Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u ponedeljak, 20. maja, putuje u Njujork kako bi prisustvovao sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) na kojoj će se glasati o rezoluciji o Srebrenici, a amandmane koje je Crna Gora podnela na taj dokument nazvao je "prljavom igrom".
"Reč je o prljavoj igri i perfidnom triku. Namerno ostavljaju prostor da postoji jasno zaključivanje moralne i političke odgovornosti", rekao je Vučić 19. maja za televiziju Pinik i dodao da će po povratku iz Njujorka reći sa kim je Crna Gora pregovarala oko toga.
Nakon toga, oglasio se premijer Crne Gore Milojko Spajić i poručio da amandmani na rezoluciju najbolje prezentuju pomiriteljsku politiku Crne Gore "i razobličavaju propagandu etiketiranja bilo kog naroda".
"Srbi i Bošnjaci treba da budu najbliži i da se okrenu ekonomiji, boljem životnom standardu i budućnosti".
Premijer Milojko Spajić 9. maja najavio je podršku Crne Gore rezoluciji, o kojoj će se raspravljati Generalna skupština UN u četvrtak 23. maja.
Iako je tekst rezolucije uglavnom bio usaglašen, poslednjih dana su se razmatrala dva amandmana Crne Gore. Oni su podnijeti zbog protivljenja prosrpskih i proruskih partija parlamentarne većine, koje tvrde da se njome Srbi označavaju kao "genocidan narod".
U prvom se navodi da je krivica za genocid individualna, te da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici, a drugi se tiče nepovredivosti Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini.
Kao kontramjeru za najavljenu podršku Rezoluciji o Srebrenici, poslanici partija parlamentarne većine predali su u skupštinsku proceduru Prijedlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu.
Osim partija rasformiranog proruskog Demokratskog fronta, potpise su stavile i Demokrate, prosrpska Socijalistička narodna partija i Pokret "Evropa sad" premijera Spajića.
Pročitajte i ovo: Vladajuća većina u Crnoj Gori predložila Skupštini usvajanje rezolucije o JasenovcuRezolucijom o Srebernici, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, traži se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Rezolucijom se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova. U rezoluciji se ne pominje nijedan narod, niti država.
čitajte Rezolucija o Srebrenici 23. maja na dnevnom redu Generalne skupštine UN-aVučić je rekao i da će u Njujorku imati "veliki broj sastanaka", te da će se nakon glasanja videti ko su prijatelji, a ko partneri Srbije.
"Biće nam potpuno jasno, svi oni koji ne glasaju, ili su uzdržani ili su protiv su nam prijatelji i njihove zastave ćemo da slavimo i to prijateljstvo ćemo da čuvamo i negujemo a sa svim ostalima ćemo da imamo korektne odnose, važni su nam partneri ali ćemo dobro da znamo da nam nisu prišli", rekao je Vučić.
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkoj regiji više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni ratni predsednik Republike Srpske i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Pročitajte i ovo: Dok se čeka glasanje: Šta treba znati o rezoluciji o genocidu u Srebrenici?