Srbija se po uslovima poslovanja u konkurenciji zemalja regiona ponovo našla na samom dnu, pokazuje nova lista koju je objavio američki časopis Forbs. Na toj listi se Srbija, među 134 zemlje, pozicionirala na 93. mesto i za 12 pozicija lošije mesto nego prethodne godine.
Srbiji su potrebne strukturne ekonomske reforme, koje su zastale s početkom krize. Velik deo svog kredibiliteta država je sama urušila. Drugim rečima najveće prepreke obavljanju biznisa i direktnim stranim investicijama su neefikasna državna birokratija, korupcija i pristup finansiranju.
Konsultant za strane investicije Milan Kovačević ističe da je pitanje monetranih sloboda najveći generator lošeg trenda, koji odbija strane investicije:
„Najgori rezutlat smo postigli, ako se ne varam 118 mjesto po monetarnim slobodama. Monetrane slobode su ustvari koliko je stabilno tržište, tamo gdje ono funkcioniše i koliko je umjerene inflacijasa jedne strane a sa druge-koliki dio cijena i nije na tržištu nego se reguliše. Kod nas je sve to krajnje loše. Imamo polovinu cijena određenu od države a s druge strane imamo vodeću inflaciju u Evropi a pomalo i u svijetu. Znači tu smo najgori”, ističe Kovačević.
Glavni razlog pada stranih investicija je što se privredni ambijent nije unapredio u poslednjih par godina. Jurij Bajec, savetnik premijera, ne krije iznenađenje pozicioniranjem Srbije ali mislim da je reč o „raskoraku nečega što je urađeno, a što se ne primenjuje”. Poslovanje i investicije otežava i breme državne regulative i neefikasnost pravnog sistema.
Poreske olakšice i smanjenje nameta
Ispred Srbije prema Forbsovoj listisu Slovenija, Hrvatska, Crna Gora. Bolje su pozicionarane Albanija i BiH, koje su zauzele 64, odnosno 84. mesto. Privrednici smatraju da su za lakše poslovanje neophodne poreske olakšice, te smanjenje državnih nameta, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
„Vrlo je važan taj ambijent u koji taj investitor dolazi. Znači nije dovoljno imati mali porez na profit. On je samo 10 odsto, ali i do tog profita teško doći. Znači ukoliko postoji različiti broj tih prepreka, rauličitih nameta koje
poslodavci imaju. Infarstrukturno nismo razvijeni-to dodatno košta. Ako smo u zemlji u kojoj kada dođe do poskupljenja vode, privrednicima je to dva puta skuplje. Ovaj način je zadržan iz prethodnog perioda. Ništa se ne menja još od socijalizma”, primećuje Atanacković
Odvajanje ekonomije od državnog partiokratskog modela upravljanja kakav je u Srbiji, nije izvodljivo. Reforme i populističa obećanja su teško spojive, primećuje ekonomista Milan Kovačević.
„Mi stalno pokušavamo na jednom mjestu parati a na drugom krpiti u pogledu tržišta a nikako nemožemo da prihvatimo da moramo otići od socijalizma gdje je država sve uređivala i napraviti funkcionalno tržište”, savetuje konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
U 2010. godinu priliv stranih investicija iznosio je 1,16 milijardi dolara, što predstavlja pad za 38 odsto u odnosu na 2009. godinu. U prvih pet meseci 2011 godine, izuzimajući Delezovu kupovinu Maksija, priliv direktnih stranih investicija u Srbiju iznosio je tek 683 miliona dolara.
Srbiji su potrebne strukturne ekonomske reforme, koje su zastale s početkom krize. Velik deo svog kredibiliteta država je sama urušila. Drugim rečima najveće prepreke obavljanju biznisa i direktnim stranim investicijama su neefikasna državna birokratija, korupcija i pristup finansiranju.
Konsultant za strane investicije Milan Kovačević ističe da je pitanje monetranih sloboda najveći generator lošeg trenda, koji odbija strane investicije:
„Najgori rezutlat smo postigli, ako se ne varam 118 mjesto po monetarnim slobodama. Monetrane slobode su ustvari koliko je stabilno tržište, tamo gdje ono funkcioniše i koliko je umjerene inflacijasa jedne strane a sa druge-koliki dio cijena i nije na tržištu nego se reguliše. Kod nas je sve to krajnje loše. Imamo polovinu cijena određenu od države a s druge strane imamo vodeću inflaciju u Evropi a pomalo i u svijetu. Znači tu smo najgori”, ističe Kovačević.
Glavni razlog pada stranih investicija je što se privredni ambijent nije unapredio u poslednjih par godina. Jurij Bajec, savetnik premijera, ne krije iznenađenje pozicioniranjem Srbije ali mislim da je reč o „raskoraku nečega što je urađeno, a što se ne primenjuje”. Poslovanje i investicije otežava i breme državne regulative i neefikasnost pravnog sistema.
Poreske olakšice i smanjenje nameta
Vlada Srbije
„Više od stotinu preporuka da se ukinu neki zakoni i pojednostavne neke procedure , prihvaćena je samo trećina i dve trećine su ostale i predstavlja glavobolju. Drugo u Srbiji uz one poreze koji su uobičajeni u svetu, postoje razne takse koje se utvrđuju na lokalnom nivou i koje takođe predstavljaju teret za poslovanje. Privredni ambijent je poprilično haotičan i uz to idu izbori i stranci očito čekaju da vide kako će se izbori završiti i kakva će se ekonomska politika posle toga voditi”, kaže urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.Ispred Srbije prema Forbsovoj listisu Slovenija, Hrvatska, Crna Gora. Bolje su pozicionarane Albanija i BiH, koje su zauzele 64, odnosno 84. mesto. Privrednici smatraju da su za lakše poslovanje neophodne poreske olakšice, te smanjenje državnih nameta, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
„Vrlo je važan taj ambijent u koji taj investitor dolazi. Znači nije dovoljno imati mali porez na profit. On je samo 10 odsto, ali i do tog profita teško doći. Znači ukoliko postoji različiti broj tih prepreka, rauličitih nameta koje
'Privredni ambijent je poprilično haotičan i uz to idu izbori i stranci očito čekaju da vide kako će se izbori završiti', kaže Milan Ćulibrk.
Odvajanje ekonomije od državnog partiokratskog modela upravljanja kakav je u Srbiji, nije izvodljivo. Reforme i populističa obećanja su teško spojive, primećuje ekonomista Milan Kovačević.
„Mi stalno pokušavamo na jednom mjestu parati a na drugom krpiti u pogledu tržišta a nikako nemožemo da prihvatimo da moramo otići od socijalizma gdje je država sve uređivala i napraviti funkcionalno tržište”, savetuje konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
U 2010. godinu priliv stranih investicija iznosio je 1,16 milijardi dolara, što predstavlja pad za 38 odsto u odnosu na 2009. godinu. U prvih pet meseci 2011 godine, izuzimajući Delezovu kupovinu Maksija, priliv direktnih stranih investicija u Srbiju iznosio je tek 683 miliona dolara.