Život je sveden na preživljavanje, a nesigurnost, neizvesnost i konfuzija definišu položaj srpske zajednice na Kosovu, navodi se u izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava „Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznut život u zamrznutom konfliktu“.
Izveštaj je rezultat četvoromesečnih razgovora sa Srbima nastanjenim i severno i južno od reke Ibar, a namera autora je da njegove zaključke predstave i u Parlamentu Srbije.
„Interese srpske zajednice na Kosovu u suštini niko ne zastupa, niti se iko bavi njihovim održivim opstankom“, navodi se u izveštaj Helsinškog odbora i ocenjuje da su kosovski Srbi „prepušteni samima sebi“ i da žive u veoma teškim okolnostima još od 1999. godine.
Pročitajte i ovo: Šta se sprema Srbima na Kosovu?Ističe se i da nisu u poziciji da se odupru Beogradu „koji ih instrumentalizuje kako bi osporio suverenost Kosova“.
„Srpska zajednica na Kosovu je stavljena pod kontrolu Srpske liste, koja zastupa interese Beograda a ne interese Srba koji tamo žive“, rekla je predsednica Helsinškog odbra za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, predstavljajući izveštaj. Istvoremeno je istakla i da je odnos Srba sa Kosova prema Beogradu ambivalentan.
„Srbija, s jedne strane, ulaže velika finansijska sredstva u srpsku zajednicu, a sa druge objektivno potkopava njen položaj s obzirom da i dalje polaže pravo na suverenitet nad Kosovom. Najveći ucenjivački potencijal Beograda u odnosu na Srbe predstavlja finansiranje javnih institucija u srpskim enklavama i na severu Kosova. To je praktično jedini izvor prihoda za kosovske Srbe što ih čini ekonomski zavisnim od Beograda“, kaže Biserko.
Većina stanovništva živi u velikom siromaštvu: Izabela Kisić i Sonja Biserko
Srpsku zajednicu na Kosovu opterećuju brojni socijalno-ekonomski problemi - nemogućnost zaposlenja uz odsustvo bilo kakvog ozbiljnijeg ulaganja i od srpske i od albanske strane. Srbi koji poseduju neki kapital, radije ulažu u Srbiju, a mafija sa severa je preuzela sve unosne poslove i na jugu, navodi se u izveštaju.
„Većina stanovništva živi u velikom siromaštvu“, istakla je Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora.
Poboljšanje životnih prilika se nije osetilo ni nakon postizanja Briselskog sporazuma, potpisanog aprila 2013. godine, posle koga su počela međunarodna ulaganja u sever Kosova, ukazuje se u izveštaju. Istovremeno, kako navodi Kisić, primetan je odlazak mladih Srba sa Kosova u veoma visokom procentu.
„Razlog odlaska, osim nezaposlenosti i ekonomske nesigurnosti je zapravo osećanje izolovanosti i nepostojanje bilo kakvog kulturnog ili društvenog života u sredinama u kojima žive“, rekla je Kisić.
Izveštaj ukazuje i na razliku u kvalitetu života Srba na severu Kosova i onih nastanjenih južno od reke Ibra. Srbi sa severa, većinski se smatraju delom Srbije, a tako ih doživljava i srpska zajednica na jugu koja, zbog velikog prisustva srpskih institucija na severu, smatra da je granica na glavnom mostu u Mitrovici, a ne na 50-ak kilometara udaljenom Jarinju, ukazala je Sonja Biserko.
Pročitajte i ovo: Da li mafija vlada severom Kosova?„Srpska zajednica južno od Ibra oseća se napuštenom, posebno nakon što je podela najavljena kao mogućnost sa neizvesnom budućnosšću koja ne nudi ništa. Taj deo srpske zajednice oseća se „taocem“ severne Mitrovice i Beograda. Srpska lista direktno utiče na njihove živote, pre svega tako što kontroliše sva radna mesta bilo da je reč o školstvu, zdravstvu ili opštinskim službama. Drugih mogućnosti za zaposlenje uglavnom i nema“, kaže Biserko.
„Srbi se više plaše pojedinih Srba“
U izveštaju stoji i da je ubistvo političara Olivera Ivanovića u januaru 2018. godine produbilo nepoverenje građana prema Srpskoj listi, pre svega prema njenom novoizabranom potpredsedniku Milanu Radoičiću koga doživaljvaju kao „ključnu ličnost za donošenje odluka koje se tiču Srba“.
Sonja Biserko istovremeno kaže da se Srbi i na severu i na jugu „više plaše pojedinih Srba nego Albanaca“, a da je u Mitrovici i u drugim delovima severa zavladao „pravni vakum“ koji pogoduje kriminalu.
„Severna Mitrovica se smatra središtem kriminala koji koristi određenim interesnim grupama u Srbiji, ali i na Kosovu“, rekla je Biserko.
U izveštaju stoji i da je odnos Srba i Albanaca opterećen stereotipima koji otežavaju komunikaciju i normalizaciju odnosa. Mada se međuetničko nasilje smanjilo, albanska zajednica, kao ni zvanični Beograd, nisu fokusirani na suštinsku integraciju srpske zajednice.
„Albanci su duboko traumatizovani iskustvom sa državom Srbijom, dok je srpska elita igradila narativ o srpskoj nevinosti, posebno za ratove tokom devedesetih“, stoji u izveštaju. Ističe se da se ni sa jedne ni sa druge strane nije ozbiljno radilo na promeni takvog odnosa, a da mediji, istovremeno, imaju ulogu u raspirivanju negativne atmosfere.
Vaš browser nepodržava HTML5
Srbi na jugu, Albanci na severu: Čekajući 'razgraničenje'
„Srpska zajednica bi se, to su nam uglavnom svi naši sagovornici govorili, osećala mnogo sigurnijom ukoliko bi došlo do smirivanja tenzija između beogradskih i prištinskih političara. U tom smislu ističu da mediji igraju jako negativnu ulogu u potpirivanju loših međuetničkih odnosa naročito kada je u pitanu politički kontekst. Smatraju da srpski mediji igraju mnogo negativniju ulogu nego kosovski koji su mnogo pluralniji i otvoreniji za neke druge priče“, kaže Sonja Biserko.
U zaključku izveštaja koji je napravljen na osnovu istraživanja sprovedenog na Kosovu od septembra do decembra 2018. godine, date su i preporuke Vladama Srbije i Kosova, medijima i međunarodnoj zajednici, ali i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je, prema zaključcima istraživanja i najvažniji oslonac kosovskim Srbima.
Pročitajte i ovo: Zašto Vučić i Tači žele da trguju teritorijama?Vlasti i u Srbiji i na Kosovu Helsinški odbor poziva da prekinu razgovore o promeni granica, rešenja o kome se intenzivno priča, a koje ocenjuju „nastavkom matrice koja preti ponavljanjem sukoba“.
Preporuka zvaničnom Beogradu je da prihvati realnost Kosova, da medije koje kontroliše stavi u funkciju normalizacije odnosa, a da se sa pijetetom odnosi prema svim žrtvama kosovskog sukoba.
Priština se poziva da iskrenije pristupi integraciji srpske zajednice, da uvede srpski jezik u obrazovni sistem kao obavezan predmet, da ekonomski podrži razvoj krajeva u kojima žive Srbi.