Dok Priština i Beograd vode razgovore u Briselu o severu, na Kosovu strahuju da je moguće da se tom delu dodeli više povlastica, za razliku od srpskih opština južno od Ibra. Stoga Srbi sa centralnog Kosova pozivaju da se pitanje Srba reši u celosti, a ne parcijalno. Iz stranih organizacija navode da je već sigurno da će se pitanje severa rešiti „specijalnim aranžmanom“.
Međunarodna krizna grupa u poslednjem izveštaju „Srbija i Kosovo – Put prema normalizaciji“ navodi da bi se severu mogao ponuditi „specijalni aranžman“ kada je u pitanju transformacija srpskih institucija u one koje bi radile pod kosovskom jurisdikcijom. Kako se dodaje, dosta se toga može postići fleksibilnom primenom Ahtisarijevog plana, a kada su u pitanju policija, pravosudni organi i lokalna samouprava.
Naim Rashiti, predstavnik Međunarodne krizne na Kosovu, objašnjava da dve strane trebaju raditi na transformaciji postojećih struktura, kako bi došlo do formiranja samouprave koja bi radila u skladu sa kosovskim zakonima. On ipak dodaje da će detalji biti poznati pošto bude postignut sporazum u razgovorima Kosova i Srbije.
“Detalji će se odrediti u dijalogu, ali ono što je važno jeste da se više radi na transformaciji institucija, opština, sudova i jednog dela policije, nego na njihovom ukidanju”, kazao je Rashiti.
On dodaje da je suština samouprave u Ahtisarijevom planu i da se fleksibilnom primenom ovog plana, te dodavanjem posebnih ovlašćenja o kojima bi se dve vlade složile, mogu formirati takve strukture.
“Ahtisarijev plan predviđa formiranje Skupštine opštine koja može imenovati poseban savet. Nije predviđeno ko bi bio u savetu, mogu biti ljudi i van struktura. Ali, važno je da taj savet predstavlja interese srpske zajednice na severu”, kazao je Rashiti.
On ističe i da fleksibilna i proširena primena ne bi štetila osnovu Ahtisarijevog plana, na osnovu kojeg je formirana država Kosovo.
Kosovski premijer Hashim Thaci prethodno je izjavio da će Kosovo prisvojiti strukture obrazovanja, zdravstva i javnih usluga, ali da će istovremeno građani u tom delu moći sami, putem izbora, izabrati svoje lidere.
S druge strane, premijer Srbije Ivica Dačić je najavio da će se insistirati na formiranju zajednice srpskih opština na severu.
Srbi južno od Ibra međutim kažu da dve strane treba da dogovore celokupno rešenje za sve Srbe na Kosovu.
Ranđel Nojkić, jedan od lidera Srba iz Gračanice kod Prištine, navodi da se stalno insistira da se problem Srba na prostoru Kosova rešava u celosti, a ne parcijalno za sever ili jug.
„Svako takvo rešenje nosi za sobom određeni rizik da se određene povlastice dodele jednoj teritoriji ili jednom delu Kosova na račun drugog dela Kosova. To jeste veliki rizik kada su u pitanju Srbi, kada su u pitanju zajednice srpskih opština, ono što Beograd predlaže. Zbog toga mi upućujemo jasne poruke Beogradu da on ne sme da pregovara u smislu odrejđene asoscijacije ili zajednice sprskih opština na severu a da pri tome zaborave Srbe sa ove strane ibra. To je veliki rizik i ja se nadam da se tako nešto neće desiti“, navodi Nojkić.
Pitanje severa Kosova je tema pete runde dijaloga premijera Kosova i Srbije, koja se već drugi dan zaredom odvija u Briselu.
Međunarodna krizna grupa u poslednjem izveštaju „Srbija i Kosovo – Put prema normalizaciji“ navodi da bi se severu mogao ponuditi „specijalni aranžman“ kada je u pitanju transformacija srpskih institucija u one koje bi radile pod kosovskom jurisdikcijom. Kako se dodaje, dosta se toga može postići fleksibilnom primenom Ahtisarijevog plana, a kada su u pitanju policija, pravosudni organi i lokalna samouprava.
Naim Rashiti, predstavnik Međunarodne krizne na Kosovu, objašnjava da dve strane trebaju raditi na transformaciji postojećih struktura, kako bi došlo do formiranja samouprave koja bi radila u skladu sa kosovskim zakonima. On ipak dodaje da će detalji biti poznati pošto bude postignut sporazum u razgovorima Kosova i Srbije.
“Detalji će se odrediti u dijalogu, ali ono što je važno jeste da se više radi na transformaciji institucija, opština, sudova i jednog dela policije, nego na njihovom ukidanju”, kazao je Rashiti.
On dodaje da je suština samouprave u Ahtisarijevom planu i da se fleksibilnom primenom ovog plana, te dodavanjem posebnih ovlašćenja o kojima bi se dve vlade složile, mogu formirati takve strukture.
“Ahtisarijev plan predviđa formiranje Skupštine opštine koja može imenovati poseban savet. Nije predviđeno ko bi bio u savetu, mogu biti ljudi i van struktura. Ali, važno je da taj savet predstavlja interese srpske zajednice na severu”, kazao je Rashiti.
On ističe i da fleksibilna i proširena primena ne bi štetila osnovu Ahtisarijevog plana, na osnovu kojeg je formirana država Kosovo.
Kosovski premijer Hashim Thaci prethodno je izjavio da će Kosovo prisvojiti strukture obrazovanja, zdravstva i javnih usluga, ali da će istovremeno građani u tom delu moći sami, putem izbora, izabrati svoje lidere.
S druge strane, premijer Srbije Ivica Dačić je najavio da će se insistirati na formiranju zajednice srpskih opština na severu.
Srbi južno od Ibra međutim kažu da dve strane treba da dogovore celokupno rešenje za sve Srbe na Kosovu.
Ranđel Nojkić, jedan od lidera Srba iz Gračanice kod Prištine, navodi da se stalno insistira da se problem Srba na prostoru Kosova rešava u celosti, a ne parcijalno za sever ili jug.
„Svako takvo rešenje nosi za sobom određeni rizik da se određene povlastice dodele jednoj teritoriji ili jednom delu Kosova na račun drugog dela Kosova. To jeste veliki rizik kada su u pitanju Srbi, kada su u pitanju zajednice srpskih opština, ono što Beograd predlaže. Zbog toga mi upućujemo jasne poruke Beogradu da on ne sme da pregovara u smislu odrejđene asoscijacije ili zajednice sprskih opština na severu a da pri tome zaborave Srbe sa ove strane ibra. To je veliki rizik i ja se nadam da se tako nešto neće desiti“, navodi Nojkić.
Pitanje severa Kosova je tema pete runde dijaloga premijera Kosova i Srbije, koja se već drugi dan zaredom odvija u Briselu.