Privrednici Srbije i Hrvatske u blagoj su panici zbog aktuelne blokade na granici. Šteta je već ogromna, a biznismeni strahuju da će im poslovi, ukoliko se kriza nastavi, uskoro doživeti kolaps.
Gubici zbog zastoja na graničnim prelazima do sada su između 20 i 30 miliona evra, pokazuje gruba procena srpske Privredne komore.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za RSE da će svakim danom cena biti sve veća.
“Teško je reći koliki profiti se ostvaruju. Ali se zna da Hrvatska u Srbiju godišnje izvozi 600 miliona evra. To znači da bi, računajući da ima oko 300 aktivnih dana, gubila dva miliona evra dnevno u smislu plasmana robe. Srbija gubi daleko manje jer ima vrlo malo srpskih preduzeća u Hrvatskoj”, navodi Atanacković.
Srpskoj i hrvatskoj privredi, kojima inače ne cvetaju ruže, ovaj udarac teško je pao, pa se nezvanično pisalo da najveći biznismeni vrše pritisak na politička rukovodstva da popuste u trgovinskom ratu zbog izbeglica.
Rukovodioci dve najveće hrvatske kompanije koje posluju u Srbiji, vlasnici Agrokora i Atlantic Grupe, Ivica Todorić i Emil Tedeski, nisu lično želeli za RSE da govore o ovom problemu.
Iz Atlantic Grupe, koja je vlasnik beogradskog Soko Štarka, dobili smo saopštenje:
"Ukoliko bi se nastavila ili dodatno otežala prekogranična suradnja na srednji ili duži rok, svakako bismo imali probleme i povećane troškove u logistici i plasmanu roba."
“U ovom trenutku ne bilježimo veće poremaćaje u rednovnom poslovanju i prometu roba, te uspješno kompenziramo određeni zastoj u logistici. Ukoliko bi se nastavila ili dodatno otežala prekogranična suradnja na srednji ili duži rok, svakako bismo imali probleme i povećane troškove u logistici i plasmanu roba. Međusobno razumijevanje i uvažavanje temelj je dobrih političkih i ekonomskih odnosa, te se nadamo da će se sve zemlje pogođene humanitarnom krizom time voditi u rješavanju nastalih problema.”
Iz zagrebačkog Agrokora poslat nam je još kraći službeni komentar.
“Uvjereni smo da će dvije zemlje susjedi, Srbija i Hrvatska, konačno u interesu obiju država i njihovih ekonomija postići konstruktivan dogovor. Što se prije to dogodi to će biti manja šteta. Kompanije iz naše Grupe do sada su već pretrpjele velike štete.”
Petodnevni ekonomski rat između Srbije i Hrvatske, koji je kulminirao odlukama vlada obe države da se ne propušta teretni saobraćaj, pokušavaju da ublaže biznismeni koji rešenje traže u komunikaciji privrednih komora. Ali uzalud, jer je odluka na političarima.
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, kaže da su štete već ogromne, ali da ne treba brinuti da li će rafovi u hrvatskim trgovinskim lancima u Srbiji ostati prazni.
“Siguran sam da će ovo kratko da traje. I ako ne traje kratko, biće zamena za hrvatske proizvode iz Srbije i drugih evropskih zemalja. To je, prosto, pitanje za hrvatsku vladu. Ali to je za njih smešno, to za njih ne znači ništa, šta ja tu mogu”, reči su Vučića.
Sankcije na uvoz robe sa jedne i druge strane, osim hrvatskih trgovaca, koji dominiraju u Srbiji, najteže pogađaju i proizvođače, između ostalih opet Todorićevu zrenjaninsku fabriku ulja “Dijamant”, kao i ovdašnju cementaru u hrvatskom vlasništvu “Nexe beton”, ali i domaću “Victoriaoil” koja je značajno orijentisana na hrvatsko tržište.
Nebojša Atanacković kaže da je jedino rešenje da se političari urazume.
“Privredni tokovi ne smeju biti ugroženi ovakvim stvarima i aktuelnom dnevnom politikom. Svi znaju da to samo može da šteti privredi”, ističe Atanacković.
U suprotnom, zaključuje ekonomski novinar Milan Ćulibrk, posledice će biti velike.
Milan Ćulibrk
“Ja bih ova dešavanja nazvao ekonomskim ludilom. Najveći hrvatski biznismeni su praktično i najveći srpski biznismeni. Oni su po svom biznisu u Srbiji veći od najvećih srpskih tajkuna. Ukoliko se prekinu poslovne veze, ukoliko dođe do još žešćeg trgovinskog rata, onda bi deblji kraj mogla izvući Hrvatska. S obzirom da više izvozi u Srbiju nego što uvozi. Ali, na stranu to, gubitnici smo svi”, smatra Ćulibrk.
Usled carinskog rata, ni kriv ni dužan, trpi i sport. Početak nove sezone regionalne košarkaške ABA lige, zakazan za 1. oktobar, pod znakom je pitanja zbog otežanog putovanja i odluke vlasti u Zagrebu da državljanima Srbije privremeno ne dozvoli ulazak u Hrvatsku.
U tom takmičenju učestvuju tri hrvatska i četiri srpska kluba, a osim toga skoro svi timovi imaju igrače sa srpskim pasošem.