Srpski političari najčešće žive životom koji prosečan građanin može samo da sanja. Letovanja i zimovanja na egzotičnim destinacijama, vožnja u automobilima prestižnih svetskih marki i baškarenje u vilama popločanim mermerom samo su deo luksuza koji „bode oči“ siromašnih stanovnika Srbije.
Najnoviji letnji „hitovi“ predstavnika bivše i sadašnje vlasti u Srbiji su odmor jednog ministra u turskom Beleku, u kom sedmodevno letovanje košta oko 3.000 evra, planinarenje uglednog opozicionog lidera na Andima u Južnoj Americi, gde su troškovi ekspedicije za osvajanje 7.000 metara visokog vrha Ankokagva nekoliko desetina hiljada evra, i odluka bivšeg ministra bez imovine sa platom od 1.000 evra da se skući u luksuznom stanu u Beogradu od pola miliona evra.
Iako su navikli na tradicionalno lagodan život predstavnika vlasti, Beogradjani za RSE kažu da su ogorčeni što su političari u vreme galopirajućeg siromaštva ogrezli u luksuzu:
Dok obični gradjani, oni koji imaju posao, u proseku zaradjuju 360 evra, sa fotografija na stranicama žute štampe publici i potencijalnim glasačima smeše se preplanuli političari u usponu sa snežnih padina dalekih planina, mašu sa bazena iz svetskih hotela najviše kategorije sa “all inclusive” letovanja, pa se čitaoci neretko šale da još samo fali superheroj, kao u stripu “Alan Ford”, koji otima od siromašnih i daje bogatima.
Vladimir Radomirović, urednik antikorupcijskog sajta “Pištaljka”, podseća da srpski političari odavno žive u paralelnom svetu.
“Oni nemaju nikakvog dodira sa realnim životom prosečnih građana. Njihov stil života govori da je korupcija široko rasprostranjena jer je nemoguće da neko ko ima platu od sto hiljada dinara, koliko imaju poslanici u parlamentu, za jedan mandat napravi ogromnu kuću ili da ima posao koji mu donosi milione. Prosto je napravljen sistem u kom gradjani ne mogu da učestvuju u toj vrsti demokratije koja je napravljena po meri jedne male grupe ljudi.”
Najčešća poruka koja u Srbiji poslednjih godina dolazi sa najviših instanci je “stezanje kaiša”, što bi trebalo da znači štednju na svim nivoima, ali da od toga i u bukvalnom smislu nema nema ništa gradjani svakodnevno vide jer se nekada suvonjavi opozicionari u izlizanim farmerkama po dolasku na vlast pretvaraju u gojazne političare u skupocenim odelima.
Život u raskoši i luksuzu nije njihov jedini greh u ovoj priči, zato što oni to vole i da pokažu jer od javnosti ne kriju svoja mesta i predmete uživanja.
Hiphoperka Ivana Rašić, poznata kao Sajsi MC, kaže za RSE da je u važna stavka u profilu srpskog političara da ga ne interesuje kako narod živi.
“Oni troše mnogo para, nose skupe odevne marke, imaju taj “brz” imidž… Prate modu, oblače sportske stvari koje su moderne kod tinejdžera, i time žele da pokažu brz i lagodan način života. Ako bi procenjivali njihov psihološki profil kapiram da bi stigli do nekog nesrećnog detinjstva. Oni su zavisni od moći, pa kapiram da iz toga proizilazi njihova bahatost. To su jedni samoživi egoisti.”
Životnim stilom srpskih političara bavila se i svetska štampa pa je tako sa liste njihovih uživanja navedeno da je jedan bivši ministar investirao u izgradnju luksuznog stambenog naselja u Beogradu, dok će drugom po nedavnom odlasku sa najviše funkcije u državi za stanovanje u vili u elitnom delu prestonice partija godišnje plaćati 50.000 evra.
Vladimir Radomirović smatra da bi sve moglo da se promeni ako gradjani podrže jačanje institucija:
“Verujem da će javnost uspeti da se izbori da političari budu odgovorni za ono što rade. Ne samo da budu krivično odgovorni, već i da postoji moralna odgvornost.”
Ivana Rašić, hiphoperka iz Beograda Sajsi MC, zaključuje da bi dobra poruka političarima mogli da budu njeni antisnobovski stihovi:
“Frida de kantina, kaste i klase luzerski motiv, treš, dno dna, dorćolski supermarket, dragi naš iki, đuđu, suši bar, zlatni opanak, teleća glava, bezobraznica nijedna, halteruša vredna, učenica bedna iz radničke kaste, kapar, brancin, orada…”
Dok su u domaćoj javnosti aktuelne priče o basnoslovno skupim odmorima političara i njihovim poslovnim investicijama vrednim milione Srbija se nalazi u jednoj od do sada najvećih ekonomskih kriza. Država je prezadužena a budžetski deficit veći je od 2,2 milijarde evra.
Najnoviji letnji „hitovi“ predstavnika bivše i sadašnje vlasti u Srbiji su odmor jednog ministra u turskom Beleku, u kom sedmodevno letovanje košta oko 3.000 evra, planinarenje uglednog opozicionog lidera na Andima u Južnoj Americi, gde su troškovi ekspedicije za osvajanje 7.000 metara visokog vrha Ankokagva nekoliko desetina hiljada evra, i odluka bivšeg ministra bez imovine sa platom od 1.000 evra da se skući u luksuznom stanu u Beogradu od pola miliona evra.
Iako su navikli na tradicionalno lagodan život predstavnika vlasti, Beogradjani za RSE kažu da su ogorčeni što su političari u vreme galopirajućeg siromaštva ogrezli u luksuzu:
Vaš browser nepodržava HTML5
Dok obični gradjani, oni koji imaju posao, u proseku zaradjuju 360 evra, sa fotografija na stranicama žute štampe publici i potencijalnim glasačima smeše se preplanuli političari u usponu sa snežnih padina dalekih planina, mašu sa bazena iz svetskih hotela najviše kategorije sa “all inclusive” letovanja, pa se čitaoci neretko šale da još samo fali superheroj, kao u stripu “Alan Ford”, koji otima od siromašnih i daje bogatima.
Vladimir Radomirović, urednik antikorupcijskog sajta “Pištaljka”, podseća da srpski političari odavno žive u paralelnom svetu.
“Oni nemaju nikakvog dodira sa realnim životom prosečnih građana. Njihov stil života govori da je korupcija široko rasprostranjena jer je nemoguće da neko ko ima platu od sto hiljada dinara, koliko imaju poslanici u parlamentu, za jedan mandat napravi ogromnu kuću ili da ima posao koji mu donosi milione. Prosto je napravljen sistem u kom gradjani ne mogu da učestvuju u toj vrsti demokratije koja je napravljena po meri jedne male grupe ljudi.”
Najčešća poruka koja u Srbiji poslednjih godina dolazi sa najviših instanci je “stezanje kaiša”, što bi trebalo da znači štednju na svim nivoima, ali da od toga i u bukvalnom smislu nema nema ništa gradjani svakodnevno vide jer se nekada suvonjavi opozicionari u izlizanim farmerkama po dolasku na vlast pretvaraju u gojazne političare u skupocenim odelima.
Život u raskoši i luksuzu nije njihov jedini greh u ovoj priči, zato što oni to vole i da pokažu jer od javnosti ne kriju svoja mesta i predmete uživanja.
Hiphoperka Ivana Rašić, poznata kao Sajsi MC, kaže za RSE da je u važna stavka u profilu srpskog političara da ga ne interesuje kako narod živi.
“Oni troše mnogo para, nose skupe odevne marke, imaju taj “brz” imidž… Prate modu, oblače sportske stvari koje su moderne kod tinejdžera, i time žele da pokažu brz i lagodan način života. Ako bi procenjivali njihov psihološki profil kapiram da bi stigli do nekog nesrećnog detinjstva. Oni su zavisni od moći, pa kapiram da iz toga proizilazi njihova bahatost. To su jedni samoživi egoisti.”
Životnim stilom srpskih političara bavila se i svetska štampa pa je tako sa liste njihovih uživanja navedeno da je jedan bivši ministar investirao u izgradnju luksuznog stambenog naselja u Beogradu, dok će drugom po nedavnom odlasku sa najviše funkcije u državi za stanovanje u vili u elitnom delu prestonice partija godišnje plaćati 50.000 evra.
Vladimir Radomirović smatra da bi sve moglo da se promeni ako gradjani podrže jačanje institucija:
“Verujem da će javnost uspeti da se izbori da političari budu odgovorni za ono što rade. Ne samo da budu krivično odgovorni, već i da postoji moralna odgvornost.”
Ivana Rašić, hiphoperka iz Beograda Sajsi MC, zaključuje da bi dobra poruka političarima mogli da budu njeni antisnobovski stihovi:
“Frida de kantina, kaste i klase luzerski motiv, treš, dno dna, dorćolski supermarket, dragi naš iki, đuđu, suši bar, zlatni opanak, teleća glava, bezobraznica nijedna, halteruša vredna, učenica bedna iz radničke kaste, kapar, brancin, orada…”
Dok su u domaćoj javnosti aktuelne priče o basnoslovno skupim odmorima političara i njihovim poslovnim investicijama vrednim milione Srbija se nalazi u jednoj od do sada najvećih ekonomskih kriza. Država je prezadužena a budžetski deficit veći je od 2,2 milijarde evra.