Kandidat za predsednika Srbije i lider DS Boris Tadić u obilasku voćnjaka Slavoljuba Mijailovića u Selevcu kraj Smederevske Palanke, foto: Tanjug
Ova izborna kampanja u Srbiji donela je i jedan novi, nesvakidašnji fenomen. Skoro svi partijski lideri su gotovo do neukusa pohrlili ka selu u plastenike i štale. Nemajući šta da ponude, izborna obećanja daju među rasadom, kravama, cvećem, pa i bumbarima.
Borba političara za glasove iz plastenika i štala postala je već predmet viceva. U jednom od njih se opisuje kako ukućani uveče primećuje da je u njihovoj štali već sve od poslova obavljeno, a znajući da to nije uradio niko od njih, domaćin konstatuje da je opet neko od političara dolazio.
Poljoprivrednici su i sami iznenađeni ovim neočekivanim gostima. Na užičkoj pijaci sa njima je razgovarala naša Novka Ilić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Poljoprivrednici o izborima
Oni koji predvode svoje stranke na izbornim listama ipak su neumorni. Miluju stoku, okopavaju brazde. Izborna obećanja daju među rasadom, paprikama, kravama, cvećem, pa i bumbarima.
Nekadašnje mitinge i bombastične političke poruke zamenili su plastenicima i pričama o poljoprivrednoj proizvodnji, razvoju porodičnog biznisa. Toga su se poduhvatili i Boris Tadić, i Tomislav Nikolić, ali i Mlađan Dinkić.
VIDEO: (Boris Tadić u predizbornoj kampanji, april 2012.)
Nikolić pored jedne štale poručuje kako je život u selu postao nepodnošljiv. “Ustaje ujutru, leže uveče, kad sabere godinu ništa mu nije ostalo”, kaže on.
Dinkić iz plastenika sa rasadom paradajza u ruci predlaže da nova vlada udvostruči budžet za poljoprivredu.
“I obezbedi povrtarima sredstva da kupe moderne sisteme za grejanje plastenika na bio gorivo i da mogu da kupe sisteme za navodnjavanje kap po kap”, kaže Dinkić.
Proizvodnja cveća je takođe poljoprivreda, ocenjuje Tadić.
“Ja sam potpuno impresioniran, stvarno želim da vam čestitam i da ohrabrimo i druge ljude u Srbiji da krenu u ovakvu proizvodnju”, poručio je Tadić.
Manite se štala
A onaj ko računa da će i ovoga puta, kao i pre četiri godine, biti tas na vagi za formiranje vlade lider socijalista Ivica Dačić skrećući pažnju na ovaj fenomen kao da svojim potencijalnim koalicionim partnerima poručuje: ljudi, manite se štala i plastenika, ja sam taj bez koga nećete moći da formirate vladu.
“Vidite da se ovde kod nas političari bave štalama, njivama, proizvodnim halama i paradajzom, to sve deluje kao neke bajke ili basne”, rekao je Dačić.
Za zelenišem je prvi posegnuo Bogoljub Karić još 2004. godine u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije. Doduše on je zelenom salatom mahao sa bine, ali je stigao do trećeg mesta i 18 odsto podrške birača.
Danas, osam godina kasnije kao da se svi kandiduju za ministra poljoprivrede a zeleniš je neizostavni marketinški deo kampanje. Režiser Stevan Filipović vidi u tome populistički pristup približavanja biračima.
“Video sam jedan kadar Tadića u štali i to je bilo dosta duhovito, a zapravo je reč o dosta oprobanoj tradiciji, počevši od onog selo gori a baba se češlja, negde nekog populističkog pokušaja da se približi tome kako marketinške agencije zamišljaju to srpsko selo”, kaže Filipović. “Nisam očekivao ništa ozbiljnije zato što znam da nemaju šta da ponude. U pitanju je dosta prazna demagogija i ako ne postoji ništa ispod toga onda to vrlo teško može negde da se definiše u nekoj kampanji”, dodaje on.
A kada su poljoprivrednici pre samo desetak dana na traktorima krenuli u Beograd da se vlastima požale na tegobe svog posla, nezadovoljni novim merama subvencionisanja poljoprivredne proivodnje po prinosu, a ne po hektaru, ta ista vlast ih je policijom zaustavila na prilazima prestonici.
Ekonomski novinar i kolumnista Ruža Ćirković, ocenjuje da su se političari u ovoj trci za glasove do neukusa bacili na poljoprivredu.
“Pošto je za prethodnih deset godina Srbija potpuno dezindustrijalizovana, njena privreda je gotovo upropašćena sem tog dela koji se naziva poljoprivreda, pa sad ispada da je Srbiji ostalo da se bavi poljoprivredom. Pošto nemamo more i ne znam da li imamo velike mogućnosti za turizam, i onda političari ne mogu da se reklamiraju onim što su upropastili nego onim što još funkcioniše, a poljoprivreda finkcioniše manje više sama od sebe”, navodi Ćirković.
Ali, ni poljoprivrednici nemju dilemu zašto su ih se politčari baš sada setili posle godina ignorisanja poljoprivrede:
