Iako uživa veliko poverenje među građanima SPC prate unutrašnji raskoli i afere u crkvenom životu, a poslednji incident je tuča dveju monahinja u ženskom manastiru kod Vladičina Hana.
Crkva već duže vreme potresaju zilotske i eparhijske frakcije, proistekle iz afere oko vladike Artemija.
Sveštenik Ljubomir Ranković, urednik Glasa crkve, kaže za naš program da sukob dve monahinje u manastiru na eparhiji Vranjskoj pokazuje kako i u crkvi postoje ljudska iskušenja i odbacuje konstataciju da se afere često prikrivaju.
„Ne bih rekao da se to češće događa. To su retki i sporadični događaji. Treba i kada se o tome govori imati na umu da su i monasi i monahinje, sveštenici i ljudi podložni ljudskim slabostima i da se mogu događati takve
stvari i to ne treba generalizovati i od toga praviti uopštavanje. Na kraju krajeva, monasi su došli u manastir da sebe popravljaju i izgrađuju, a kažem, u ljudskoj prirodi svojoj podložni su iskušenjima i slabostima. Ja sam uveren da same ove dve monahinje Paraskeva i Makina, ako se tako zovu, da su ustvari najveće stradalnice u celom ovom događaju i da će one podneti najveća kajanja, pokajanja i podvig za taj ispad“, kaže sveštenik Ranković
Kako je moguće da Srpska pravoslavna crkva, kao institucija sa najviše poverenja kod građana, zapadne u toliku moralnu i duhovnu krizu? Od smrti patrijarha Pavla najjaču versku zajednicu u regionu prati unutrašnji raskol, agitovanje sveštenstva u stranačkoj politici i afere u crkvenom životu.
Učestali incidenti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, među kojima i poslednji - sukobe dve monahinije, posledica su između ostalog društevnog i ratnog sindroma i uveliko narušavaju ugled Crkve.
Političko-finansijski interesi
Glavna krivica, po mišljenju sociologa religije Mirka Đorđevića, je do crkvenih vlasti, jer se ljudi često monaše bez valjane duhovne pripreme, pa sukobi često izbiju i zbog političko- finansijskih interesa.
„Unutar monaških struja imate žestoke sukobe i po ličnoj osnovi zbog ranijih života i zbog sadašnjeg stanja pa bogami i zbog političkih implikacija. Trenutno u našem monaštvu srpskom koje broji blizu hiljadu monaha, tačan broj se ne saopštava, imamo nekoliko struja koje su u žestokom sukobu. Prvo oko vladike Artemija, za i protiv pa zatim sukoba oko toga koga će im vladika nadležni postaviti za igumana. Tako da je to incident koji ostavlja vrlo mučan utisak“, kaže Đorđević.
Javnost je pre dve godine bila šokirana metodama odvikavanja od droge u manastiru Crna Reka gde su duhovnu čvrstinu kod ovisnika nadopunjavali besomučnim udarcima lopatama.
Iako pravoslavna crkva u Srbiji uživa najviše povrenje među građanima, mišljenje unutar javnog mnjenja vrlo često nije dovoljno za stvaranje konačnog suda o statusu institucija, pa tako ni SPC-a.
Ljudska reakcija, kažu građani
Kako su Beograđani reagovali na činjenicu da su duhovni ljudi i to žene monahinje, spremne da se žestoko potuku?
„To je ljudski normalno i prirodni sve bez obzira o kome je reč“, kaže mlađi Beograđanin.
„Sramota je, sramota je. Danas je sloboda i smatraju svi da mogu da rade šta hoće, pa eto i u crkvi. Žalosno je ali je tako“, kaže starija žena.
„Pa kada je i Artemije činio svašta šta se onda monahinje ne bi tukle? U ovom ludom vremenu dok je kriza ekonomska kriza je i morala, pa tako i u crkvi“, kaže Beograđanin.
Žena koja se predstavila kao vernik kaže da je ne izneneđuje to što je čula.
„Kao što među nama svetovnim ljudima ima monstruma, ubica, to neznači da je svaki građanin takav. Tako je i među monahinjama. Prosto, to je jedna ljudska reakcija“, kaže Beograđanka.
Manje-više je poznato poznato da među monasima i monahinjama ima onih koji su deo života, pre pronalaska smisla u Bogu, imali živote sa druge strane morala.
Svetovni ljudi često monaše bez valjane duhovne pripreme, kaže sociolog religije Mirko Đorđević. Može li se u slučaju sukoba dve monahinje govoriti o duhovnoj nezrelosti ili opštem stanju unutar SPC-a?
„Kod nas u novije vreme malo se posvećuje pažnje tome pa nema ni duhovne brige jer se za starešine manastira, kako muških tako i ženskih, često postavljaju ljudi koji nemaju dovoljno duhovne snage da nekoga upute na težak put monaškog života.Ovaj događaj sam po sebi jeste incident i takvih je sve više i uveliko narušava ugled a krivica je do crkvenih vlasti“, zaključuje sociolog religije Mirko Đorđević
Crkva već duže vreme potresaju zilotske i eparhijske frakcije, proistekle iz afere oko vladike Artemija.
Sveštenik Ljubomir Ranković, urednik Glasa crkve, kaže za naš program da sukob dve monahinje u manastiru na eparhiji Vranjskoj pokazuje kako i u crkvi postoje ljudska iskušenja i odbacuje konstataciju da se afere često prikrivaju.
„Ne bih rekao da se to češće događa. To su retki i sporadični događaji. Treba i kada se o tome govori imati na umu da su i monasi i monahinje, sveštenici i ljudi podložni ljudskim slabostima i da se mogu događati takve
Sveštenik Ljubomir Ranković kaže da sukob dve monahinje pokazuje kako i u crkvi postoje ljudska iskušenja.
stvari i to ne treba generalizovati i od toga praviti uopštavanje. Na kraju krajeva, monasi su došli u manastir da sebe popravljaju i izgrađuju, a kažem, u ljudskoj prirodi svojoj podložni su iskušenjima i slabostima. Ja sam uveren da same ove dve monahinje Paraskeva i Makina, ako se tako zovu, da su ustvari najveće stradalnice u celom ovom događaju i da će one podneti najveća kajanja, pokajanja i podvig za taj ispad“, kaže sveštenik Ranković
Kako je moguće da Srpska pravoslavna crkva, kao institucija sa najviše poverenja kod građana, zapadne u toliku moralnu i duhovnu krizu? Od smrti patrijarha Pavla najjaču versku zajednicu u regionu prati unutrašnji raskol, agitovanje sveštenstva u stranačkoj politici i afere u crkvenom životu.
Učestali incidenti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, među kojima i poslednji - sukobe dve monahinije, posledica su između ostalog društevnog i ratnog sindroma i uveliko narušavaju ugled Crkve.
Političko-finansijski interesi
Glavna krivica, po mišljenju sociologa religije Mirka Đorđevića, je do crkvenih vlasti, jer se ljudi često monaše bez valjane duhovne pripreme, pa sukobi često izbiju i zbog političko- finansijskih interesa.
„Unutar monaških struja imate žestoke sukobe i po ličnoj osnovi zbog ranijih života i zbog sadašnjeg stanja pa bogami i zbog političkih implikacija. Trenutno u našem monaštvu srpskom koje broji blizu hiljadu monaha, tačan broj se ne saopštava, imamo nekoliko struja koje su u žestokom sukobu. Prvo oko vladike Artemija, za i protiv pa zatim sukoba oko toga koga će im vladika nadležni postaviti za igumana. Tako da je to incident koji ostavlja vrlo mučan utisak“, kaže Đorđević.
Javnost je pre dve godine bila šokirana metodama odvikavanja od droge u manastiru Crna Reka gde su duhovnu čvrstinu kod ovisnika nadopunjavali besomučnim udarcima lopatama.
Iako pravoslavna crkva u Srbiji uživa najviše povrenje među građanima, mišljenje unutar javnog mnjenja vrlo često nije dovoljno za stvaranje konačnog suda o statusu institucija, pa tako ni SPC-a.
Ljudska reakcija, kažu građani
Kako su Beograđani reagovali na činjenicu da su duhovni ljudi i to žene monahinje, spremne da se žestoko potuku?
„To je ljudski normalno i prirodni sve bez obzira o kome je reč“, kaže mlađi Beograđanin.
„Sramota je, sramota je. Danas je sloboda i smatraju svi da mogu da rade šta hoće, pa eto i u crkvi. Žalosno je ali je tako“, kaže starija žena.
„Pa kada je i Artemije činio svašta šta se onda monahinje ne bi tukle? U ovom ludom vremenu dok je kriza ekonomska kriza je i morala, pa tako i u crkvi“, kaže Beograđanin.
Žena koja se predstavila kao vernik kaže da je ne izneneđuje to što je čula.
„Kao što među nama svetovnim ljudima ima monstruma, ubica, to neznači da je svaki građanin takav. Tako je i među monahinjama. Prosto, to je jedna ljudska reakcija“, kaže Beograđanka.
Manje-više je poznato poznato da među monasima i monahinjama ima onih koji su deo života, pre pronalaska smisla u Bogu, imali živote sa druge strane morala.
Svetovni ljudi često monaše bez valjane duhovne pripreme, kaže sociolog religije Mirko Đorđević. Može li se u slučaju sukoba dve monahinje govoriti o duhovnoj nezrelosti ili opštem stanju unutar SPC-a?
„Kod nas u novije vreme malo se posvećuje pažnje tome pa nema ni duhovne brige jer se za starešine manastira, kako muških tako i ženskih, često postavljaju ljudi koji nemaju dovoljno duhovne snage da nekoga upute na težak put monaškog života.Ovaj događaj sam po sebi jeste incident i takvih je sve više i uveliko narušava ugled a krivica je do crkvenih vlasti“, zaključuje sociolog religije Mirko Đorđević