Početkom ovog meseca u Beogradu je formiran Savet za Srbe u regionu na čijem je čelu predsednik Srbije Boris Tadić a članovi su i premijer i nekoliko ministara. Po novom Zakonu, za razliku od “Srba u dijaspori”, “Srbi u regionu” su gradjani srpske nacionalnosti u državama nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije kao i u Madjarskoj i Rumuniji.
Predsednik Srbije je, prilikom konstituisanja Saveta, poručio Srbima u regionu da moraju da budu lojalni građani u zemljama u kojima žive, da su oni most dobrosusedskih odnosa. Da li je politika Beograda u skladu sa ovom porukom, odaslanom prigodnom prilikom?
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da se ne može porediti politika današnje Srbije sa onom iz 90-te godine, sada su druga vremena. Politički ciljevi Beograda nisu više stvaranje velike Srbije sa oružjem u rukama, ali je, dodaje, i dalje vidljiva politička upotreba Srba, naročito u BiH.
„Beograd sa bezrezervnom podrškom Dodiku, za sve ono što on čini (ja nisam čuo nijednu rezervu u odnosu na njegove postupke) otvara prostor da on radi to što radi i da se stekne utisak da on to radi u punoj saglasnosti sa Beogradom.“
Popov smatra da će Beograd dobiti ozbiljne packe od medjunarodne zajednice zbog odnosa prema Banja Luci odnosno Miloradu Dodiku, s obzirom na ćorsokoak u kome se našla ova država potpuno blokirana podelama.
„Ta stvar je previše uočljiva i mislim da će Srbija dobiti ukor na ovom putu ka Evropi , što se ne odnosi dovoljno kao konstruktivan faktor u pokušaju da se od BIH napravi funkcionalna država.“
Ništa manje je proteklih godina bila upotreba državljana Crne Gore koji sebe smatraju Srbima. Poznato je da je ova najmladja priznata država u regionu podeljena baš po pitanju odnosa sa Beogradom. Danas, crnogoroski Srbi su oni na koje Beograd računa kao pomoć u obuzdavanju Podgorice, kad je Kosovo u pitanju. To što se ovaj adut ipak pokazao kao ćorak, jer je Crna Gora u najnezgodnijem trenutku po Beograd priznala nezavisno Kosova, izazvao je gnev i brzu odmazdu Beograda.
NA KLACKALICI IZMEĐU ZAGREBA I BEOGRADA
"Mislim da se i kroz zahtev za otvaranje tri konzulata Srbije u Crnoj Gori pokuzaje da Beograd, ne direktno, već indikretno računa na onaj deo gradjana koji se izjašnjavaju kao Srbi, a njih nije malo. Računa se na njih u okviru pritiska na režim u Podgorici da se neke stvari rade u skladu sa interesima Srbije", kaže Aleksandar Popov.
Novinar i publicista iz Hrvatske Marinko Čulić smatra da je Hrvatska izvukla pouke iz vremena Tudjmana i upotrebe bosanskih Hrvata za ciljeve Zagreba. U Hrvatskoj ne postoji državno telo ranga srpskog novoformoranog Saveta za Hrvate u okruženju.
Najsamostalniji su, smatra Popov, Srbi u Hrvatskoj. Cinici bi možda rekli, pa šta drugo sa šačicom njih koliko ih je ostalo? Manje cinični, kao što je naš sagovornik Aleksandar Popov, vide u tome pouku iz tragičnih 90-ih:
„Srbi iz Hrvatske su izvukli debelu pouku iz paternalizma i ’brige’ za njihovu sudbinu u vreme Miloševića koju su skupo platili, tako da su oni daleko oprezniji, vode daleko samostalniju politiku u odnosu na ono što im se sugeriše iz Beograda.“
Što se hrvatskih Srba tiče, Marinko Čulić, ipak, kaže da su i u ovim mirnim vremenima Srbi u Hrvatskoj na klackalici izmedju Beograda i Zagreba.
„Na žalost, položaj Srba u Hrvatskoj konstantno se prelamao preko toga u kakvim su odnosima bili nekada Tudjman i Milošević, sada Tadić i Mesić. I to je najgora moduća stvar. Taj narod ovisi, zapravo, od dve metropole koje ne mogu biti jedini tumači njihov interesa. Jedini pravi tumači njihovog interesa mogu biti oni sami. A ne da se kockaju Zagreb i Beograd medjusobno i da od tog kockanja zavisi sudbina Srba u Hrvatskoj.“
Predsednik Srbije je, prilikom konstituisanja Saveta, poručio Srbima u regionu da moraju da budu lojalni građani u zemljama u kojima žive, da su oni most dobrosusedskih odnosa. Da li je politika Beograda u skladu sa ovom porukom, odaslanom prigodnom prilikom?
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da se ne može porediti politika današnje Srbije sa onom iz 90-te godine, sada su druga vremena. Politički ciljevi Beograda nisu više stvaranje velike Srbije sa oružjem u rukama, ali je, dodaje, i dalje vidljiva politička upotreba Srba, naročito u BiH.
„Beograd sa bezrezervnom podrškom Dodiku, za sve ono što on čini (ja nisam čuo nijednu rezervu u odnosu na njegove postupke) otvara prostor da on radi to što radi i da se stekne utisak da on to radi u punoj saglasnosti sa Beogradom.“
Popov smatra da će Beograd dobiti ozbiljne packe od medjunarodne zajednice zbog odnosa prema Banja Luci odnosno Miloradu Dodiku, s obzirom na ćorsokoak u kome se našla ova država potpuno blokirana podelama.
„Ta stvar je previše uočljiva i mislim da će Srbija dobiti ukor na ovom putu ka Evropi , što se ne odnosi dovoljno kao konstruktivan faktor u pokušaju da se od BIH napravi funkcionalna država.“
Ništa manje je proteklih godina bila upotreba državljana Crne Gore koji sebe smatraju Srbima. Poznato je da je ova najmladja priznata država u regionu podeljena baš po pitanju odnosa sa Beogradom. Danas, crnogoroski Srbi su oni na koje Beograd računa kao pomoć u obuzdavanju Podgorice, kad je Kosovo u pitanju. To što se ovaj adut ipak pokazao kao ćorak, jer je Crna Gora u najnezgodnijem trenutku po Beograd priznala nezavisno Kosova, izazvao je gnev i brzu odmazdu Beograda.
NA KLACKALICI IZMEĐU ZAGREBA I BEOGRADA
"Mislim da se i kroz zahtev za otvaranje tri konzulata Srbije u Crnoj Gori pokuzaje da Beograd, ne direktno, već indikretno računa na onaj deo gradjana koji se izjašnjavaju kao Srbi, a njih nije malo. Računa se na njih u okviru pritiska na režim u Podgorici da se neke stvari rade u skladu sa interesima Srbije", kaže Aleksandar Popov.
Novinar i publicista iz Hrvatske Marinko Čulić smatra da je Hrvatska izvukla pouke iz vremena Tudjmana i upotrebe bosanskih Hrvata za ciljeve Zagreba. U Hrvatskoj ne postoji državno telo ranga srpskog novoformoranog Saveta za Hrvate u okruženju.
ČULIĆ: Posebno je bilo iritantno kada su se uoči prošlih izbora usred Sarajeva pojavili Sanaderovi džambo plakati.
„S obzirom na hipoteku iz 90-ih, postoji bojazan da se uopće formulira nekakva prepoznatljiva politika prema Bosni, osim u vrijeme izbora. U vrijeme izbora njima treba odatle još 200-300 hiljada glasova, i onda tu ima svega. Ima agitiranja, kao usred Hrvatske. Posebno je bilo iritantno kada su se uoči prošlih izbora usred Sarajeva pojavili Sanaderovi džambo plakati. Toga će biti i sada na predsedničkim izborima.“
Najsamostalniji su, smatra Popov, Srbi u Hrvatskoj. Cinici bi možda rekli, pa šta drugo sa šačicom njih koliko ih je ostalo? Manje cinični, kao što je naš sagovornik Aleksandar Popov, vide u tome pouku iz tragičnih 90-ih:
„Srbi iz Hrvatske su izvukli debelu pouku iz paternalizma i ’brige’ za njihovu sudbinu u vreme Miloševića koju su skupo platili, tako da su oni daleko oprezniji, vode daleko samostalniju politiku u odnosu na ono što im se sugeriše iz Beograda.“
Što se hrvatskih Srba tiče, Marinko Čulić, ipak, kaže da su i u ovim mirnim vremenima Srbi u Hrvatskoj na klackalici izmedju Beograda i Zagreba.
„Na žalost, položaj Srba u Hrvatskoj konstantno se prelamao preko toga u kakvim su odnosima bili nekada Tudjman i Milošević, sada Tadić i Mesić. I to je najgora moduća stvar. Taj narod ovisi, zapravo, od dve metropole koje ne mogu biti jedini tumači njihov interesa. Jedini pravi tumači njihovog interesa mogu biti oni sami. A ne da se kockaju Zagreb i Beograd medjusobno i da od tog kockanja zavisi sudbina Srba u Hrvatskoj.“