Iza Srbije je godina u kojoj je konačno zatvorila haško pitanje. Samo pre godinu dana mnogima se činilo da će time otkloniti smetnje na evropskom putu.
Međutim, polovinom godine u prvi plan izbilo je kosovsko pitanje, a odnos prema krizi na severu Kosova uzrokovao je i izostanak kandidature za članstvo u Evropskoj uniji.
Takođe, iza nas je praktično dvanaest meseci neprekidne priče o izborima koji će tek uslediti, odnosno saniranje krize koja kao teška bolest nagriza i srpsku i onako posrnulu ekonomiju. Uoči Nove godine, bacićemo pogled na najbolnije tačke godine za nama.
Barikade
Šta se od Beograda očekuje neočekivano direktno po stavkama iznela je prilikom verovatno najznačajnijeg događaja prošle godine, tokom posete Beogradu 22. avgusta nemačka kancelarka Angela Merkel:
„To je obnavljanje dijaloga dve strane na Kosovu, omogućavanje EULEX-u
Boris Tadić i Angela Merkel, Beograd, avgust 2011.
da deluje i ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova.“
Usledilo je i upozorenje predsednika Borisa Tadića:
„Treba jasno reći građanima da postoji mogućnost i da ne dobijemo status kandidata.“
Devetog decembra, uprkos pozitivnom mišljenju o srpskim evrointegracijama datom iz Brisela nešto ranije, Tadićeve reči postale su stvarnost, pa je zaključio:
„Dakle nisam uopšte razočaran. Imao sam očekivanja da će odluka biti ovakva.“
„Kako kalimo demokratiju, šta nismo naučili“, tako se zove upravo objavljena knjiga sociološkinje Zagorke Golubović. Brani tezu da su potezi Srbije vezani za evro perspekitvu bili pogrešni:
„Stalno se ponavlja da ne damo Kosovo. Dok se ne odustane od te rečenice koja je iluzorna jer je Kosovo odavno od nas otišlo, a imamo samo komplikacije, ja ne znam da li će se naša situacija popraviti.“
Vaš browser nepodržava HTML5
RSE u Mitrovici: Barikade u podeljenom gradu
Međutim, u novembru upravo je Tadić napravio potpuni obrt. Nakon tromesečnog natezanja na barikadama na severu Kosova je ustvrdio:
„Političke predstavnike Srba na severu Kosova pozivam da učine sve da uklone barikade.“
Da li je ovo prekretnica koja oslikava i pravac u kom će se ubuduće voditi srpska politika prema Kosovu:
„Boris Tadić je vrlo odlučno rekao da treba skloniti barikade jer to nije rešenje. A Srbi sa Kosova su rekli da neće. Kako sad možete da znate šta će biti?“, navodi Zagorka Golubović, uz konstataciju da bi upravo predstojeći period mogao i razotkriti odakle severnokosovski Srbi crpe podršku.
Hag
"U ime Republike Srbije obaveštavam vas da je danas tokom jutarnjih sati uhapšen Ratko Mladić“, saopštio je Boris Tadić šesnaest godina nakon podizanja optužnice, 26. maja u selu Lazarevo kod Zrenjanina, pred očima nimalo ravnodušnih meštana.
Vaš browser nepodržava HTML5
Prvo pojavljivanje Mladića pred Haškim tribunalom
Dva meseca kasnije na Fruškoj gori otkriven je i Goran Hadžić, poslednji optuženik koji se skrivao od Haškog tribunala čime je otklonjen teret koji dugo smatran presudnim za kočenje evro integracija Srbije. Bivši šef tajne policije Goran Petrović podseća:
„Teško da bismo mogli reći da smo rešili nekakav problem jer to je problem koji smo sami napravili. Pogotovu što znamo da se u svesti ogromnog dela građana Srbije kada je u pitanju odnos prema ratnim zločinima gotovor ništa nije promenilo.“
Pred-izbori
Praktično već u martu počeli su pokušaji koji su za cilj imali sprečavanje da Vlada na čijem je čelu bleda figura premijera Mirka Cvetkovića zaokruži četiri godine trajanja, što je prvi put od 2000. godine.
Šesnaestog aprila praktično je kampanju započeo lider naprednjaka Tomislav Nikolić: „Ja od jutro ne uzimam vodu i hranu“, poručio je sa mitinga u centru Beograda. Još je dodao „Nudim poslednju ponudu Borisu Tadiću. Kad mi se nešto loše desi raspiši izbore“.
Tomislav Nikolić, štrajk glađu, april 2011.
Nikolić nije išao do kraja, a ni izbori nisu raspisani. Da li je to pobeda za Tadićevce – analitičar Dejan Vuk Stanković:
„Izbori u demokratiji dođu kad tad. A to kupljeno vreme će više ličiti na pirovu pobedu s obzirom na bilans rada ove Vlade.“
No, zapravo najteži udarac Vladi je zadat je polovinom februara kada je premijer najpre razrešio vicepremijerske funkcije Mlađana Dinkića, da bi se ovaj zatim sam povukao. Odlučio je da u buduće ne bude okolišanja:
„Naš premijer ništa ne odlučuje. Odlučuje predsednik. Ko bi drugi odlučivao?! To svi znamo i šta imamo da se, narodski da kažem, foliramo oko toga“, rekao je Dinkić.
Poverenje kabinetu njegova partija G-17 plus ipak nije otkazala čime je, htela ili ne, podelila odgovornost za stanje u zemlji koje pred Novu godinu Stanković ovako opisuje:
„Socijalno ekonomski pokazatelji su loši, ništa suštinski nije urađeno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i konačno smo dobili krah politike i Kosovo i Evropa.“
Kriza
U vrtlogu političkih pitanja koja su konstantno bila u prvom planu standard i uslovi života i u ovoj godini nisu bili dominantna tema. Štaviše i od strane vodećih ličnost diktiran je trend neprvelikih očekivanja. Boris Tadić – izjava s početka decembra:
Siromaštvo u Srbiji, foto: srbijanet.rs
„Možemo očekivati da ćemo krajem 2013. ili početkom 2014. godine, ukoliko se dobro odviju politički i ekonomski procesi pre svega na evropskom kontitnentu, a potom i na drugim neuralgičnim tačkama svetske ekonomije, da bismo mogli tada ponovo doživeti jedan snažniji period rasta“.
Zebnja za osnovnu egzistenciju, neizvesnost i strah jesu osećanja koja dominiraju među građanima. Podaci Zavoda za statistiku govore o novembarskoj prosečnoj zaradi od nešto manje od 400 evra, kao i presečnim potrebama domaćinstva koja nadilaze taj iznos, inflacija je iznad procene Narodne banke, a nezaposlenost blizu 23 odsto.
Optimista je teško biti, pogotovu u kontekstu globalnih kriznih prilika – ekonomska novinarka Ruža Ćirković:
„Moram da podsetim da je sadašnja kriza u Evropi u stvari kriza državnih dugova i bankarskog sektora. Te dve krize još nisu došle u Srbiju. Glavni problem u Srbiji je to što su preduzeća prezadužena, toliko prezadužena da više ne mogu da uzimaju kredite. Dakle, ne samo što se banke ustežu da kreditiraju privredu, što je u ekonomiji najvažnije, nego su naša preduzća jako prezadužena. Prezadužila su se a to nije dalo odgovarajuće efekte tako da sada ne mogu da podižu nove kredite niti da vraćaju one koje su uzeli. I to je glavni problem u Srbiji. I videće se sledeće godine koliko je taj problem veliki.“
Pred vama je 2012., ponovo, godina ozbiljnih izazova.
