Ove godine se u Srbiji, pa i na Kosovu, skromno obeležava Vidovdan, odnosno 621. godišnjica Kosovskog boja.
Datum koji je u srpskoj mitologiji veoma značajan, a od kraja 80-ih kada je Slobodan Milošević baš na Gazimestanu na proslavi šest vekova od kosovske bitke, najavio novi balkanski rat, ima za deo Srbije i dodatnu simboliku. Simboliku poraza velikosrpske politike u 90-im godinama koja je dovela do krvavog rata čiji je krajnji rezultat bio gubitak Kosova za Srbiju.
Šta se sve u Srbiji događa na dan koji Crkva slavi kao svoj praznik Vidovdan? Uz liturgiju u Gračanici, polaganje venaca na spomenik na Gazimestanu, sve uz trećerazrednu političku garnuturu iz Beograda, ima i drugih manje prigodnih manifestacija.
Na dan kada se, kako piše u crkvenim priručnicima, ne igra i ne peva, već se priseća palih ratnika i njihovih grobova, bivši radikali, sada naprednjaci u Kruševcu na mitingu traže izbore a završavaju ga, barem kako je najavljivano, velikom narodnom zabavom, folk koncertom za koji su pokušali, ne znamo i da li su uspeli, da dovedu i folk zvezdu Cecu Ražnjatović.
Doduše, ima Kruševljana koji se bune znajući šta ide a šta ne uz Vidovdan, ali i naprednjaci imaju argumente. Pa, Vidovdan je opevan u ludim 90-im u svim varijantama - od srpskog turbo folka, do mekšeg folka Nede Ukraden, ruske horske varijante - pa sve do kvazi roka. Evo šta se sve slušalo na temu Vidovdana:
Koliko je Srbija danas daleko od tih i takvih 90-ih? Antroploškinja Svetlana Slapšak koja je često na relaciji Ljubljana- Beograd, a na ovaj Vidovdan smo je zatekli baš u glavnom gradu Srbije, kaže za RSE o Srbiji 21 godinu nakon Miloševićevog ratničkog govora na Gazimestanu:
“Današnje odsustvo velikoga glamura i velikih izjava i velikih događaja oko Vidovdana nije, nažalost, neki naročito dobar znak. Zato što u tih dvadeset i nešto godina nije došlo ni do kakve revizije, nikakvog ponovnog premišljanja o tome šta je ta proslava (kada je govorio Milošević na Gazimestan 1989 godine) značila i šta znači kosovski mit. Ja sam pre nekoliko meseci morala da izađem sa internet grupe starih školskih prijatelja zato što sam se usprotivila stereotipskom, tupavom predstavljanju Turaka i celog kosovskog mita.”
Izgubljena bitka post-petooktobarske Srbije
Za profesora Predraga Matvejevića koji uskoro dolazi u Srbiju u okviru jednog italijanskog istraživanja na temu kakva je Srbija danas, vidi pomake koji ohrabruju. Smatra da je Druga Srbija (o kojoj je svojevremeno pisao pokušavajući da uveri Zapad da ona postoji, ma koliko slabašna bila u odnosu na ratničku, nacionalistilku) sada izašla iz skučenih zatvorenih prostora u koje je bila saterana u 90-im.
“Srbija bira bolju stranu, verovatno i zahvaljujući predsedniku Tadiću za koga sam uvek mislio da je jedna od boljih ličnosti srpske politike, spremna na dijalog sa Hrvatima, Slovencima i ostalim. I čini mi se da pod tim impulsima Srbija izlazi iz onog prigodničarskog slavljenja naših datuma, naših pobjeda, naših velikih historijskih događaja itd. To je stvar koju valja ostaviti prošlosti.”, smatra on.
Pitali smo jednu od autorki radio emisije Peščanik Svetlanu Lukić zašto je obeležavanje 10-te godišnjice ove kultne emisije građanske Srbije baš na Vidovdan, ona je odgovorila da je to, naravno, ironična poruka jer su se na Vidovdan događali sudbonosni trenuci za Srbiju - od kosovske bitke, do Miloševićevog ratnog pokliča Gazimestanu pa do onog Vidovdana kada je poslat u Hag. Ovog Vidovdana, samoirinočno kaže naša sagovornica, i Peščanik će objaviti jednu svoju sudbonosnu odluku.
“Na ovaj Vidovdan našim posetiocima ćemo saopštiti zašto smo odličile da Peščanik, kakav je do sada postojao, više nema smisla. To je ujedno, na neki način, ako govorimo epskim jezikom, proglašavanje da je izgubljena jedna bitka koja traje deset godina u ovoj postpetooktobarskoj Srbiji, jer nismo uspeli ni da izdejstvujemo da Mladić ode u Hag, nismo uspeli da saznamo ko je naredio atentat na premijera, pa do toga da nismo uspeli čak ni da održimo Paradu ponosa u Beogradu a ni da sačuvamo jedan jedini platan u Bulevaru revolucije”, kazala je Lukić.
I za kraj evo još jednog podatka: autor folk pesme Vidovdan koja je u 90-im godinama bila nacionalistički hit, isti je onaj koji je spevao jedan drugi, jugonostalgičarski hit “ Od Vardara pa do Triglava”.
Da li će autor ova dva hita smatrati da je došlo vreme da ponudi i neki treći?
Datum koji je u srpskoj mitologiji veoma značajan, a od kraja 80-ih kada je Slobodan Milošević baš na Gazimestanu na proslavi šest vekova od kosovske bitke, najavio novi balkanski rat, ima za deo Srbije i dodatnu simboliku. Simboliku poraza velikosrpske politike u 90-im godinama koja je dovela do krvavog rata čiji je krajnji rezultat bio gubitak Kosova za Srbiju.
Šta se sve u Srbiji događa na dan koji Crkva slavi kao svoj praznik Vidovdan? Uz liturgiju u Gračanici, polaganje venaca na spomenik na Gazimestanu, sve uz trećerazrednu političku garnuturu iz Beograda, ima i drugih manje prigodnih manifestacija.
Na dan kada se, kako piše u crkvenim priručnicima, ne igra i ne peva, već se priseća palih ratnika i njihovih grobova, bivši radikali, sada naprednjaci u Kruševcu na mitingu traže izbore a završavaju ga, barem kako je najavljivano, velikom narodnom zabavom, folk koncertom za koji su pokušali, ne znamo i da li su uspeli, da dovedu i folk zvezdu Cecu Ražnjatović.
Doduše, ima Kruševljana koji se bune znajući šta ide a šta ne uz Vidovdan, ali i naprednjaci imaju argumente. Pa, Vidovdan je opevan u ludim 90-im u svim varijantama - od srpskog turbo folka, do mekšeg folka Nede Ukraden, ruske horske varijante - pa sve do kvazi roka. Evo šta se sve slušalo na temu Vidovdana:
U poslednjih dvadeset i nešto godina nije došlo ni do kakve revizije, nikakvog ponovnog premišljanja o tome šta je ta proslava (kada je govorio Milošević na Gazimestanu 1989. godine) značila i šta znači kosovski mit, kaže Svetlana Slapšak.
“Današnje odsustvo velikoga glamura i velikih izjava i velikih događaja oko Vidovdana nije, nažalost, neki naročito dobar znak. Zato što u tih dvadeset i nešto godina nije došlo ni do kakve revizije, nikakvog ponovnog premišljanja o tome šta je ta proslava (kada je govorio Milošević na Gazimestan 1989 godine) značila i šta znači kosovski mit. Ja sam pre nekoliko meseci morala da izađem sa internet grupe starih školskih prijatelja zato što sam se usprotivila stereotipskom, tupavom predstavljanju Turaka i celog kosovskog mita.”
Izgubljena bitka post-petooktobarske Srbije
Za profesora Predraga Matvejevića koji uskoro dolazi u Srbiju u okviru jednog italijanskog istraživanja na temu kakva je Srbija danas, vidi pomake koji ohrabruju. Smatra da je Druga Srbija (o kojoj je svojevremeno pisao pokušavajući da uveri Zapad da ona postoji, ma koliko slabašna bila u odnosu na ratničku, nacionalistilku) sada izašla iz skučenih zatvorenih prostora u koje je bila saterana u 90-im.
“Srbija bira bolju stranu, verovatno i zahvaljujući predsedniku Tadiću za koga sam uvek mislio da je jedna od boljih ličnosti srpske politike, spremna na dijalog sa Hrvatima, Slovencima i ostalim. I čini mi se da pod tim impulsima Srbija izlazi iz onog prigodničarskog slavljenja naših datuma, naših pobjeda, naših velikih historijskih događaja itd. To je stvar koju valja ostaviti prošlosti.”, smatra on.
Pitali smo jednu od autorki radio emisije Peščanik Svetlanu Lukić zašto je obeležavanje 10-te godišnjice ove kultne emisije građanske Srbije baš na Vidovdan, ona je odgovorila da je to, naravno, ironična poruka jer su se na Vidovdan događali sudbonosni trenuci za Srbiju - od kosovske bitke, do Miloševićevog ratnog pokliča Gazimestanu pa do onog Vidovdana kada je poslat u Hag. Ovog Vidovdana, samoirinočno kaže naša sagovornica, i Peščanik će objaviti jednu svoju sudbonosnu odluku.
“Na ovaj Vidovdan našim posetiocima ćemo saopštiti zašto smo odličile da Peščanik, kakav je do sada postojao, više nema smisla. To je ujedno, na neki način, ako govorimo epskim jezikom, proglašavanje da je izgubljena jedna bitka koja traje deset godina u ovoj postpetooktobarskoj Srbiji, jer nismo uspeli ni da izdejstvujemo da Mladić ode u Hag, nismo uspeli da saznamo ko je naredio atentat na premijera, pa do toga da nismo uspeli čak ni da održimo Paradu ponosa u Beogradu a ni da sačuvamo jedan jedini platan u Bulevaru revolucije”, kazala je Lukić.
I za kraj evo još jednog podatka: autor folk pesme Vidovdan koja je u 90-im godinama bila nacionalistički hit, isti je onaj koji je spevao jedan drugi, jugonostalgičarski hit “ Od Vardara pa do Triglava”.
Da li će autor ova dva hita smatrati da je došlo vreme da ponudi i neki treći?