Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je dobio podršku Vatikana za evrointegracije Srbije, kao i za integritet i suverenitet Srbije na Kosovu.
Nakon susreta sa poglavarom Rimokatoličke crkve papom Benediktom Šesnaestim, Tadić je rekao novinarima da je sa papom došao do zajedničkog zaključka da je agenda 2014, koju su predložili grčki i italijanski premijer Jorgos Papandreu i Silvio Berluskoni, realističan plan i da na taj način, simbolički, Grčka i Italija, kao predstavnici istočnog i zapadnog hrišćanstva, mogu biti od velike koristi za integraciju celog Balkana u EU.
Tadić je zahvalio papi na principijelnim pozicijama Vatikana vezano za Kosovo, jer Sveta stolica nije priznala nezavisnost Kosova.
"To je prostor na kojem je izgrađen hrišćanski identitet našeg naroda, a politička saradnja Srbije i Vatikana je od izuzetne važnosti zbog velikog uticaja Vatikana na međunarodnu politiku", istakao je Tadić.
Predsednik Srbije rekao je da je susret sa papom veoma važan i zbog ekumenskog dijaloga među crkvama, podsetivši da će 2013. godine biti održana godišnjica Milanskog edikta i da Srbija želi da učestvuje u toj međunarodnoj proslavi.
Govoreći o mogućoj poseti pape Srbiji, Tadić je rekao da, što se tiče Srbije, taj poziv ostaje otvoren, kao i da se sa papom saglasio da bi vreme obilježavanja Milanskog edikta, 2013. godine, bilo idealno vreme za tu posetu.
Italijanska agencija Ansa je javila da je audijencija kod pape trajala oko 25 minuta i bila je u četiri oka, na engleskom jeziku i bez prevodioca, navela je Ansa i dodala da su teme razgovora bile situacija na Balkanu i bilateralni odnosi.
Papa i Tadić su razmenili poklone. Benedikt XVI je Tadiću poklonio tradicionalnu medalju pontifikara, a Tadić je predao papi iluminaciju sa stranicom iz Miroslavljevog jevandjelja.
Tadić je prethodna dva dana boravio u Italiji gde se sastao s najvišim italijanskim zvaničnicima, medju kojima predsednikom Đorđom Napolitanom i premijerom Silvijom Berluskonijem.
Ambasador Srbije pri Svetoj Stolici Vladeta Janković, rekao je novinarima pre Tadićeve posete Vatikanu da je poziv papi da poseti Srbiju upućen još pre nekoliko godina i da papa Srbiju može posetiti kao državnik, ali da praksa Svete stolice nalaže da on u posete odlazi kao verski poglavar, a ne kao šef države i da je za njegovu posetu nekoj zemlji presudno važna odluka većinke verske zajednice u toj zemlji.
Janković nije želo da ulazi u to, kakav je stav SPC.
Ali, poseta pape Srbiji izostaće, po mišljenju sociologa religije Živice Tucića, i iz još jednog razloga:
„Srpska crkva ima patrijarha, ali on je u bolnici. Znači, dok se ne izabere novi patrijarh, dok se ne ustoliči i neko vreme bude na tronu tada bi moglo da dođe do posete pape.“
Po poslednjem popisu negde oko 5 procenata građana Srbije su katolički vernici. Njihovi predstavnici kažu da su ogorčeni činjenicom da im njihov verski poglavar još uvek nije došao u posetu.
Milutin Novaković, sekretar Beogradske nadbiskupije i portparol nadbiskupa Stanislava Hočevara, kaže za RSE, da oni očekuju da papa što pre stigne u posetu Srbiji:
„Katoličke vernike u Srbiji apsolutno ne interesuje stav Srpske pravoslavne crkve da li je ona saglasna sa dolaskom pape ili ne, s obzirom da oni imaju pravo da ugoste svoga poglavara u svojoj zemlji. Ali, stav pape i stav Vatikana je takav da papa ne dolazi u jednu zemlju gde većinska crkva nije saglasna sa tom posetom. Nama ostaje samo da se tome nadamo i da će i politički vrh, na neki način, uticati na većinsku crkvu u Srbiji da na putu ka demokratiji ne smeju da omalovažavaju i ne pošuju verska osećanja manjinske crkve, a to je katolička crkva u Srbiji.“
Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj papa još uvek nije boravio, iako zapravo, ima pravo da poseti svojevernike u Srbiji. On već ima poziv od države i biskupske konferencije, a za dolazak mi nije potrebna poziv i Srpke pravoslavne crkve, već samo spremnost patrijarha da ga primi u audijenciju, koja po protokolu ne bi trajala duže od 30 minuta.
Uprkos nekim očekivanjima, verski teoretičari kažu da se većina pravoslavaca ne protivi papinom dolasku.
I upravo to što je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio i dobio blagoslov Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve za posetu predsednika Srbije i članova Vlade Vatikanu, mnogi smatraju kao još jednan dokaz klerikalizacije srbijanskog društva.
Živica Tucić kaže da je formulacija „dobijanje blagoslova“, mogla biti drugačija, ali da ona nikako ne govori o klerikalizaciji društva:
„Verovatno je tu formulacija mogla da bude nekako drugačija da ne bi izazivala takve optužbe da ovde postoji neka klerikalizacija, nje nema u ovoj zemlji.“
Ali, Mirko Đorđević ima drugačije mišljenje:
„Nije jasno i zato moramo sačekati da vidimo da taj blagoslov ne znači promenu stava da crkva daje saglasnost eventualnoj papinoj poseti, ali inače smatram da mnoge vladajuće strukture u državi, osobito koalicija na vlasti, polaze od činjenice da je Srpska pravoslavna crkva moćna politička institucija i da se ona, realno, pita za mnoge stvari i u unutrašnjoj i spoljnjoj politici. Ja ovde neću upotrebiti reč – fundamentalizam, ali ću upotrebiti ono što je primereno i što ozbiljna istraživanja to potvrđuju - klerikalizacijom koja je uzela maha, tako da se crkva pita za sve.“
Mirko Đorđević naglašava da poseta pape Srbiji nije samo važna za državu i ekumenki pokret koji SPC na sve načine pokušava da minimizira, već da tu posetu treba posmatrati u jednom daleko širem okviru:
„U Rimu se ta namera ne krije da bi papa posetu Srbji posmatrao kao odskočnu dasku za eventualnu posetu Rusiji i Moskvi, gde se, takođe, Ruska pravoslavna crkva moskovskoga patrijarhata protivi tome.“
Nakon susreta sa poglavarom Rimokatoličke crkve papom Benediktom Šesnaestim, Tadić je rekao novinarima da je sa papom došao do zajedničkog zaključka da je agenda 2014, koju su predložili grčki i italijanski premijer Jorgos Papandreu i Silvio Berluskoni, realističan plan i da na taj način, simbolički, Grčka i Italija, kao predstavnici istočnog i zapadnog hrišćanstva, mogu biti od velike koristi za integraciju celog Balkana u EU.
Tadić je zahvalio papi na principijelnim pozicijama Vatikana vezano za Kosovo, jer Sveta stolica nije priznala nezavisnost Kosova.
"To je prostor na kojem je izgrađen hrišćanski identitet našeg naroda, a politička saradnja Srbije i Vatikana je od izuzetne važnosti zbog velikog uticaja Vatikana na međunarodnu politiku", istakao je Tadić.
Predsednik Srbije rekao je da je susret sa papom veoma važan i zbog ekumenskog dijaloga među crkvama, podsetivši da će 2013. godine biti održana godišnjica Milanskog edikta i da Srbija želi da učestvuje u toj međunarodnoj proslavi.
Govoreći o mogućoj poseti pape Srbiji, Tadić je rekao da, što se tiče Srbije, taj poziv ostaje otvoren, kao i da se sa papom saglasio da bi vreme obilježavanja Milanskog edikta, 2013. godine, bilo idealno vreme za tu posetu.
Italijanska agencija Ansa je javila da je audijencija kod pape trajala oko 25 minuta i bila je u četiri oka, na engleskom jeziku i bez prevodioca, navela je Ansa i dodala da su teme razgovora bile situacija na Balkanu i bilateralni odnosi.
Papa i Tadić su razmenili poklone. Benedikt XVI je Tadiću poklonio tradicionalnu medalju pontifikara, a Tadić je predao papi iluminaciju sa stranicom iz Miroslavljevog jevandjelja.
Tadić je prethodna dva dana boravio u Italiji gde se sastao s najvišim italijanskim zvaničnicima, medju kojima predsednikom Đorđom Napolitanom i premijerom Silvijom Berluskonijem.
Ambasador Srbije pri Svetoj Stolici Vladeta Janković, rekao je novinarima pre Tadićeve posete Vatikanu da je poziv papi da poseti Srbiju upućen još pre nekoliko godina i da papa Srbiju može posetiti kao državnik, ali da praksa Svete stolice nalaže da on u posete odlazi kao verski poglavar, a ne kao šef države i da je za njegovu posetu nekoj zemlji presudno važna odluka većinke verske zajednice u toj zemlji.
Janković nije želo da ulazi u to, kakav je stav SPC.
Prvo izabrati novog patrijarha
Ali, poseta pape Srbiji izostaće, po mišljenju sociologa religije Živice Tucića, i iz još jednog razloga:
„Srpska crkva ima patrijarha, ali on je u bolnici. Znači, dok se ne izabere novi patrijarh, dok se ne ustoliči i neko vreme bude na tronu tada bi moglo da dođe do posete pape.“
Po poslednjem popisu negde oko 5 procenata građana Srbije su katolički vernici. Njihovi predstavnici kažu da su ogorčeni činjenicom da im njihov verski poglavar još uvek nije došao u posetu.
Milutin Novaković, sekretar Beogradske nadbiskupije i portparol nadbiskupa Stanislava Hočevara, kaže za RSE, da oni očekuju da papa što pre stigne u posetu Srbiji:
„Katoličke vernike u Srbiji apsolutno ne interesuje stav Srpske pravoslavne crkve da li je ona saglasna sa dolaskom pape ili ne, s obzirom da oni imaju pravo da ugoste svoga poglavara u svojoj zemlji. Ali, stav pape i stav Vatikana je takav da papa ne dolazi u jednu zemlju gde većinska crkva nije saglasna sa tom posetom. Nama ostaje samo da se tome nadamo i da će i politički vrh, na neki način, uticati na većinsku crkvu u Srbiji da na putu ka demokratiji ne smeju da omalovažavaju i ne pošuju verska osećanja manjinske crkve, a to je katolička crkva u Srbiji.“
Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj papa još uvek nije boravio, iako zapravo, ima pravo da poseti svojevernike u Srbiji. On već ima poziv od države i biskupske konferencije, a za dolazak mi nije potrebna poziv i Srpke pravoslavne crkve, već samo spremnost patrijarha da ga primi u audijenciju, koja po protokolu ne bi trajala duže od 30 minuta.
Uprkos nekim očekivanjima, verski teoretičari kažu da se većina pravoslavaca ne protivi papinom dolasku.
I upravo to što je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio i dobio blagoslov Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve za posetu predsednika Srbije i članova Vlade Vatikanu, mnogi smatraju kao još jednan dokaz klerikalizacije srbijanskog društva.
Odskočna daska za posetu Rusiji?
Živica Tucić kaže da je formulacija „dobijanje blagoslova“, mogla biti drugačija, ali da ona nikako ne govori o klerikalizaciji društva:
„Verovatno je tu formulacija mogla da bude nekako drugačija da ne bi izazivala takve optužbe da ovde postoji neka klerikalizacija, nje nema u ovoj zemlji.“
Ali, Mirko Đorđević ima drugačije mišljenje:
„Nije jasno i zato moramo sačekati da vidimo da taj blagoslov ne znači promenu stava da crkva daje saglasnost eventualnoj papinoj poseti, ali inače smatram da mnoge vladajuće strukture u državi, osobito koalicija na vlasti, polaze od činjenice da je Srpska pravoslavna crkva moćna politička institucija i da se ona, realno, pita za mnoge stvari i u unutrašnjoj i spoljnjoj politici. Ja ovde neću upotrebiti reč – fundamentalizam, ali ću upotrebiti ono što je primereno i što ozbiljna istraživanja to potvrđuju - klerikalizacijom koja je uzela maha, tako da se crkva pita za sve.“
Mirko Đorđević naglašava da poseta pape Srbiji nije samo važna za državu i ekumenki pokret koji SPC na sve načine pokušava da minimizira, već da tu posetu treba posmatrati u jednom daleko širem okviru:
„U Rimu se ta namera ne krije da bi papa posetu Srbji posmatrao kao odskočnu dasku za eventualnu posetu Rusiji i Moskvi, gde se, takođe, Ruska pravoslavna crkva moskovskoga patrijarhata protivi tome.“