Tadićevi snovi za narednu deceniju, spisak lepih želja, Srbija 2020.-te kao iz pera braće Grim, su samo neke od ocena stručnjaka i naslova u medijima.
Za samog predsednika Borisa Tadića strategija „Srbija 2020“ na realističan način vodi Srbiju prema razvoju.
„Na realističan način vodi Srbiju ka evropskim integracijama, podiže životni standard, na jedan ostvariv način se iz godine u godinu povećava broj zaposlenih. To važi i za bruto nacionalni dohodak što znači da naša ekonomija mora da se preorijentiše i postane izvozna, i da budu dominantna razmenjiva dobra u proizvodnji a ne usluge“, kaže Tadić.
Tadićeva strategija razvoja do 2020. je međutim, za mnoge ekonomiste teško ostvariva. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da se umesto toga kako će se negde stići govori gde će se stići.
„Strategija najčešće podrazumeva kako ćete doći do nečega a ovo što sam ja video je spisak želja. Očigledno postoji bojazan šta će biti naredne godine pa nas šalju u 2020. To je isto kao kad neko kaže napravićemo put, napravićemo most, napravićemo ovo, napravićemo ono, i ne naprave ništa naravno, tako je isto sa ovom pričom, otvorićemo 400 hiljada radnih mesta, ili DBP će biti toliki i toliki. Pravo pitanje je kako“, kaže Stevanović.
To kako će se stići do planiranog bruto društvenog proizvoda od osam hiljada eura po stanovniku i inflacije od tri odsto pitali smo jednog od koautora strategije, ekonomistu Gorana Radosavljevića.
On kaže da će to razraditi buduća strategija privrednog razvoja te da ne vidi razloge zašto je ovaj dokument dočekan tako negativno, kao i da su procene potpuno realistične.
“Srbija može da ostvari rast od pet do šest odsto u narednih sedam do deset godina, imali smo između 2001. i 2008. godine rast i preko osam odsto, tako da ja ne vidim šta je u toj celoj priči nemouće. Mogu da dam gomilu primera nekih drugih zemalja Češke, Slovačke, Slovenije i tako dalje, koje su imale jako visoke stope rasta, i neke poput Turske koje danas imaju jako visoku stopu rasta. Znači apsolutno je moguće, procene su realne. Cilj ovog dokumenta “Srbija 2020” nije bio da kaže na koji način ćemo mi da dostignemo te ciljeve do detalja nego da bude krovni dokument kao što je to “Evropa 2020” i da kaže šta su to naši ciljevi do 2020. godine, i koji programi treba da se sprovedu da bi oni bili dostignuti”, navodi Radosavljević.
Prema dokumentu, učešće izvoza robe i usluga u BDP će se 2020. udvostručiti sa sadašnjih 33 na 65 odsto, učešće investicija se bliži nivou od 30 procenata, a učešće industrije i građevinarstva se sa 22 povećava na 25,5 odsto. Ukupna potrošnja domaćinstava i sektora države trebalo da se poveća za oko 90 odsto.
Pozitivna proevropska orijentacija
Vladimir Gligorov sa Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču upozorava da se iz strategije ne vidi odakle će doći investicije.
„Nije dovoljno to što se tamo otprilike sugeriše da će se povećati domaća štednja nego ostaje jedna kalkulacija koja se ne navodi ali je očigledno prisutna da će biti dosta značajna strana ulaganja. Ako pretpostavite da vam neko da pare i ako pretpostavite da te pare nećete potrošiti kao dosad na tekuću potrošnju nego ćete ih ulagati pre svega u infrastrukturu onda vi dobijate te neke cifre. Tu je jedina u suštini skromna cifra o povećanju zaposlenih zato što to nije puna nadoknada za izgubljena radna mesta u poslednje dve godine“, kaže Gligorov.
Preduslovi za ostvarivanje strategije, prema njenim autorima, su osim izgradnja infrastrukture i
institucionalne reforme. Jedan od autora strategije Slobodan Vučetić, nekadašnji predsednik Ustavnog suda kaže da ustavni i pravni okvir treba izgraditi na temelju evropskih pravnih i demokratskih standarda.
„Pre svega za jačanje autoriteta narodnog predstavništva, Narodne skupštine. Za to su opet bitne pretpostavke o kojima u Evropi nema ni diskusije jer su davno usvojene – ukidanje blanko ostavki, imerativnog mandata, uvođenje modernijeg izbornog sistema. Posebno je naglašeno da je nužmo afirmisati kontrolnu ulogu skupštine nad vladom, naravno posebna pažnja posvećena je izgradnji modernog pravosuđa u skladu sa sugestijama Evropske komisije polazeći odkritika i predloga koje je EK dala o tome kako su izvšene kadrovske reforme pravosuđa“, navodi Vučetić.
Autori strategije objašnjavaju da ovaj dokument predstavlja samo nacrt koji će ići na javnu raspravu te da bi nakon toga finalni tekst vlada trebalo da usvoji u prvom kvartalu 2011. godine.
Sam Tadić je objasnio da su on i njegova Demokratska stranka zapravo samo podržali strategiju koju su napisali stručnjaci.
Zašto se strategija pojavila upravo sada u jeku najava rekonstrukcije vlade i uoči ulaska u predizbornu godinu.
Kolumnista Teofil Pančić kaže da je problem samo u tome ako se ona bazira na projekcijama koje nemaju dovoljno uporišta u realnosti:
„Strategije ove vrste su kod nas malo previše često zapravo neka vrsta mantre za birače a da nema neke preterane odgovornosti za to što se obećava. Ono što jeste dobro, ali to smo očekivali od Demokratske stranke, jeste nedvosmislena proevropska orijentacija“, zaključuje Pančić.
A ukoliko Srbija 2020 ne bude izgledala baš tako kako je predstavljeno u istoimenoj strategiji pitanje je hoće li se tada neko uopšte i sećati obećanja od pre deceniju.
Za samog predsednika Borisa Tadića strategija „Srbija 2020“ na realističan način vodi Srbiju prema razvoju.
„Na realističan način vodi Srbiju ka evropskim integracijama, podiže životni standard, na jedan ostvariv način se iz godine u godinu povećava broj zaposlenih. To važi i za bruto nacionalni dohodak što znači da naša ekonomija mora da se preorijentiše i postane izvozna, i da budu dominantna razmenjiva dobra u proizvodnji a ne usluge“, kaže Tadić.
Tadićeva strategija razvoja do 2020. je međutim, za mnoge ekonomiste teško ostvariva. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da se umesto toga kako će se negde stići govori gde će se stići.
„Strategija najčešće podrazumeva kako ćete doći do nečega a ovo što sam ja video je spisak želja. Očigledno postoji bojazan šta će biti naredne godine pa nas šalju u 2020. To je isto kao kad neko kaže napravićemo put, napravićemo most, napravićemo ovo, napravićemo ono, i ne naprave ništa naravno, tako je isto sa ovom pričom, otvorićemo 400 hiljada radnih mesta, ili DBP će biti toliki i toliki. Pravo pitanje je kako“, kaže Stevanović.
'Cilj dokumenta “Srbija 2020” nije bio da kaže na koji način ćemo mi da dostignemo te ciljeve do detalja nego da bude krovni dokument', kaže jedan od autora Goran Radosavljević.
To kako će se stići do planiranog bruto društvenog proizvoda od osam hiljada eura po stanovniku i inflacije od tri odsto pitali smo jednog od koautora strategije, ekonomistu Gorana Radosavljevića.
On kaže da će to razraditi buduća strategija privrednog razvoja te da ne vidi razloge zašto je ovaj dokument dočekan tako negativno, kao i da su procene potpuno realistične.
“Srbija može da ostvari rast od pet do šest odsto u narednih sedam do deset godina, imali smo između 2001. i 2008. godine rast i preko osam odsto, tako da ja ne vidim šta je u toj celoj priči nemouće. Mogu da dam gomilu primera nekih drugih zemalja Češke, Slovačke, Slovenije i tako dalje, koje su imale jako visoke stope rasta, i neke poput Turske koje danas imaju jako visoku stopu rasta. Znači apsolutno je moguće, procene su realne. Cilj ovog dokumenta “Srbija 2020” nije bio da kaže na koji način ćemo mi da dostignemo te ciljeve do detalja nego da bude krovni dokument kao što je to “Evropa 2020” i da kaže šta su to naši ciljevi do 2020. godine, i koji programi treba da se sprovedu da bi oni bili dostignuti”, navodi Radosavljević.
Prema dokumentu, učešće izvoza robe i usluga u BDP će se 2020. udvostručiti sa sadašnjih 33 na 65 odsto, učešće investicija se bliži nivou od 30 procenata, a učešće industrije i građevinarstva se sa 22 povećava na 25,5 odsto. Ukupna potrošnja domaćinstava i sektora države trebalo da se poveća za oko 90 odsto.
Pozitivna proevropska orijentacija
Vladimir Gligorov sa Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču upozorava da se iz strategije ne vidi odakle će doći investicije.
„Nije dovoljno to što se tamo otprilike sugeriše da će se povećati domaća štednja nego ostaje jedna kalkulacija koja se ne navodi ali je očigledno prisutna da će biti dosta značajna strana ulaganja. Ako pretpostavite da vam neko da pare i ako pretpostavite da te pare nećete potrošiti kao dosad na tekuću potrošnju nego ćete ih ulagati pre svega u infrastrukturu onda vi dobijate te neke cifre. Tu je jedina u suštini skromna cifra o povećanju zaposlenih zato što to nije puna nadoknada za izgubljena radna mesta u poslednje dve godine“, kaže Gligorov.
Preduslovi za ostvarivanje strategije, prema njenim autorima, su osim izgradnja infrastrukture i
institucionalne reforme. Jedan od autora strategije Slobodan Vučetić, nekadašnji predsednik Ustavnog suda kaže da ustavni i pravni okvir treba izgraditi na temelju evropskih pravnih i demokratskih standarda.
„Pre svega za jačanje autoriteta narodnog predstavništva, Narodne skupštine. Za to su opet bitne pretpostavke o kojima u Evropi nema ni diskusije jer su davno usvojene – ukidanje blanko ostavki, imerativnog mandata, uvođenje modernijeg izbornog sistema. Posebno je naglašeno da je nužmo afirmisati kontrolnu ulogu skupštine nad vladom, naravno posebna pažnja posvećena je izgradnji modernog pravosuđa u skladu sa sugestijama Evropske komisije polazeći od
'Ono što jeste dobro, ali to smo očekivali od Demokratske stranke, jeste nedvosmislena proevropska orijentacija', ocenjuje kolumnista Teofil Pančić.
Autori strategije objašnjavaju da ovaj dokument predstavlja samo nacrt koji će ići na javnu raspravu te da bi nakon toga finalni tekst vlada trebalo da usvoji u prvom kvartalu 2011. godine.
Sam Tadić je objasnio da su on i njegova Demokratska stranka zapravo samo podržali strategiju koju su napisali stručnjaci.
Zašto se strategija pojavila upravo sada u jeku najava rekonstrukcije vlade i uoči ulaska u predizbornu godinu.
Kolumnista Teofil Pančić kaže da je problem samo u tome ako se ona bazira na projekcijama koje nemaju dovoljno uporišta u realnosti:
„Strategije ove vrste su kod nas malo previše često zapravo neka vrsta mantre za birače a da nema neke preterane odgovornosti za to što se obećava. Ono što jeste dobro, ali to smo očekivali od Demokratske stranke, jeste nedvosmislena proevropska orijentacija“, zaključuje Pančić.
A ukoliko Srbija 2020 ne bude izgledala baš tako kako je predstavljeno u istoimenoj strategiji pitanje je hoće li se tada neko uopšte i sećati obećanja od pre deceniju.