Socijalna karta Srbije pokazuje da 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Isto toliko je siromašnih ili jedva sastavlja kraj s krajem.
Dugo se bežalo od ovih podataka, ali sada izradu socijalnog kartona, kako bi se skenirala dubina siromaštva forsira vlada. Istovremeno Socijalno-ekonomski savet, koji čine sindikati, poslodavci i vlada dogovorili su minimalnu cenu rada od 102 dinara po satu.
Resorni ministar Rasim Ljajić uverava da će za privredni oporavak i povećanje zaposlenosti do kraja godine kroz razne projekte biti izdvojeno oko 500 miliona evra iz budžeta.
„Ove mere nisu konačan spisak. Oko toga je postignuta saglasnost. O drugim merama će biti još dogovora sa socijalnim partnerima. Pre svega o merama rasterećenja privrede i povećanja nezapolenosti, reforme poreske politike i smanjenja siromaštva“, optimističan je ministar rada Rasim Ljajić
Kakvi su efekti sporazuma na siromašne građane Srbije. U sindikatima kažu da je dobro je što je postignut dogovor, ali da će se tek nakon dva, tri meseca videti prvi rezultati, pesimistično primećuje predsednik Ujedinjenih granskih sindidkata nezavisnost Nenad Čanak:
„Dok ne počne da živi sporazum ne znamo njegove domete. Ali činjenica je da je u Srbiji veliki dostignuće da se potpiše sporazum. Srbija se nalazi na tom nivou razvoja i kulturološkog i političkog i kad napiše sporazum to je domet. E sad dolazi onaj najteži deo - kako ćemo to da sprovedemo“, pita se lider sindikata Nezavisnost Branislav Čanak.
Prividno sklanjanje problema
Milion ljudi u Srbiji se pri svakom buđenju zapita kako da sprovede naradni dan. Najveći broj siromašnih dolazi iz grupe nezaposlenih i penzionera. Međutim nije ni mali broj onih koji rade a zapravo su na ivici egzistencije.
Oni su česti kupci na buvljim pijacama ili u SOS marketima. Ispovest o potrebama i nuždi sve siromašnijih beograđana zabeležili smo ispred nekoliko beogradskih pekara i marketa:
Socijalni karton Srbije mogao bi biti i bure baruta. U predizbornoj godini svaki dinar usmeren ka građanima za vladu je čist ćar. Međutim, ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović kaže da podizanjem cene rada država ne može ispeglati socijalnu sliku - naprotiv.
"Veštačko podizanje plata iznad tržišnog nivoa, odnosno to se postiže povećavanjem minimalne nadnice, sa tržišta rada ukljanja upravo najsiromašnije, najmanje produktivne, dakle ljude koji rade za bedne plate- oni postaju još siromašniji. To je bukvalno atak na siromašne a ne ništa u njihovu korist”, konstatuje Stevanović i dodaje kako se ovakvim merama siromaštvo i nezaposlenost prividno sklanjaju sa agende teških i bolnih pitanja.
„Da je povećanjem poreza ili novcem iz zaduživanja, bilo kako da ga država upotrebi, mi smo već na ivici zaduženosti. Trenutno se može imati privid kratkoročne dobiti. Menjaju se uzroci i posledice i tim putem jednostavno nećemo uraditi ništa”, zaključuje Aleksandar Stevanović iz Centra za liberalno tržište.
Dugo se bežalo od ovih podataka, ali sada izradu socijalnog kartona, kako bi se skenirala dubina siromaštva forsira vlada. Istovremeno Socijalno-ekonomski savet, koji čine sindikati, poslodavci i vlada dogovorili su minimalnu cenu rada od 102 dinara po satu.
Resorni ministar Rasim Ljajić uverava da će za privredni oporavak i povećanje zaposlenosti do kraja godine kroz razne projekte biti izdvojeno oko 500 miliona evra iz budžeta.
„Ove mere nisu konačan spisak. Oko toga je postignuta saglasnost. O drugim merama će biti još dogovora sa socijalnim partnerima. Pre svega o merama rasterećenja privrede i povećanja nezapolenosti, reforme poreske politike i smanjenja siromaštva“, optimističan je ministar rada Rasim Ljajić
Kakvi su efekti sporazuma na siromašne građane Srbije. U sindikatima kažu da je dobro je što je postignut dogovor, ali da će se tek nakon dva, tri meseca videti prvi rezultati, pesimistično primećuje predsednik Ujedinjenih granskih sindidkata nezavisnost Nenad Čanak:
„Dok ne počne da živi sporazum ne znamo njegove domete. Ali činjenica je da je u Srbiji veliki dostignuće da se potpiše sporazum. Srbija se nalazi na tom nivou razvoja i kulturološkog i političkog i kad napiše sporazum to je domet. E sad dolazi onaj najteži deo - kako ćemo to da sprovedemo“, pita se lider sindikata Nezavisnost Branislav Čanak.
Prividno sklanjanje problema
Milion ljudi u Srbiji se pri svakom buđenju zapita kako da sprovede naradni dan. Najveći broj siromašnih dolazi iz grupe nezaposlenih i penzionera. Međutim nije ni mali broj onih koji rade a zapravo su na ivici egzistencije.
Oni su česti kupci na buvljim pijacama ili u SOS marketima. Ispovest o potrebama i nuždi sve siromašnijih beograđana zabeležili smo ispred nekoliko beogradskih pekara i marketa:
Socijalni karton Srbije mogao bi biti i bure baruta. U predizbornoj godini svaki dinar usmeren ka građanima za vladu je čist ćar. Međutim, ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović kaže da podizanjem cene rada država ne može ispeglati socijalnu sliku - naprotiv.
"Veštačko podizanje plata iznad tržišnog nivoa, odnosno to se postiže povećavanjem minimalne nadnice, sa tržišta rada ukljanja upravo najsiromašnije, najmanje produktivne, dakle ljude koji rade za bedne plate- oni postaju još siromašniji. To je bukvalno atak na siromašne a ne ništa u njihovu korist”, konstatuje Stevanović i dodaje kako se ovakvim merama siromaštvo i nezaposlenost prividno sklanjaju sa agende teških i bolnih pitanja.
„Da je povećanjem poreza ili novcem iz zaduživanja, bilo kako da ga država upotrebi, mi smo već na ivici zaduženosti. Trenutno se može imati privid kratkoročne dobiti. Menjaju se uzroci i posledice i tim putem jednostavno nećemo uraditi ništa”, zaključuje Aleksandar Stevanović iz Centra za liberalno tržište.