamošnji sukob.
Stevica Deđanski ocenjuje da se funcionisanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra koristi za podizanje tenzija u odnosima Srbije sa njenim partnerima.
„Time gubimo prijatelje i na jednoj i na drugoj strani i na istoku i na zapadu – što nam baš i nije potrebno. S obzirom na našu poziciju. Zaključak je da bi lopta trebalo malo da se spusti i da se priča ne diže tamo gde nije potrebno. I ovako imamo dovoljne pritiske u okruženju. Zašto bi i sad oko toga pravili neki problem", smatra Deđanski.
Atmosfera u kojoj se takođe pominjalo zatvaranje ovog objekta pratila je jednu od poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Srbiji. Lavrov je, prošlog decembra u Beogradu, izneo konstataciju da Evropska unija od Srbije traži njegovo zatvaranje – što je Aleksandar Vučić kategorički odbacio.
„Moguće je da je Sergej čuo to na nekom drugom mestu. Od mene to nisu tražili“, rekao je tada Vučić.
Ko je šta čuo: Sergej Lavrov i Aleksandar Vučić
„Verujem da premijer, odnosno izabrani predsednik na ovu inicijativu neće reagovati jer je sam prethodnog puta direktno odbio“, kaže Igor Novaković i dodaje da vlasti Srbije ovo pitanje i dalje koriste kao adut za balansiranje u relacijama sa zapadom.
„To jasno svedoči da Vlada stavlja do znanja partnerima na Zapadu da postoje i drugi partneti sa kojima može da sarađuje ukoliko su određeni procesi koji su od interesa za Republiku Srbiju usporeni – odnosno u blokadi“, zaključuje Igor Novaković.
Inače, potpisivanje sporazuma o diplomatskom imunitetu osoblja u Srpsko-ruskom centru u Nišu više puta je najavljivano i potom odlagano.