U svom obraćanju Savetu bezbednosti UN, predsednik Srbije, Boris Tadić je zahtevao da se osudi nedavni bombaški napad na na Srbe u Kosovskoj Mitrovici i upozorio da će razmotriti odnose sa međunarodnim prisustvom na Kosovu ukoliko se to ne dogodi.
Posle bombaškog napada tokom protesta Srba, na severu Kosova, u kratkom roku, dogodila su se još dva incidenta – ranjavanje visokog funkcionera Samostalno-liberalne stranke i poslanika u Skupštini Kosova Petra Miletića i napad na dopisnika Tanjuga iz Kosovske Mitrovice Željka Tvrdišića, čije je vozilo pogođeno hicem iz vatrenog oružja, što Rada Trajković, direktorka nevladine organizacije “Evropski pokret Srba sa Kosova”, ocenjuje kao:
“Potpuni vakuum institucija vladavine prava. Normalno je onda da gde imate vakuum, vi imate puno ljudi koji su spremni da pucaju i da bacaju bombe, kradu, i da rade sve ono što je u suprotnosti sa zakonom. Prosto, nema ko da sprovodi zakon.”
Zbog toga Trajković smatra da bi bilo bolje da je predsednik Tadić ponudio Savetu bezbednosti plan suprostavljen Fejtovom projektu integracije severa Kosova, kako bi se onda između ta dva projekta tražio kompromis.
“Predsednik Tadić je trebalo da pođe sa nečim što je izgradnja institucija vladavine prava na sevru Kosova, kao stuba nečega čiji rezultat treba da bude, ustvari, postepeno uvođenje u red severa Kosova, u smislu nečega što je izolacija kriminalaca i ljudi koji su spremni na destabilizaciju. Bez pravosudnog sistema, bez policije, bez carinskih punktova koji ne funkcionišu na pravi način, mi ćemo se vrtiti u krug i još više kriminalizovati stanovništvo na severu Kosova,” smatra Trajković.
Čekajući mišljenje Međunarodnog suda o nezavisnosti Kosova, jedina očigledna strategija države Srbije prema Kosovu je pozivanje na Rezoluciju 1244.
Kako kaže šef Koordinacionog centra za Kosovo u Vladi Srbije Zvonimir Stević – sama činjenica da je sednica Saveta bezbednosti zakazana na zahtev Srbije, jasno oslikava državni stav.
“Odlučno ćemo se zalagati da se sprovede Rezolucija 1244, a ne plan Martija Ahtisarija i nalozi Pitera Fejta koji nisu ništa drugo do svrstavanje na stranu albanskih institucija. To je neizvodljivo jer samo na miran i demokratski način, uz poštovanje međunarodnog prava, može da se obezbedi pravično rešenje, koje će uvažavati obe strane u kosovskom zamršenom čvoru “, kazao je Stević.
Kome odgovara destabilizacija?
Seška Stanojlović iz Helsinškog odbora za ljudska prava, međutim, smatra da Srbija nema izlaznu strategiju za kosovsko pitanje.
“Iako se to javno ne govori osim neformalno, činjenica je da Beograd jedinu opciju koju ima jeste podela Kosova. S obzirom da, po svemu sudeći, zbog velikog angažmana svih međunarodnih faktora i aktera, i podrške koju u tom smislu ima Piter Fejt, koji je zadužen, da tako kažemo, za sprovođenje Ahtisarijevog plana i za mirnu reintegraciju svernog dela Kosova, činjenica je da je taj jedini strateški plan koji Beograd ima, a to je podela Kosova, doveden u pitanje”, ocenjuje Stanojlović.
RSE: Kome onda, u takvoj situaciji, odgovara destabilizacija severa Kosova?
Stanojlović: Teško je pretpostaviti da u ovom trenutku albanskoj strani odgovaraju nemiri, jer činjenica je da ono što Piter Fejt radi, faktički predstavlja mirnu reintegraciju severnog dela Kosova pod suverenitet vlade u Prištini.
Trajković: Kriminalnom miljeu jako odgovara nesređivanje severnog dela Kosova. Ni jedni, ni drugi ne vole stabilizaciju severa. Kada kriminalci ojačaju do te mere, do koje su ojačali na severu, a i ta veza srpsko-albanskih kriminalaca, onda je zaista jasno da su u stanju da plate ljude koji će da destabilizuju situaciju i da kontrolišu ovo, što bih ja nazvala – sukobom niskog intenziteta. Još uvek.
*****
Stav kosovskih analitičara i zvaničnika o celokupnoj situaciji uoči sednice Saveta bezbednosti UN možete pronaći OVDE.
*****
Moglo bi vas interesovati i ovo:
Miletić: Nisam znao da rizikujem život
Posle bombaškog napada tokom protesta Srba, na severu Kosova, u kratkom roku, dogodila su se još dva incidenta – ranjavanje visokog funkcionera Samostalno-liberalne stranke i poslanika u Skupštini Kosova Petra Miletića i napad na dopisnika Tanjuga iz Kosovske Mitrovice Željka Tvrdišića, čije je vozilo pogođeno hicem iz vatrenog oružja, što Rada Trajković, direktorka nevladine organizacije “Evropski pokret Srba sa Kosova”, ocenjuje kao:
“Potpuni vakuum institucija vladavine prava. Normalno je onda da gde imate vakuum, vi imate puno ljudi koji su spremni da pucaju i da bacaju bombe, kradu, i da rade sve ono što je u suprotnosti sa zakonom. Prosto, nema ko da sprovodi zakon.”
Zbog toga Trajković smatra da bi bilo bolje da je predsednik Tadić ponudio Savetu bezbednosti plan suprostavljen Fejtovom projektu integracije severa Kosova, kako bi se onda između ta dva projekta tražio kompromis.
“Predsednik Tadić je trebalo da pođe sa nečim što je izgradnja institucija vladavine prava na sevru Kosova, kao stuba nečega čiji rezultat treba da bude, ustvari, postepeno uvođenje u red severa Kosova, u smislu nečega što je izolacija kriminalaca i ljudi koji su spremni na destabilizaciju. Bez pravosudnog sistema, bez policije, bez carinskih punktova koji ne funkcionišu na pravi način, mi ćemo se vrtiti u krug i još više kriminalizovati stanovništvo na severu Kosova,” smatra Trajković.
Čekajući mišljenje Međunarodnog suda o nezavisnosti Kosova, jedina očigledna strategija države Srbije prema Kosovu je pozivanje na Rezoluciju 1244.
Kako kaže šef Koordinacionog centra za Kosovo u Vladi Srbije Zvonimir Stević – sama činjenica da je sednica Saveta bezbednosti zakazana na zahtev Srbije, jasno oslikava državni stav.
“Odlučno ćemo se zalagati da se sprovede Rezolucija 1244, a ne plan Martija Ahtisarija i nalozi Pitera Fejta koji nisu ništa drugo do svrstavanje na stranu albanskih institucija. To je neizvodljivo jer samo na miran i demokratski način, uz poštovanje međunarodnog prava, može da se obezbedi pravično rešenje, koje će uvažavati obe strane u kosovskom zamršenom čvoru “, kazao je Stević.
Kome odgovara destabilizacija?
Seška Stanojlović iz Helsinškog odbora za ljudska prava, međutim, smatra da Srbija nema izlaznu strategiju za kosovsko pitanje.
“Iako se to javno ne govori osim neformalno, činjenica je da Beograd jedinu opciju koju ima jeste podela Kosova. S obzirom da, po svemu sudeći, zbog velikog angažmana svih međunarodnih faktora i aktera, i podrške koju u tom smislu ima Piter Fejt, koji je zadužen, da tako kažemo, za sprovođenje Ahtisarijevog plana i za mirnu reintegraciju svernog dela Kosova, činjenica je da je taj jedini strateški plan koji Beograd ima, a to je podela Kosova, doveden u pitanje”, ocenjuje Stanojlović.
RSE: Kome onda, u takvoj situaciji, odgovara destabilizacija severa Kosova?
Stanojlović: Teško je pretpostaviti da u ovom trenutku albanskoj strani odgovaraju nemiri, jer činjenica je da ono što Piter Fejt radi, faktički predstavlja mirnu reintegraciju severnog dela Kosova pod suverenitet vlade u Prištini.
Trajković: Kriminalnom miljeu jako odgovara nesređivanje severnog dela Kosova. Ni jedni, ni drugi ne vole stabilizaciju severa. Kada kriminalci ojačaju do te mere, do koje su ojačali na severu, a i ta veza srpsko-albanskih kriminalaca, onda je zaista jasno da su u stanju da plate ljude koji će da destabilizuju situaciju i da kontrolišu ovo, što bih ja nazvala – sukobom niskog intenziteta. Još uvek.
*****
Stav kosovskih analitičara i zvaničnika o celokupnoj situaciji uoči sednice Saveta bezbednosti UN možete pronaći OVDE.
*****
Moglo bi vas interesovati i ovo:
Miletić: Nisam znao da rizikujem život