Danas su ispred Predsedništva Srbije protestovali predstavnici deset nevladinih organizacija koje već sedam meseci traže da se 11. jul proglasi danom sećanja na genocid počinjen u Srebrnici 1995. godine. Predsednik Srbije Boris Tadić nakon presude Međunarodnog suda pravde u februaru 2007. godine pozvao je Skupštinu Srbije da usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen u Srebrenici, međutim, dve godine nakon te inicijative, predsednik Tadić o toj temi ne želi da razgovara, čak ni sa nevladinim organizacijama.
Park između Predsedništva i gradske Skupštine bio je pun policajaca koji su pažljivo obezbeđivali svaki ugao zgrade Predsedništva i zgrade Skupštine grada Beograda. U tom prostoru nevladini aktivisti nosili su crni flor na kojem je pisalo: "11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!".
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava, govori o zahtevima deset nevladinih organizacija upućenih predsedniku Srbije na koji, još uvek, nisu dobili nikakav odgovor:
"Poštovani gospodine predsedniče, obraćamo vam se kao predsedniku Republike Srbije koji svojim autoritetom može da utiče na ključne odluke i politiku države, naglašavajući da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina, podsećajući vas da je 15. januara 2009. godine Evropski parlament usvojio rezoluciju o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Ukazujući da je time, s obzirom na izraženu političku volju nas građanki i građana da Srbija bude deo Evropske unije, to postala i obaveza naših vlasti. Izražavajući čvrsto uverenje da je poštovanje i priznanje žrtava najtežeg zločina među zločinima i početak izgradnje zajedničkog pamćenja u koje će biti utkane sve žrtve ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije naša zajednička obaveza. Zahtevamo da podržite zahtev da se 11. juli u Srbiji prihvati i obeležava kao dan sećanja na genocid u Srebrenici i odavanja pošte njegovim žrtvama."
Nedaleko od demonstranata, nalazi se jedna od najprometnijih beogradskih ulica, ulica Kralja Milana. Ljudi koji tuda idu, gotovo i da ne primećuju demostrante. Većina ne želi da priča o zločinu u Srebrenici i na svako pominjanje reči – genocid, okreću glavu i pokušavaju da izbegnu razgovor:
"Ništa.. Ništa.. Nemam nikakav stav, nemojte me pitati. Nemam ja veze s tim."
"Ne znam stvarno."
"Zločin, ali i nad Srbima."
"Kakav je moj stav? To je nešto katastrofalno što se dogodilo – samo treba da se napomene da se to dogodilo i jednoj i drugoj i trećoj strani. Nema jedne žrtve – svi su žrtve."
"Ja sam uvek protiv zločina, s bilo koje strane da je počinjen. Činiti zločine, klati, ubijati nedužan narod, to nikad nisam opravdavala, ne opravdavam ni sad. I treba jednog dana da pružimo ruku i više da ne gledam muslimana kao muslimana, Albanca kao Albanca, Hrvata kao Hrvata, nego treba da gledamo čoveka kao čoveka."
Ne odustajemo
Za razliku od Srbije, Evropa će ubuduće svakog 11. jula organizovati komemorativne skupove, zvanične delegacije polagaće cveće u Potočarima, a državne zastave biće spuštene na pola koplja. Tako, barem simbolično, evropski predstavnici pokazaće saosećanje sa žrtvama genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine.
U Srbiji su do sada u nekoliko navrata različite nevladine organizacije, ali i političke stranke, pokušavale da ubede Parlament da usvoji deklaraciju o Srebrenici. Svi pokušaji, bili su bezuspešni.
Miloš Urošević iz nevladine organizacije Žene u Crnom ima i objašnjenje za to:
"Nailazimo na ćutnju, predsednik se još uvek nije udostojio da nas primi i mi ćemo nastaviti dalje, svakog 11. u mesecu, dok se on ne odluči da nas primi. Ali, i pored toga, mi nećemo odustati, mi ćemo stalno podsećati srbijansko društvo da mu je obaveza da jednostavno prizna da je genocid u Srebrenici počinjen u naše ime, da se treba izviniti žrtvama genocida, i da se 11. juli proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici. Međutim, svesni smo da srbijansko društvo nema empatiju kad su u pitanju svi drugi različiti."
Zločin u Srebrenici dogodio se pre 14 godina kada su snage Vojske Republike Srpske ušle u tu muslimansku enklavu u istočnoj Bosni i Hercegovini (BiH) u kojoj je, potom, izvršen masakr nad stanovništvom. Ubijeno je oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Za genocid u Srebrenici optužene su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, nakon 13 godina skrivanja, i izručen je Haškom tribunalu, dok je Mladić i dalje van domašaja Tribunala.
Do sada je jedino general Vojske Republike Srpske Radoslav Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
Na pitanje, da li je u Srbiji napravljen ikakav pomak u pogledu usvajanja Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici i time prihvaćena Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici, Milana Antonijević kaže:
"Očigledno da nije, čim mi sedam meseci isto pitanje, isti zahtev postavljamo institucijama i ne dobijamo nikakav zvaničan odgovor, niti bilo kakav jasan odgovor kako će se država postaviti prema 11. julu kao jednoj međunarodnoj obavezi i, uopšte, moralnoj obavezi."
Park između Predsedništva i gradske Skupštine bio je pun policajaca koji su pažljivo obezbeđivali svaki ugao zgrade Predsedništva i zgrade Skupštine grada Beograda. U tom prostoru nevladini aktivisti nosili su crni flor na kojem je pisalo: "11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!".
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava, govori o zahtevima deset nevladinih organizacija upućenih predsedniku Srbije na koji, još uvek, nisu dobili nikakav odgovor:
"Poštovani gospodine predsedniče, obraćamo vam se kao predsedniku Republike Srbije koji svojim autoritetom može da utiče na ključne odluke i politiku države, naglašavajući da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina, podsećajući vas da je 15. januara 2009. godine Evropski parlament usvojio rezoluciju o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Ukazujući da je time, s obzirom na izraženu političku volju nas građanki i građana da Srbija bude deo Evropske unije, to postala i obaveza naših vlasti. Izražavajući čvrsto uverenje da je poštovanje i priznanje žrtava najtežeg zločina među zločinima i početak izgradnje zajedničkog pamćenja u koje će biti utkane sve žrtve ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije naša zajednička obaveza. Zahtevamo da podržite zahtev da se 11. juli u Srbiji prihvati i obeležava kao dan sećanja na genocid u Srebrenici i odavanja pošte njegovim žrtvama."
Nedaleko od demonstranata, nalazi se jedna od najprometnijih beogradskih ulica, ulica Kralja Milana. Ljudi koji tuda idu, gotovo i da ne primećuju demostrante. Većina ne želi da priča o zločinu u Srebrenici i na svako pominjanje reči – genocid, okreću glavu i pokušavaju da izbegnu razgovor:
"Ništa.. Ništa.. Nemam nikakav stav, nemojte me pitati. Nemam ja veze s tim."
"Ne znam stvarno."
"Zločin, ali i nad Srbima."
"Kakav je moj stav? To je nešto katastrofalno što se dogodilo – samo treba da se napomene da se to dogodilo i jednoj i drugoj i trećoj strani. Nema jedne žrtve – svi su žrtve."
"Ja sam uvek protiv zločina, s bilo koje strane da je počinjen. Činiti zločine, klati, ubijati nedužan narod, to nikad nisam opravdavala, ne opravdavam ni sad. I treba jednog dana da pružimo ruku i više da ne gledam muslimana kao muslimana, Albanca kao Albanca, Hrvata kao Hrvata, nego treba da gledamo čoveka kao čoveka."
Ne odustajemo
Za razliku od Srbije, Evropa će ubuduće svakog 11. jula organizovati komemorativne skupove, zvanične delegacije polagaće cveće u Potočarima, a državne zastave biće spuštene na pola koplja. Tako, barem simbolično, evropski predstavnici pokazaće saosećanje sa žrtvama genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine.
U Srbiji su do sada u nekoliko navrata različite nevladine organizacije, ali i političke stranke, pokušavale da ubede Parlament da usvoji deklaraciju o Srebrenici. Svi pokušaji, bili su bezuspešni.
Miloš Urošević iz nevladine organizacije Žene u Crnom ima i objašnjenje za to:
"Nailazimo na ćutnju, predsednik se još uvek nije udostojio da nas primi i mi ćemo nastaviti dalje, svakog 11. u mesecu, dok se on ne odluči da nas primi. Ali, i pored toga, mi nećemo odustati, mi ćemo stalno podsećati srbijansko društvo da mu je obaveza da jednostavno prizna da je genocid u Srebrenici počinjen u naše ime, da se treba izviniti žrtvama genocida, i da se 11. juli proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici. Međutim, svesni smo da srbijansko društvo nema empatiju kad su u pitanju svi drugi različiti."
Zločin u Srebrenici dogodio se pre 14 godina kada su snage Vojske Republike Srpske ušle u tu muslimansku enklavu u istočnoj Bosni i Hercegovini (BiH) u kojoj je, potom, izvršen masakr nad stanovništvom. Ubijeno je oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Za genocid u Srebrenici optužene su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, nakon 13 godina skrivanja, i izručen je Haškom tribunalu, dok je Mladić i dalje van domašaja Tribunala.
Do sada je jedino general Vojske Republike Srpske Radoslav Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
Na pitanje, da li je u Srbiji napravljen ikakav pomak u pogledu usvajanja Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici i time prihvaćena Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici, Milana Antonijević kaže:
"Očigledno da nije, čim mi sedam meseci isto pitanje, isti zahtev postavljamo institucijama i ne dobijamo nikakav zvaničan odgovor, niti bilo kakav jasan odgovor kako će se država postaviti prema 11. julu kao jednoj međunarodnoj obavezi i, uopšte, moralnoj obavezi."