U Gradskom sudu za prekršaje danas je saslušana Biljana Srbljanović, poznata književnica i jedan od najprevođenijih srpskih autora u inostranstvu. Prijavu za “kršenje javnog reda i mira”, delo za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 60 dana, protiv nje je podneo policajac, zbog događaja u Pančevu od 1. marta, kada je grupa pripadnika desničarske organizacije “Dveri”, pokušala da prekine promociju knjige “Peščanik”.
Veliki deo intelektualne javnosti ovaj proces podseća na Miloševićeve devedesete, kada se često kažnjavalo zbog izgovorene reči.
Ovako je, aplauzom, posle saslušanja dočekana Biljana Srbljanović, jedan od simbola savremene srpske književnosti u svetu, a kod nas u poziciji da pred sudijom za prekršaje objašnjava besmislenost jedne prijave. Kako je procenio jedan policajac, ona je 1. marta u Pančevu, na promociji “Peščanika”, knjige Svetlane Lukić proistekle iz istoimene kultne radijske emisije, 'kršila javni red i mir', obraćajući se pripadnicima desničarske organizacije Dveri, koji su pokušali da prekinu ovaj skup.
Biljana Srbljanović veruje da je u pitanju politički pritisak i ugrožavanje slobode govora, posebno u slučaju organizovanja tribina “Peščanika” koje redovno bude revolt kod pristalica takozvanih 'patriotskih snaga':
“Te ekstremističke grupe se organizuju, fizički nam prete, pokušavaju da potpuno uguše naše pravo da promovišemo jednu knjigu, oni nikada ne dobijaju nikakvu prijavu – ni prekršajnu ni krivičnu. Uporno, i dalje, policija troši mnogo para prateći nas svuda po tim tribinama, dobijamo dojave o bombama, zaustavljaju ih na mostovima, ne daju im da nam priđu, a onda policija dobija naređenje da mene privodi ujutro, u pidžami.”
Biljana Srbljanović upozorava da se ovaj slučaj neće završiti samim davanjem izjave, jer će tražiti pokretanje postupka za zloupotrebu službenog položaja protiv policajca koji je podneo prijavu:
“Mi smo dali predlog gomile svedoka, postoji snimak, i jednostavno to sada više nije moje pitanje, nego stvarno pitanje da se odbrani jednom u ovoj zemlji pravo na slobodu reči, a takođe, da jednom jedan policajac bude kažnjen za zloupotrebu položaja.”
Kao retko koji događaj, suđenje ovoj književnici privuklo je izuzetnu pažnju jednog dela intelektualne javnosti koja je, tokom devedesetih, uporno tupila oštricu Miloševićevog režima.
Etnologa Ivana Čolovića ovaj slučaj podseća na neke primere iz tog mračnog perioda, jer smatra da su, i policajac koji je podneo prijavu i sudija koji je odlučio da pokrene postupak, svesni političkog smisla svog čina:
“Samo što, prema mojoj pretpostavci, oni veruju da se takva njihova odluka uklapa u politiku vladajuće političke elite, u politiku koja se podjednako distancira od fašizma i od antifašizma, od rasizma i antirasizma, a posebno od ovog drugog – možda jače nego od prvog.”
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, smatra da je potpuno apsurdno da se protiv Biljane Srbljanović podnosi prijava zato što je govorila na javnom skupu:
“Da karikiram, nije ona bacala đubre na nedozvoljenom mestu, ili prošla kroz crveno - ona je bila na jednom skupu u Pančevu, promociji Peščanika. Meni se ova prijava ne dopada. Da li je to neko sa umišljajem uradio – moguće da je obična ljudska glupost – ali, u svakom slučaju, ovaj broj ljudi, uglednih ljudi, koji su ovde došli, pokazuje da naša javnost reaguje.”
'Za izraženo mišljenje, u normalnim i civilizovanim zemljama, kažnjava se samo onda kada ono predstavlja poziv na nasilje ili ako je samo po sebi nasilje', kaže profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, napominjući da to što je izrekla Biljana Srbljanović nikako ne predstavlja zabranjeni način govora:
“Paradoksalno je i skandalozno da od svih incidenata koji su pratili gostovanje “Peščanika”, da se od toga samo izvuče Biljana Srbljanović, zato što je jednom od organizatora tog nasilnog prekidanja rekla da je klipan. To je jedan opasan simptom, da Policija i drugi organi države, koji treba da budu neutralni, dopuštaju da njihove političke emocije utiču na njihov zdrav razum.”
Da li ovakav postupak, na neki način, predstavlja legalizaciju ponašanja desničarskih organizacija?
Vesna Rakić Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta Union:
“To je jedna od mogućih legalizacija i potvrda da vi možete da se ponašate tako da kršite tuđa ljudska prava. Da li to činite sa levih, desnih ili neutralnih pozicija, meni to nije važno. Ali, posredno tim putem, razume se - budući da ovde pravo na slobodnu reč jedino negiraju desničarske organizacije - jeste, na neki način, legalizacija takvog ponašanja.”
Advokat Srdja Popović:
“Ja mislim da to proizilazi iz jedne atmosfere koja vlada u društvu, u državi, a mislim posebno u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde se jako blagonaklono gleda na te mlade koje oni ih zovu patriotama, a to su sumnjivi ultradesničarski lumperproleteri koji uživaju tu zaštitu instinktivno.”
Da se podsetimo – u čemu je greh književnice Biljane Srbljanović?
Pančevo, 1. mart, promocija “Peščanika”, a krenulo je, upravo, tokom govora Srđe Popovića:
“Po mom mišljenju, albansko stanovništvo je vodilo oslobodilački rat, izašlo je iz jednog kolonijalnog položaja, branilo se od jedne rasističke politike, doživelo je užasne žrtve koje su nesamerive sa onom osvetom koju ja ne pravdam.”
“Prijatelju, dosta je bilo! Možemo li da kažemo nešto?”
“Sačekajte, dobićete reč.”
“Ne, sačekaj prijatelju, možemo li odmah da kažemo nešto?!”
“Ne može odmah.”
“Slušamo tiradu, da su Albanci žrtve...”
“Tako je, ali sad ja pričam.”
“Ne možeš da pričaš, rekao si šta imaš!”
Biljana Srbljanović:
“Ja vam kažem da nemate nikakvo pravo da tako sa nama razgovarate. Izađi napolje ako ti se ne sluša tirada i prestani da se ponašaš kao baraba. Srbija se ne brani tako. Samo da ti bude jasno.”
A šta o svemu kaže autorka “Peščanika” Svetlana Lukić?
“Naša namera je da radimo emisiju, uz emisiju ide knjiga, uz knjigu idu promocije i na promocijama ljudi govore stavove zbog kojih, sigurna sam, ne mogu da budu sankcionisani.”
Ovako je, aplauzom, posle saslušanja dočekana Biljana Srbljanović, jedan od simbola savremene srpske književnosti u svetu, a kod nas u poziciji da pred sudijom za prekršaje objašnjava besmislenost jedne prijave. Kako je procenio jedan policajac, ona je 1. marta u Pančevu, na promociji “Peščanika”, knjige Svetlane Lukić proistekle iz istoimene kultne radijske emisije, 'kršila javni red i mir', obraćajući se pripadnicima desničarske organizacije Dveri, koji su pokušali da prekinu ovaj skup.
Biljana Srbljanović veruje da je u pitanju politički pritisak i ugrožavanje slobode govora, posebno u slučaju organizovanja tribina “Peščanika” koje redovno bude revolt kod pristalica takozvanih 'patriotskih snaga':
Te ekstremističke grupe se organizuju, fizički nam prete, pokušavaju da potpuno uguše naše pravo da promovišemo jednu knjigu, oni nikada ne dobijaju nikakvu prijavu – ni prekršajnu ni krivičnu.
“Te ekstremističke grupe se organizuju, fizički nam prete, pokušavaju da potpuno uguše naše pravo da promovišemo jednu knjigu, oni nikada ne dobijaju nikakvu prijavu – ni prekršajnu ni krivičnu. Uporno, i dalje, policija troši mnogo para prateći nas svuda po tim tribinama, dobijamo dojave o bombama, zaustavljaju ih na mostovima, ne daju im da nam priđu, a onda policija dobija naređenje da mene privodi ujutro, u pidžami.”
Biljana Srbljanović upozorava da se ovaj slučaj neće završiti samim davanjem izjave, jer će tražiti pokretanje postupka za zloupotrebu službenog položaja protiv policajca koji je podneo prijavu:
“Mi smo dali predlog gomile svedoka, postoji snimak, i jednostavno to sada više nije moje pitanje, nego stvarno pitanje da se odbrani jednom u ovoj zemlji pravo na slobodu reči, a takođe, da jednom jedan policajac bude kažnjen za zloupotrebu položaja.”
Kao retko koji događaj, suđenje ovoj književnici privuklo je izuzetnu pažnju jednog dela intelektualne javnosti koja je, tokom devedesetih, uporno tupila oštricu Miloševićevog režima.
Etnologa Ivana Čolovića ovaj slučaj podseća na neke primere iz tog mračnog perioda, jer smatra da su, i policajac koji je podneo prijavu i sudija koji je odlučio da pokrene postupak, svesni političkog smisla svog čina:
“Samo što, prema mojoj pretpostavci, oni veruju da se takva njihova odluka uklapa u politiku vladajuće političke elite, u politiku koja se podjednako distancira od fašizma i od antifašizma, od rasizma i antirasizma, a posebno od ovog drugog – možda jače nego od prvog.”
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, smatra da je potpuno apsurdno da se protiv Biljane Srbljanović podnosi prijava zato što je govorila na javnom skupu:
“Da karikiram, nije ona bacala đubre na nedozvoljenom mestu, ili prošla kroz crveno - ona je bila na jednom skupu u Pančevu, promociji Peščanika. Meni se ova prijava ne dopada. Da li je to neko sa umišljajem uradio – moguće da je obična ljudska glupost – ali, u svakom slučaju, ovaj broj ljudi, uglednih ljudi, koji su ovde došli, pokazuje da naša javnost reaguje.”
'Za izraženo mišljenje, u normalnim i civilizovanim zemljama, kažnjava se samo onda kada ono predstavlja poziv na nasilje ili ako je samo po sebi nasilje', kaže profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, napominjući da to što je izrekla Biljana Srbljanović nikako ne predstavlja zabranjeni način govora:
Paradoksalno je i skandalozno da od svih incidenata koji su pratili gostovanje “Peščanika”, da se od toga samo izvuče Biljana Srbljanović, zato što je jednom od organizatora tog nasilnog prekidanja rekla da je klipan.
“Paradoksalno je i skandalozno da od svih incidenata koji su pratili gostovanje “Peščanika”, da se od toga samo izvuče Biljana Srbljanović, zato što je jednom od organizatora tog nasilnog prekidanja rekla da je klipan. To je jedan opasan simptom, da Policija i drugi organi države, koji treba da budu neutralni, dopuštaju da njihove političke emocije utiču na njihov zdrav razum.”
Da li ovakav postupak, na neki način, predstavlja legalizaciju ponašanja desničarskih organizacija?
Vesna Rakić Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta Union:
“To je jedna od mogućih legalizacija i potvrda da vi možete da se ponašate tako da kršite tuđa ljudska prava. Da li to činite sa levih, desnih ili neutralnih pozicija, meni to nije važno. Ali, posredno tim putem, razume se - budući da ovde pravo na slobodnu reč jedino negiraju desničarske organizacije - jeste, na neki način, legalizacija takvog ponašanja.”
Advokat Srdja Popović:
“Ja mislim da to proizilazi iz jedne atmosfere koja vlada u društvu, u državi, a mislim posebno u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde se jako blagonaklono gleda na te mlade koje oni ih zovu patriotama, a to su sumnjivi ultradesničarski lumperproleteri koji uživaju tu zaštitu instinktivno.”
Da se podsetimo – u čemu je greh književnice Biljane Srbljanović?
Pančevo, 1. mart, promocija “Peščanika”, a krenulo je, upravo, tokom govora Srđe Popovića:
“Po mom mišljenju, albansko stanovništvo je vodilo oslobodilački rat, izašlo je iz jednog kolonijalnog položaja, branilo se od jedne rasističke politike, doživelo je užasne žrtve koje su nesamerive sa onom osvetom koju ja ne pravdam.”
“Sačekajte, dobićete reč.”
“Ne, sačekaj prijatelju, možemo li odmah da kažemo nešto?!”
“Ne može odmah.”
“Slušamo tiradu, da su Albanci žrtve...”
“Tako je, ali sad ja pričam.”
“Ne možeš da pričaš, rekao si šta imaš!”
Biljana Srbljanović:
“Ja vam kažem da nemate nikakvo pravo da tako sa nama razgovarate. Izađi napolje ako ti se ne sluša tirada i prestani da se ponašaš kao baraba. Srbija se ne brani tako. Samo da ti bude jasno.”
A šta o svemu kaže autorka “Peščanika” Svetlana Lukić?
“Naša namera je da radimo emisiju, uz emisiju ide knjiga, uz knjigu idu promocije i na promocijama ljudi govore stavove zbog kojih, sigurna sam, ne mogu da budu sankcionisani.”