Skupština Srbije usvojila je u ponedeljak Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim će biti obeštećeni vlasnici nacionalizovane imovine kroz naturalnu restituciju ili državne obveznice.
Dok predstavnici vlasti ocenjuju da je ovim zakonom - koji je, inače, jedan od uslova da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU - otklonjena istorijska nepravda, vlasnici oduzete imovine su razočarani i najavljuju da će pravdu potražiti pred Ustavnim sudom.
Podršku Zakonu o restituciji, koji utvrđuje da će predmet vraćanja nekadašnjim vlasnicima biti sva imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, vladajuća parlamentarna većina obezbedila u opozicionoj Liberalno-demokratskoj partiji, budući da nije mogla da računa na glasove četvorice koalicionih partnera iz Saveza vojvođanskih Mađara.
Kako objašnjava jedan od njih - Balint Pastor, pojedine odredbe zakona nisu u skladu sa vrednosnim sistemom te stranke, jer ostavljaju na snazi princip kolektivne krivice.
“Individualna odgovornost je civilizacijska tekovina. SVM ne može da prihvati, da i oni koji su silom mobilisani u Drugom svetskom ratu budu ratni zločinci, a da ratne zločine ili druga krivična dela nisu uopšte činili, kao i to da njihovi naslednici budu isključeni iz restitucije”, kaže Pastor.
Srbija je dobila veoma loš zakon – smatraju nekadašnji vlasnici organizovani u Mreži za restituciju. Njen koordinator Mile Antić kaže da zakon predstavlja grubu povredu bivših vlasnika, što potvrđuje i broj poslanika koji su mu dali podršku.
Sa početnih 128, koji su načelno bili za njegovo usvajanje, zakon je na kraju podržalo svega 117 poslanika.
“ On jeste legalan, ali nije legitiman. To će biti argument više da se, ne samo pred Ustavnim sudom osporavaju njegove odredbe, već i da se, bukvalno, sutra traži promena takvog zakona na bolje kako bi se obezbedili uslovi da svi dođu do svoje imovine i do adekvatne naknade, a ne da se sve to svede na obeštećenje, što je dominantna misao i cilj zakonodavca”, kaže Antić.
Šta je bio glavni motiv liberala da podrže ovakav zakon, objašnjava Bojan Đurić, poslanik i član Predsedništva LDP-a:
“ Činjenica da Skupština Srbije danas praktično glasa u poslednjem danu o dva poslednja zakona koja se nalaze na listi formalnih uslova za odobravanje statusa kandidata za članstvo u EU.”
Zakon problematičan sa aspekta pravde
U Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće, ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu za isplatu akontacije obštećenja.
Zakonom nije predviđena zamenska restitucija oduzete imovine, što je bio jedan od osnovnih zahteva starih vlasnika.
„ To moraju biti rešenja koja su moguća i održiva, a to je upravo restitucija i zamenska restitucija, odnosno supstitucija, čime bi se možda u potpunosti izbegla, ili svela na minimum potreba davanja bilo kakvog obeštećenja i novca. Podaci, takođe, nedvosmisleno pokazuju da novca u Republici Srbiji nema, neće ga biti ni u dogledno vreme, a sa druge strane, državne imovine, koja treba da posluži za restituciju, ima u izobilju“, kaže Mile Antić.
Iz LDP-a, međutim, poručuju da, bez obzira na stepen opravdanosti ili neopravdanosti pojedinih zamerki, jasno je da neke od njih nisu mogle da budu usvojene, a to se, pre svega – kako kaže Bojan Đurić – odnosi na načelo supstitucije.
“ Pre svega zbog činjenice da država u ovoj situaciji očigledno nije u prilici da vraća neku drugu imovinu u tako velikom obimu, u onim situacijama kada ne može da obavi naturalnu restituciju. S druge strane, što bi eventualna primena principa naturalne susptitucije, zapravo, vodila u novu arbitrarnost ili različite vrste nepravdi, u zavisnosti od toga koju bi drugu nepokretnost, ili neko drugo dobro, država evntualno mogla da da. Ovaj zakon je, naravno, uvek problematičan sa aspekta pravde”, ocenjuje Đurić.
"Nova nacionalizacija"
Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine početkom 2015. biće emitovane obveznice u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra.
Pored opšteg roka od 15 godina za isplatu obveznica u godišnjim ratama bivšim vlasnicima, građanima starijim od 65 godina biće omogućeno da obveznice naplate u roku od 10 godina, a za starije od 70 godina taj rok biće pet godina.
Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra, a ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4 i po milijarde evra.
Koliko ove obveznice, u zemlji sa dobro poznatom ekonomskom prošlošću, ulivaju poverenja kod onih kojima su namenjene.
“ Diskutabilno je kakva će vrednost tih obveznica biti u sledećih 5, 10 ili 15 godina. Ko će na tržištu te obveznice kupiti?” kaže Mirjana Canić Radojlović.
U vlasništvu njene porodice nekad je bila stambena zgrada u centru Beograda, u kojoj je sada smešteno Ministarsvo ekonomije. Ona takođe potražuje vinograd i vinogradku vilu iz doba Obrenovića, koji se nalaze u okolini Smedereva.
“ Ovo je za mene nova nacionalizacija. Nikakvo obeštećenje ne može da zadovolji članove moje porodice. To je moje najveće razočaranje od 5. oktobra do sada. Ja sam potresena više nego što sam bila u ono doba kada su ta nacionalizacija, eksproprijacija i ostale mere preduzimane. Ja to doba pamtim, ali ovo mi je gore”, kaže Mirjana Canić Radojlović, napominjući da nije stvar samo u materijalnom:
“ Moje razočaranje je više emocionalno. Znači, nikad se više neće vratiti ona građanska Srbija iz koje ja potičem.”
Dok predstavnici vlasti ocenjuju da je ovim zakonom - koji je, inače, jedan od uslova da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU - otklonjena istorijska nepravda, vlasnici oduzete imovine su razočarani i najavljuju da će pravdu potražiti pred Ustavnim sudom.
Podršku Zakonu o restituciji, koji utvrđuje da će predmet vraćanja nekadašnjim vlasnicima biti sva imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, vladajuća parlamentarna većina obezbedila u opozicionoj Liberalno-demokratskoj partiji, budući da nije mogla da računa na glasove četvorice koalicionih partnera iz Saveza vojvođanskih Mađara.
Kako objašnjava jedan od njih - Balint Pastor, pojedine odredbe zakona nisu u skladu sa vrednosnim sistemom te stranke, jer ostavljaju na snazi princip kolektivne krivice.
“Individualna odgovornost je civilizacijska tekovina. SVM ne može da prihvati, da i oni koji su silom mobilisani u Drugom svetskom ratu budu ratni zločinci, a da ratne zločine ili druga krivična dela nisu uopšte činili, kao i to da njihovi naslednici budu isključeni iz restitucije”, kaže Pastor.
Srbija je dobila veoma loš zakon – smatraju nekadašnji vlasnici organizovani u Mreži za restituciju. Njen koordinator Mile Antić kaže da zakon predstavlja grubu povredu bivših vlasnika, što potvrđuje i broj poslanika koji su mu dali podršku.
Sa početnih 128, koji su načelno bili za njegovo usvajanje, zakon je na kraju podržalo svega 117 poslanika.
“ On jeste legalan, ali nije legitiman. To će biti argument više da se, ne samo pred Ustavnim sudom osporavaju njegove odredbe, već i da se, bukvalno, sutra traži promena takvog zakona na bolje kako bi se obezbedili uslovi da svi dođu do svoje imovine i do adekvatne naknade, a ne da se sve to svede na obeštećenje, što je dominantna misao i cilj zakonodavca”, kaže Antić.
Šta je bio glavni motiv liberala da podrže ovakav zakon, objašnjava Bojan Đurić, poslanik i član Predsedništva LDP-a:
“ Činjenica da Skupština Srbije danas praktično glasa u poslednjem danu o dva poslednja zakona koja se nalaze na listi formalnih uslova za odobravanje statusa kandidata za članstvo u EU.”
Zakon problematičan sa aspekta pravde
U Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće, ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu za isplatu akontacije obštećenja.
Zakonom nije predviđena zamenska restitucija oduzete imovine, što je bio jedan od osnovnih zahteva starih vlasnika.
„ To moraju biti rešenja koja su moguća i održiva, a to je upravo restitucija i zamenska restitucija, odnosno supstitucija, čime bi se možda u potpunosti izbegla, ili svela na minimum potreba davanja bilo kakvog obeštećenja i novca. Podaci, takođe, nedvosmisleno pokazuju da novca u Republici Srbiji nema, neće ga biti ni u dogledno vreme, a sa druge strane, državne imovine, koja treba da posluži za restituciju, ima u izobilju“, kaže Mile Antić.
Iz LDP-a, međutim, poručuju da, bez obzira na stepen opravdanosti ili neopravdanosti pojedinih zamerki, jasno je da neke od njih nisu mogle da budu usvojene, a to se, pre svega – kako kaže Bojan Đurić – odnosi na načelo supstitucije.
“ Pre svega zbog činjenice da država u ovoj situaciji očigledno nije u prilici da vraća neku drugu imovinu u tako velikom obimu, u onim situacijama kada ne može da obavi naturalnu restituciju. S druge strane, što bi eventualna primena principa naturalne susptitucije, zapravo, vodila u novu arbitrarnost ili različite vrste nepravdi, u zavisnosti od toga koju bi drugu nepokretnost, ili neko drugo dobro, država evntualno mogla da da. Ovaj zakon je, naravno, uvek problematičan sa aspekta pravde”, ocenjuje Đurić.
"Nova nacionalizacija"
Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine početkom 2015. biće emitovane obveznice u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra.
Pored opšteg roka od 15 godina za isplatu obveznica u godišnjim ratama bivšim vlasnicima, građanima starijim od 65 godina biće omogućeno da obveznice naplate u roku od 10 godina, a za starije od 70 godina taj rok biće pet godina.
Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra, a ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4 i po milijarde evra.
Mirjana Canić Radojlović: Ovo je za mene nova nacionalizacija. Nikakvo obeštećenje ne može da zadovolji članove moje porodice.
“ Diskutabilno je kakva će vrednost tih obveznica biti u sledećih 5, 10 ili 15 godina. Ko će na tržištu te obveznice kupiti?” kaže Mirjana Canić Radojlović.
U vlasništvu njene porodice nekad je bila stambena zgrada u centru Beograda, u kojoj je sada smešteno Ministarsvo ekonomije. Ona takođe potražuje vinograd i vinogradku vilu iz doba Obrenovića, koji se nalaze u okolini Smedereva.
“ Ovo je za mene nova nacionalizacija. Nikakvo obeštećenje ne može da zadovolji članove moje porodice. To je moje najveće razočaranje od 5. oktobra do sada. Ja sam potresena više nego što sam bila u ono doba kada su ta nacionalizacija, eksproprijacija i ostale mere preduzimane. Ja to doba pamtim, ali ovo mi je gore”, kaže Mirjana Canić Radojlović, napominjući da nije stvar samo u materijalnom:
“ Moje razočaranje je više emocionalno. Znači, nikad se više neće vratiti ona građanska Srbija iz koje ja potičem.”