„Ideje o izgradnji Srpskog toka nam nisu poznate“, rekao je za RSE direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, povodom najava srpskih zvaničnika da bi neuspelu ideju o izgradnji gasovoda Južni tok uskoro bi mogao da zameni novi projekt – u medijima nazvan Srpski tok.
U pitanju je trasa kojom bi se gas dopremao preko Bugarske, a koja, kako je rekla predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, postaje gasno čvorište Evrope pošto Rusija planira da od 2019. godine ukine transport gasa preko Ukrajine.
„Da budem iskren, ne znam šta tačno znači reč ’Srpski tok’ i ne znam za te planove, ali izgradnja svakog gasovoda traje veoma dugo“, ukazuje Kopač.
„Vidimo da interkonekcija između Srbije i Bugarske koja se planira već godinama i gde je već nekih pet memoranduma o razumevanju potpisano između dve zemlje i gde je EU dala 80 odsto budžeta srpskoj strani, još nema nekih pomaka i predviđa se izgradnja tek 2022. godine. Tako da, samo želim ilustrirati da gradnja svakog gasovoda traje veoma dugo i da ne može očekivati ništa u veoma kratkom vremenu“, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice za RSE.
Kopač za RSE kaže i da svaki projekat ove vrste mora biti usklađen sa evropskom regulativom. „Na žalost, to do sada nije bio slučaj“, istakao je.
Drugi sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) ukazuju da je projekat dobro zamišljen, ali takođe ističu i da je istovremeno teško izvodiv, kao i da bi mišljenje o njemu tek trebalo da dâ i Evropska komisija.
"U pitanju je lepa želja političara koji se u Srbiji i Bugarskoj bave gasom", rekao nam je predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić.
"Teško da bi taj projekat mogao da zaživi dok Evropska komisija i SAD ne daju zeleno svetlo. To je velika nepoznanica. Praktično, Turski tok nije završen, ne zna se gde će da uđe u EU – da li preko Grčke, da li preko Bugarske – znači to je otvoreno. Ako uđe preko Bugarske, Evropska komisija treba da dâ saglasnost, s jedne strane a, s druge strane, Bugarska nema para, mi nemamo para, a možda ni EU nema para za gradnju takvog gasovoda... Tako da, mislim da je to dobra ideja, ali je teško realizovati“, rekao je Vuletić za RSE.
Preduzeće South Stream d.o.o. (Južni tok d.o.o.) je početkom nedelje preregistrovano u novu firmu "Gastrans", koja bi, prema navodima medija, upravo trebalo da radi na novom gasovodu u Srbiji.
Podsetimo da je 49 odsto Južnog toka d.o.o. bilo je u vlasništvu srpskog Srbijagasa, a 51 odsto ruskog Gasproma.
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, koji je na čelu i nove-stare rusko-srpske kompanije (Aleksander Siromjatin je sa ruske strane, prim. aut.) nije mogao da potvrdi da će baš "Gastrans" raditi na realizaciji novog gasovoda.
Cevi gasovoda Južni tok, 2014.
Ovdašnji mediji su u međuvremenu preplavljeni natpisima u kojima se većinom navodi da bi budući gasovod trebalo da ide trasom predviđenom za izgradnju gasovoda Južni tok, a njime bi, dodaje se, ruski gas iz Turskog toka (kojim je u manjem obimu "oživljen" Južni tok, prim. aut.) od bugarske granice bio transportovan kroz Srbiju do Mađarske.
"Tehnički, najavljeni projekat je izvodiv i racionalan", smatra viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za čvrsta i fosilna goriva Aleksandar Kovačević. On ističe da se sada postavlja pitanje daljih aranžmana u njegovoj realizaciji, kao i, što je posebno bitno, regulativnog okvira.
Naime, Kovačević navodi i da je EU u međuvremenu precizirala svoje propise koji se tiču takvih projekata.
"Tako da predstoji procedura pred Evropkom komisijom i tu će se onda jasno uočiti kakve su performanse projekta u tom, regulatornom smislu", navodi Aleksandar Kovačević za RSE.
Izgradnja Južnog toka je otkazana krajem 2014. godine, upravo zbog protivljenja Evropske unije. Taj projekat stao je tamo gde je i počeo, kada je novembra 2013. prva cev simbolično zavarena u prisustvu državnog vrha u mestu Šajkaš, u vojvođanskoj opštini Titel.
Tri godine kasnije, iz zvaničnih krugova ponovo dopiru uveravanja da će novi gasovod biti napravljen, te da očekuju da od 2019. gas njime "poteče".
Mapa gasovoda Južni tok
Srpska premijerka Ana Brnabić izjavila je tako pre četiri dana da se početak gradnje očekuje uskoro, kao i da se "trenutno projektuje (gasovod) Niš – Dimitrovgrad".
Premijerka je naglasila i da je u pitanju jedan od prioriteta Vlade Srbije u okviru Berlinskog procesa (čiji je cilj da približi zemlje regiona, prim. aut.).
"Bugarska postaje jedno od gasnih čvorišta ovog dela Evrope i preko Turskog toka, a govori se i o LNG terminalnu tečnog naftnog gasa u Aleksandropolosu, koji će ići prema Grčkoj. To je jedan od naših alternativnih izvora gasa i pametnih energetskih politika", rekla je Brnabić.
Takođe, i Dušan Bajatović, za dnevnik Večernje Novosti je krajem prošle godine rekao da se na interkonekciji od Niša, preko Dimitrovgrada, do granice sa Bugarskom radi ubrzano, te da su ušli u poslove eksproprijacije. On navodi i da je grant Evrope za taj posao 40 miliona evra.
Iz Delegacije Evropske unije u Srbiji je rečeno da se nudi izgradnja gasnog interkonektora, kojim bi se Srbija, preko Bugarske i Grčke, povezala na terminal tečnog prirodnog gasa u Atini, u cilju "povećane bezbednosti snabdevanja Srbije i regiona jugoistočne Evrope i diverzifikacije izvora gasa".
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač Janez Kopač, za RSE ističe da „Srbijagas“, kao preduzeće koje drži monopol na tržištu gasa u Srbiji, „tvrdoglavo odlaže poštovanje zakona o energetici Republike Srbije koje predviđe razdvajanje preduzeća na regularne i komercijalne delatnosti“.
„Zbog toga nema pristupa takozvane treće strane. Agencija za energetiku Republike Srbije, baš je počela postupak u vezi toga i zbog toga potrošači gasa u Srbiji nemaju mogućnost slobodnog izbora dobavljača i nemaju mogućnost da dođu do jeftinijeg gasa do kojeg bi mogli da dođu kada ne bi bilo tog monopola“, kaže Kopač.
Na druge izvore gasa, ukazuje i Aleksandar Kovačević, saradnik Oksfordskog instituta za čvrsta i fosilna goriva.
"Iz ovog prostora se pojavljuje i niz drugih, mogućih potrošača gasa. Znamo da je projekat TAP (Trans-Adria Pipeline, pravac za dopremu gasa od Azerbejdžana do Italije, prim. aut.) u toku i direktno povezuje prostor oko Istanbula, preko Grčke do Italije. Znači, tu se pojavljuje veliko gasno tržište Italije, zatim vrlo veliko gasno tržište same Turske, tu je Grčka i tako dalje. Jednom rečju, gas može da se kupi, ali treba platiti onoliko koliko su spremna da plate ova razvijena tržišta", kaže Kovačević.
Momenat u kome bi potencijalni Srpski tok odigrao tržišnu ulogu sada, dok se o njemu tek razmišlja, svakako je daleko.
Da treba biti oprezan sugeriše to što je javnost svedok da je do sada više puta otvarana priča o gasovodu kroz Srbiju, te da ni trenutno nema garancije da će ovog puta ta zamisao biti pretočena u realnost.