Suđenje osmorici bivših pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) zbog ratnog zločina nad civilima nakon pada Srebrenice, nije počelo u Specijalnom sudu u ponedeljak, jer je odbrana zatražila izuzeće Sudskog veća. Zastupnici optuženih, koji se terete za učestvovanje u streljanju više stotina Bošnjaka u hangaru „Kravica“, kažu da je Sudsko veće prekršilo procedure, jer odbrani nije dostavilo identitete zaštićenih svedoka.
Punomoćnici oštećenih strahuju da je ovo uvod u opstrukciju procesa, a za porodice žrtava ovo je dokaz da pravni sistem u Srbiji ne funkcioniše.
Sudsko veće nije doraslo ovom procesu: Goran Petronijević
Zastupnici optuženih su pre početka suđenja zatražili odlaganje jer im nisu dostavljena imena zaštićenih svedoka 15 dana pre početka pretresa, čime je, kako kažu, "povređeno pravo optužnih na odbranu" i "ne postoje zakonski uslovi za otvaranje glavnog pretresa".
Advokat Goran Petronijević, zastupnik prvooptuženog Nedeljka Milidragovića, negira da odbrana na ovaj način vrši opstrukciju.
„Sudsko veće iz nama nepoznatih razloga i dalje prikriva identitet tih zaštićenih svedoka. Smatramo da nema uslova za početak pretresa. Zakon je tu veoma jasan i svaka drugačija odluka znači flagrantno kršenje prava na odbranu okrivljenih. Sudsko veće koje na ovaj način krši odredbe Zakonika o krivičnom postupku ne može da bude sudeće sudsko veće u ovakvim predmetima. Ono nije tome doraslo“, rekao je Petronijević.
Sudsko veće je najpre odbacilo zahteve punomoćnika optuženih, posle čega je odbrana zatražila izuzeće kompletnog Sudskog veća iz postupka. Predsednik suda bi trebalo da se u roku od 24 sata izjasni o zahtevu advokata odbrane.
Nikola Čukanović, punomoćnik oštećenih, smatra da je ovakva situacija stvar tumačenja zakona, te da je bolje sve nejasnoće razrešiti na samom početku procesa, nego eventualno u žalbenom postupku.
U poslednje vreme dolazi do procesnih zloupotreba od strane odbrane: Nikola Čukanović
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Čukanović dodaje da postoji opasnost od opstrucije procesa.
„Imajući iskustva iz nekih drugih predmeta u kojima takođe zastupam oštećene, u poslednje vreme dolazi do procesnih zloupotreba od strane odbrane. Koriste se sve zakonske mogućnosti – i dozvoljene i nedozvoljene – da se prolongiraju suđenja, odlože ročišta i jednostavno uspore postupci“, kaže Čukanović.
Pretresu su prisustvovali posmatrači iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), nevladinih organizacija, te predstavnice pokreta Majki enklava Srebrenice i Žepe.
Predsednica tog udruženja Munira Subašić izjavila je da je današnje odlaganje početka suđenja u procesu "Srebrenica" još jednom pokazalo da Srbija ne želi da osudi ratne zločince.
„Zločinci koji su ubili 1.300 ljudi su na slobodi. Žive normalno, dolaze ovde kao da su svjedoci, a ne optuženi. Suđenje može trajati boga pitaj koliko“, smatra Munira Subašić.
Tužilaštvo za ratne zločine tereti osmoricu okrivljenih, bivših članova Specijalne brigade policije RS, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. Na optuženičkoj klupi su Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoj Batinić, Aleksandar Dačević, Bora Miletić, Jovan Petrović, Dragomir Parović i Vidosav Vasić.
Svi oni brane se sa slobode, a optužnica ih tereti da su u Srebrenici počinili ratni zločin nad civilnim stanovništvom, tako što su u hangaru Zemljoradničke zadruge "Kravica" 14. jula 1995. godine ubili više stotina muslimana.
Tereti da je izdao naređenje za ubijanja, u kojima je i sam učestvovao: Nedeljko Milidragović
Nedeljko Milidragović, zvani Neđo Kasapin, je bio komandant Druge čete Specijalne brigade policije RS, čije je sedište bilo u Centru za obuku na Jahorini. Milidragović se tereti da je izdao naređenje za ubijanja, u kojima je i sam učestvovao.
U streljanju je učestvovala i Prva četa, kojom je komandovao Aleksa Goljanin.
Među žrtvama koje su ubijene u hangaru zadruge „Kravica“ do sada je identifikovano više od 1.300 civila muslimanske nacionalnosti čiji su posmrtni ostaci pronađeni u masovnim grobnicama Glogova 1 i 2 i Ravnice, kao i u više sekundarnih grobnica.
Dvodnevna streljanja u ovom hangaru deo su genocida nad bošnjačkim zarobljenicima nakon pada Srebrenice jula 1995. godine.
Haški tribunal je u nekoliko presuda potvrdio da su snage bosanskih Srba u Srebrenici počinile genocid, a na te presude kasnije se pozvao i Međunarodni sud pravde.