Vest da Vojislav Šešelj ostaje u Hagu dočekana je sa olakšanjem od onih koji i danas dobro pamte pretnje lidera radikala klanjem “zarđalim kašikama”.
U njegovoj partiji, gde su koliko do pre neki dan najavljivali da do leta očekuju svog šefa kod kuće, sada kažu da se drugačiji rasplet u Hagu nije niti mogao dogoditi.
Naredne godine navršiće se dve decenije kako su u sremskom selu Hrtkovci pročitani spiskovi nepoželjnih Hrvata. Bila je to akcija koju je, kako u Hagu dokazuje, inspirisao sam Vojislav Šešelj.
Za sada nema pokazatelja koji bi budili nadu da on neće biti jedini koji će za to i odgovarati. Navodi to predstavnik nevladine multinacionalne organizacije “Vojvođanski klub” Đorđe Subotić.
“Na televizijskim snimcima se jasno vidi ko je u Hrtkovcima postavljao tablu Srbislavci. Vide se i još neki akteri i oni naravno moraju biti procesuirani”, kaže Subotić.
Sremski Hrvati, podvlači predsednik Nacionalnog saveta hrvatske manjine Slaven Bačić, bili bi najpogođeniji da je odluka Suda bila suprotna od one koja je usvojena. Pominjanje Šešeljevog imena i danas kod pripadnika ove manjine budi jezu:
“I dan danas postoji veliki strah kod Hrvata. Pre svega u sremskim selima. Odluka prema kojoj bi on bio pušten na slobodu zasigurno bi samo podstaklo ekstrmiste da nastave sa ekstremističkim ponašanjem”, ocenjuje Bačić.
Fiksacija koju je početkom devedesetih Šešelj imao prema Hrvatima, očigledna u obimnoj arhivskoj građi iz tog vremena, zvuči skoro pa patološki. Svedoči o tome iovaj snimak iz tada kultne emisije koja je nosila predznak zabavne “Minimaksovizija”:
http://www.youtube.com/embed/Y5g8YifGqiA
Ništa manje jezivo nije zvučao ni kada se na mitinzima prepuštao skoro pa epskom zanosu:
“Osvetićemo srpsku krv….:
Prema optužnici osvetu koju je zagovarao, dobrovoljci koji su tada nazivani “šešeljevcima”, upamćeni su Vukovaru, ali pre svega u bosanskohercegovačkim gradovima, poput Zvornika, Sarajeva, Mostara, Nevesinja.
O tome za naš program govori i Ahmet Grahić, iz Zvornika, predstavnik Udruženja zabobljenih i nestalih iz te opštine:
“Puno stradalnika koji su preživjeli uvek počinju priču tako što pominju Šešelja i šešeljevce. Pominje se on i organizacija koju je predvodio kao neko ko je počinio puno zla duž Drine, od Bijeljine, Zvornika i dalje”, kaže Grahić.
Popularnost u senci zločina
U to vreme Šešelj, političar koji je bez problema išao iz perioda žestokih sukoba u periode čvrstog savezništva sa Slobodanom Miloševićem, bio je zvezda koja je političku popularnost gradila u senci zločina, pljački i razaranja.
Ipak, mada je javno potezao i oružje, redovno nosio pištolj, nema dokaza da ga je i upotrebio. Njegove oružje bile su njegove reči, što je jasno ukazao i sudija Žan Klod Antoneti.
“Optužba optuženog Vojislava Šešelja tereti da je svojim govorima, izjavama, radnjama i - ili propustima doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedena krivična dela”, naveo je sudija.
To su ocene koje u njegovoj partiji shvataju kao dokaz da se Šešelju zapravo sudi za verbalni delikt. Nakon što je pažljivo ispratio petočasovno iščitavnje odluke Suda član njegovog pravnog tima Zoran Krasić nam je upravo u tom svetlu i prokomentarisao.
“Više su sudili njegovoj ideologiji, njegovim knjigama i onome što je on rekao, nego što su uzimali u obzir sve ono što se dešavalo, da li se to baš tako dešavalo i da li je Vojislav Šešelj imao nekog uticaja na to što se dešavalo”, tvrdi Krasić.
Radikali, pak, veruju da je iza odluke Suda politička pozadina, te interes velikih sila da, kako kaže Krasić, “još jedan izborni ciklus u Srbiji prođe bez Šešelja na slobodi”. Direktorka Fonda za humanitrano pravo Nataša Kandić veruje da će i Šešeljevi dalji potezi biti slično intonirani:
“Predstoji sada jedna Šešeljeva odluka. To je da li će on ići sa svojim dokazima ili će odmah izaći za svojom završnom reči. Ja bih rekla da će se on odlučiti na završnu reč. Ponoviće da je to politički sud, krenuće na jednu političku završnu reč. To opet može da dovede do situacije u kojoj će se suđenje vrlo brzo završiti i da njegova kazna ne bude kazna od dvadeset, trideset godina. To bi mogla biti kazna koja će mu već u junu, ili za neko vreme koje neće biti duže od dve tri godine, omogućiti da bude na slobodi", ocenjuje Kandić.
No, već to što je tražio oslobođenje po osnovi koja bi bila presedan koji Haški sud niti jednom nije učinio, pokazuje da Šešelju ponestaje ideja. Zato smo Krasića pitali šta će Vojislavu Šešelju savetovati da sada preduzme?
“On vodi svoju odbranu. Mi njemu samo pomažemo da uradi ono što mu je potrebno ili što zahteva da uradimo. Odbrana je u njegovim rukama”, odgovorio je Krasić.
Upravo tako od 2003. kada se predao, odnosno 2007. godine kada je suđenje počelo, Šešelj čini sve kako bi ostavio utisak onog koji se sam bori protiv svih, šaljući tako poruku simpatizerima u samoj Srbiji.
Međutim, ako je suditi po padu popularnosti njegove stranke, te njenom rascepu 2008. godine, čini se da se tu njegov glas sve slabije čuje.
U njegovoj partiji, gde su koliko do pre neki dan najavljivali da do leta očekuju svog šefa kod kuće, sada kažu da se drugačiji rasplet u Hagu nije niti mogao dogoditi.
Naredne godine navršiće se dve decenije kako su u sremskom selu Hrtkovci pročitani spiskovi nepoželjnih Hrvata. Bila je to akcija koju je, kako u Hagu dokazuje, inspirisao sam Vojislav Šešelj.
Za sada nema pokazatelja koji bi budili nadu da on neće biti jedini koji će za to i odgovarati. Navodi to predstavnik nevladine multinacionalne organizacije “Vojvođanski klub” Đorđe Subotić.
“Na televizijskim snimcima se jasno vidi ko je u Hrtkovcima postavljao tablu Srbislavci. Vide se i još neki akteri i oni naravno moraju biti procesuirani”, kaže Subotić.
Sremski Hrvati, podvlači predsednik Nacionalnog saveta hrvatske manjine Slaven Bačić, bili bi najpogođeniji da je odluka Suda bila suprotna od one koja je usvojena. Pominjanje Šešeljevog imena i danas kod pripadnika ove manjine budi jezu:
“I dan danas postoji veliki strah kod Hrvata. Pre svega u sremskim selima. Odluka prema kojoj bi on bio pušten na slobodu zasigurno bi samo podstaklo ekstrmiste da nastave sa ekstremističkim ponašanjem”, ocenjuje Bačić.
Fiksacija koju je početkom devedesetih Šešelj imao prema Hrvatima, očigledna u obimnoj arhivskoj građi iz tog vremena, zvuči skoro pa patološki. Svedoči o tome iovaj snimak iz tada kultne emisije koja je nosila predznak zabavne “Minimaksovizija”:
http://www.youtube.com/embed/Y5g8YifGqiA
Ništa manje jezivo nije zvučao ni kada se na mitinzima prepuštao skoro pa epskom zanosu:
“Osvetićemo srpsku krv….:
Prema optužnici osvetu koju je zagovarao, dobrovoljci koji su tada nazivani “šešeljevcima”, upamćeni su Vukovaru, ali pre svega u bosanskohercegovačkim gradovima, poput Zvornika, Sarajeva, Mostara, Nevesinja.
O tome za naš program govori i Ahmet Grahić, iz Zvornika, predstavnik Udruženja zabobljenih i nestalih iz te opštine:
“Puno stradalnika koji su preživjeli uvek počinju priču tako što pominju Šešelja i šešeljevce. Pominje se on i organizacija koju je predvodio kao neko ko je počinio puno zla duž Drine, od Bijeljine, Zvornika i dalje”, kaže Grahić.
Popularnost u senci zločina
U to vreme Šešelj, političar koji je bez problema išao iz perioda žestokih sukoba u periode čvrstog savezništva sa Slobodanom Miloševićem, bio je zvezda koja je političku popularnost gradila u senci zločina, pljački i razaranja.
Ipak, mada je javno potezao i oružje, redovno nosio pištolj, nema dokaza da ga je i upotrebio. Njegove oružje bile su njegove reči, što je jasno ukazao i sudija Žan Klod Antoneti.
“Optužba optuženog Vojislava Šešelja tereti da je svojim govorima, izjavama, radnjama i - ili propustima doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedena krivična dela”, naveo je sudija.
To su ocene koje u njegovoj partiji shvataju kao dokaz da se Šešelju zapravo sudi za verbalni delikt. Nakon što je pažljivo ispratio petočasovno iščitavnje odluke Suda član njegovog pravnog tima Zoran Krasić nam je upravo u tom svetlu i prokomentarisao.
“Više su sudili njegovoj ideologiji, njegovim knjigama i onome što je on rekao, nego što su uzimali u obzir sve ono što se dešavalo, da li se to baš tako dešavalo i da li je Vojislav Šešelj imao nekog uticaja na to što se dešavalo”, tvrdi Krasić.
Radikali, pak, veruju da je iza odluke Suda politička pozadina, te interes velikih sila da, kako kaže Krasić, “još jedan izborni ciklus u Srbiji prođe bez Šešelja na slobodi”. Direktorka Fonda za humanitrano pravo Nataša Kandić veruje da će i Šešeljevi dalji potezi biti slično intonirani:
“Predstoji sada jedna Šešeljeva odluka. To je da li će on ići sa svojim dokazima ili će odmah izaći za svojom završnom reči. Ja bih rekla da ć
Nataša Kandić ocenjuje da nije isključena sudska kazna koja bi Šešelju već za neko vreme koje neće biti duže od dve tri godine, omogućila da bude na slobodi.
No, već to što je tražio oslobođenje po osnovi koja bi bila presedan koji Haški sud niti jednom nije učinio, pokazuje da Šešelju ponestaje ideja. Zato smo Krasića pitali šta će Vojislavu Šešelju savetovati da sada preduzme?
“On vodi svoju odbranu. Mi njemu samo pomažemo da uradi ono što mu je potrebno ili što zahteva da uradimo. Odbrana je u njegovim rukama”, odgovorio je Krasić.
Upravo tako od 2003. kada se predao, odnosno 2007. godine kada je suđenje počelo, Šešelj čini sve kako bi ostavio utisak onog koji se sam bori protiv svih, šaljući tako poruku simpatizerima u samoj Srbiji.
Međutim, ako je suditi po padu popularnosti njegove stranke, te njenom rascepu 2008. godine, čini se da se tu njegov glas sve slabije čuje.