Zbog novog talasa azilanata u zemljama Evropske unije, pripadnika pretežno romske populacije, Srbija bi mogla biti vraćena na crnu šengensku listu i zato vlasti u Beogradu treba da učine sve što mogu da spreče ilegalne prelaske granice, poruka je iz Brisela i Strazbura.
Na mogućnost da zemljama Zapadnog Balkana, pre svih Srbiji, zbog ponovnog talasa azilanata budu ponovo uvedene vize upozorila je Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za vizni režim u ovom regionu.
“Prema informacijama koje imam, najveći problem su trenutno tražioci azila koji dolaze is Srbije”, izjavila je Fajon za Radio Slobodna Evropa.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da u ovom trenutku vizna liberalizacija za građane Srbije nije ugrožena i da će u narednom periodu biti učinjeno sve da to tako i ostane.
I poslovično optimistični potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić izjavio je nakon sastanka u Berlinu sa nemačkim šefom diplomatije Guidom Westerwelleom da nema opasnosti da će Srbiji biti ukinut slobodni bezvizni režim.
Bolje kontrolisati granice
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vincente Degert poručio je, međutim, da, iako je dosta učinjeno kako bi se sprečila zloupotreba “belog Šengena”, Srbija mora da obezbedi bolju kontrolu svojih granica.
"Očekujemo dalju saradnju, jače izlazne kontrole na granicama kao i da zemlje EU pojačaju svoju kontrolu, pre svega Mađarska i Slovenija koje su prve na 'udaru'", rekao je Degert.
Michele Circone, portparol Cecilije Malstrem, komesarke EU za unutrašnje poslove, rekao je lokalnim medijima da Evropska komisija nastavlja s mehanizmom monitoringa poštovanja bezviznog režima u državama Zapadnog Balkana, nakon kojeg će uslediti izveštaj eksperata predviđen za sredinu juna.
Najveći problem na prostoru Zapadnog Balkana predstavljaju azilanti iz Srbije, pretežno pripadnici romske populacije. Trenutno u Briselu postoji čak i inicijativa za suspenziju bezviznog režima, o čemu će ministri unutrašnjih poslova zemalja EU ove nedelje raspravljati, kaže za Radio Slobodna Evropa Tanja Fajon.
“Ministri unutrašnjih poslova EU narednih dana će raspravljati o tome šta se na granicama zaista događa. Naravno, ne može se isključiti ni mogućnost da se neka zemlja sa Zapadnog Balkana vrati na crnu šengensku listu. Postoji i inicijativa Francuske i Holandije za suspenziju bezviznog režima, ne samo za zemlje Zapadnog Balkana, o kojoj će evropski ministri početi raspravu ove nedelje. Želim da pozovem vlasti u Srbiji da učine sve što je moguće da spreče kršenje merila za bezvizni režim, odnosno, da spreče odliv ljudi iz Srbije – uglavnom pripadnika romske zajednice”, kaže Fajon.
I Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbji, ocenjuje da vlada, konkretnije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, uprkos tome što se socijalno-ekonomski položaj Roma u Srbiji ne može popraviti preko noći, mora obezbediti bolju kontrolu granica kako bi se izbegla zloupotreba “belog Šengena”.
“Veliki broj azilanata nije uzrokovan samo time što nije dovoljno efikasna kontrola na granicama već i činjenicom da je veoma loša socialno-ekonomska situacija u zemlji. To, naravno, nije opravdanje za naše institucije – pre svih za Ministarsto unutrašnjih poslova - na kojima leži velika odgovornost kad je u pitanju kontrola migracija i kontrola granica. Nadam se da će i sastanci na nivou Evropske unije rezultirati nekim konkretnim predlozima i preporukama. Znamo da postoji mehanizam – Sporazum o readmisiji potpisan između Srbije i EU - koji u izvesnom smislu predstavlja kontrolu štete, ali nadam se da će se zajedničkim snagama doći do još nekih mehanizama i mera da se taj problem reši”, kaže Bobić.
Na mogućnost da zemljama Zapadnog Balkana, pre svih Srbiji, zbog ponovnog talasa azilanata budu ponovo uvedene vize upozorila je Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za vizni režim u ovom regionu.
“Prema informacijama koje imam, najveći problem su trenutno tražioci azila koji dolaze is Srbije”, izjavila je Fajon za Radio Slobodna Evropa.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da u ovom trenutku vizna liberalizacija za građane Srbije nije ugrožena i da će u narednom periodu biti učinjeno sve da to tako i ostane.
I poslovično optimistični potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić izjavio je nakon sastanka u Berlinu sa nemačkim šefom diplomatije Guidom Westerwelleom da nema opasnosti da će Srbiji biti ukinut slobodni bezvizni režim.
Bolje kontrolisati granice
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vincente Degert poručio je, međutim, da, iako je dosta učinjeno kako bi se sprečila zloupotreba “belog Šengena”, Srbija mora da obezbedi bolju kontrolu svojih granica.
"Očekujemo dalju saradnju, jače izlazne kontrole na granicama kao i da zemlje EU pojačaju svoju kontrolu, pre svega Mađarska i Slovenija koje su prve na 'udaru'", rekao je Degert.
Michele Circone, portparol Cecilije Malstrem, komesarke EU za unutrašnje poslove, rekao je lokalnim medijima da Evropska komisija nastavlja s mehanizmom monitoringa poštovanja bezviznog režima u državama Zapadnog Balkana, nakon kojeg će uslediti izveštaj eksperata predviđen za sredinu juna.
Najveći problem na prostoru Zapadnog Balkana predstavljaju azilanti iz Srbije, pretežno pripadnici romske populacije. Trenutno u Briselu postoji čak i inicijativa za suspenziju bezviznog režima, o čemu će ministri unutrašnjih poslova zemalja EU ove nedelje raspravljati, kaže za Radio Slobodna Evropa Tanja Fajon.
“Ministri unutrašnjih poslova EU narednih dana će raspr
"Postoji i inicijativa Francuske i Holandije za suspenziju bezviznog režima, ne samo za zemlje Zapadnog Balkana, o kojoj će evropski ministri početi raspravu ove nedelje”, kaže Tanja Fajon.
I Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbji, ocenjuje da vlada, konkretnije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, uprkos tome što se socijalno-ekonomski položaj Roma u Srbiji ne može popraviti preko noći, mora obezbediti bolju kontrolu granica kako bi se izbegla zloupotreba “belog Šengena”.
“Veliki broj azilanata nije uzrokovan samo time što nije dovoljno efikasna kontrola na granicama već i činjenicom da je veoma loša socialno-ekonomska situacija u zemlji. To, naravno, nije opravdanje za naše institucije – pre svih za Ministarsto unutrašnjih poslova - na kojima leži velika odgovornost kad je u pitanju kontrola migracija i kontrola granica. Nadam se da će i sastanci na nivou Evropske unije rezultirati nekim konkretnim predlozima i preporukama. Znamo da postoji mehanizam – Sporazum o readmisiji potpisan između Srbije i EU - koji u izvesnom smislu predstavlja kontrolu štete, ali nadam se da će se zajedničkim snagama doći do još nekih mehanizama i mera da se taj problem reši”, kaže Bobić.